Zaživeo Bitef grad u Luci Beograd
Program 53. Bitefa nastavlja se do 26. septembra u alternativnom prostoru u Luci Beograd, gde je podignut svojevrsni festivalski grad. Na obali Dunava 53. Bitef će biti svečano i zatvoren proglašenjem dobitnika nagrada i besplatnim koncertom Beti Đorđević, izvođačicom pesme “Počnimo ljubav iz početka”, pozajmljene za slogan ovogodišnjeg festivala koji se bavi problemom raspada društvenih zajednica, ali i mogućnostima oživljavanja humanističkih vrednosti civilizacije.
Program u Luci Beograd počeo je 22. septembra nesvakidašnjim performansom-instalacijom “Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka” francuske autorke i izvođačice Fije Menar, koja je mukotrpnom izgradnjom čitavog antičkog hrama od kartona, koji se pod uticajem “kiše” urušava pred očima bespomoćne publike, upozorila na opasnost od klimatskih promena, ali i na raspad vrednosti zapadne civilizacije uopšte.
Prema rečima Fije Menar, suština tog projekta je pitanje da li jedan umetnik uopšte može da spasi svet.
“Kroz umetnost pokušavamo da ukažemo na osetljive tačke. Govorimo o tome da su svi osetljivi. I svetski lideri su osetljivi. Obraćamo se i njima i nama”, rekla je Fija Menar nedavno novinarima, dodajući da “katastrofu koja se odvija pred nama samo posmatramo sa velikim strahom, umesto da odreagujemo da bismo je sprečili, i to ne da bismo preispitali našu odgovornost, već našu želju za ljubavlju”. “Potrebno je i da vi imate strah za mene, da budete razočarani, jer uvek posle razočaranja dolazi ljubav”, poručila je Fija Menar, koja je dobila snažan aplauz publike u jednom od festivalskih hangara.
Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka, foto: Jean-Luc Beaujault
Publika Bitefa ima priliku da vidi do završnice festivala još četiri predstave glavnog programa – “O mesu i betonu” koreografkinje Lusijane Lare, u produkciji kompanije Anti Status Kvo iz Brazila, “Ali: Strah jede dušu” Sebastijana Horvata, u produkciji Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, francusku cirkusku predstavu “Retke Ptice” grupe autora, u produkciji kompanije Vuk za čoveka iz Lila, te predstavu “Pozvani” čuvene kompanije Ultima vez iz Brisela, u koreografiji Sepea Bajensa.
O mesu i betonu, foto: Mila Petrilo
Predstava “O mesu i betonu” Lusiane Lare predstavlja poziv publici da u potpunosti uroni i aktivno učestvuje u iskustvu koje se bavi ispitivanjem trenutnog ljudskog stanja iz perspektive tela. Nekoliko muških i ženskih tela - u većem delu predstave golih, bori se sa alternativnim prostorom izvedbe omeđenim betonskim zidovima, meso se pripija uz beton, pokušava da se uz njega uspuže, da se iznad njega izdigne...
Na granici savremenog plesa, izvođačke umetnosti, vizuelne umetnosti i društvenog eksperimenta, taj rad postavlja pitanja o načinu života u velikim urbanim centrima, kao i na koji način aktuelni ekonomski sistem oblikuje naše ponašanje. Publika je pozvana da uđe u izvođački prostor pod maskama napravljenim od papirnih kesa. Od tog trenutka počinje neka vrsta igre u vidu sociološkog eksperimenta. Fikcija i stvarnost se mešaju i delo polako počinje da izranja. Prostor, vreme i publika su deo predstave. Telo, ponašanje, koegzistencija i odnos sa nama samima, sa drugima i sa okruženjem predstavljaju centralni deo dramaturgije.
U okviru priprema za izvođenje koreografije “O mesu i betonu”, Bitef je organizovao i akciju sakupljanja smeća sa beogradskih ulica koje će biti korišćeno u samoj predstavi.
Posle gostovanja na jubilarnom, 50. Bitefu predstavom “Nad grobom glupe Europe”, u produkciji HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke, Sebastijan Horvat se vraća u Beograd predstavom “Ali: strah jede dušu” - jednoj dve predstave glavnog programa 53. Bitefa koje su zasnovane na delima Rajnera Vernera Fazbindera.
U scenskoj adaptaciji Fazbinderovog filma, Horvat zadržava izvorni društveni milje i osnovnu melodramsku radnju, ali u priču uvodi i "treće lice", ono koje "sreću kvari", a to je kontekst, društvena stvarnost, odnosno - mi, gledaoci. Tako je drugi deo predstave potpuno imerzivan - gledaoci doslovno, fizički ulaze u fikcionalni svet ljubavnika i iznutra ga, kao nekakav tumor, razaraju.
Jedna od najtraženijih predstava glavnog programa 53. Bitefa je “Retke ptice” trupe Vuk za čoveka iz Lila, koja pripada pravcu novog cirkusa, a zbog velikog interesovanja, biće izvedena i 25. i 26. septembra u Luci Beograd.
U predstavi “Retke ptice” nema ni scenografije, ni rekvizite - tela cirkuskih umetnika su njen jedini materijal. Kao i arena šatre u kojoj se odvija, tako je i dramaturgija predstave kružna: počinje i završava se bojažljivim telesnim dodirom dva ljudska bića. Između te dve tačke nižu se, zapliću, granaju i raspliću razne akrobatske i plesne figure, umetnici hodaju jedni po drugima, vrte se u vazduhu, penju jedni drugima na leđa i ramena... I na doslovnom, izvođačkom planu, kao i na metaforičkom, sve te radnje svode se na bazične pretpostavke međuljudske razmene – pažnju, saradnju, podršku, čime funkcionišu kao vežbaonica nekih humanijih odnosa.
Snimak predstave “Retke ptice” će nakon Bitefa biti emitovan na Drugom programu RTS-a, koji je pre dve godine prenosio čuveni 24-časovni spektakl “Olimp”, a 2018. prikazao je predstavu “Prljavština”.
Za zatvaranje 53. Bitefa najavljena je predstava “Pozvani” Sepa Bajensa koja, prema rečima umetničkog direktora i selektora Ivana Medenice, postavlja pitanje da li teatar sam po sebi, sa svojim strategijama i formama, može da bude sredstvo za izgradnju novih zajednica u savremenom društvu koje se urušava politički. Gotovo do kraja te predstave ne zna se ko su sve izvođači, jer su različitih godina, pola, porekla… pritom pomešani sa gledaocima u zajedničkom, praznom prostoru.
U predstavi učestvuju tri muzičara i 12 izvođača, od kojih najmlađi ima 12, a najstariji 85 godina, dok za vreme izvođenja, nakon ulaska publike, na sceni bude u jednom trenutku i oko 150 ljudi.
Prema rečima Bajensa, osim pitanja kako napraviti zajednicu, tražio je odgovor i kako podeliti scenu, a izabrao je demokratsku formu u kojoj izvođači pozivaju publiku da im se pridruži.
Važan element u predstavi je i scenografija Iva Spincemajla, odnosno plavi konopac dugačak 65 metara, a težak oko 200 kilograma, na kojem ljudi mogu sedeti, nositi ga zajedno, kretati se... Na taj način Bajens je, kako je rekao na promociji Bitefa u Briselu, probao da uništi granicu izvođača i publike. Publika može da odluči šta da se radi na sceni, a to u jednom trenutku i postaje isključivo njena odgovornost, jer se izvođači povlače. “Ljudi postaju svesni da su i sami odgovorni za to što se dešava”, rekao je Bajens i dodao da se izvođači predstave vraćaju na scenu posle kraćeg vremena, u zavisnosti od toga kako publika na sceni reaguje.
U Bitef gradu su, inače, organizovani posebni štandovi za hranu i piće, a posetioci mogu da učestvuju i u stvaranju Bitefovog zida ljubavi i da se tetoviraju u boje Bitefa, te tako ostvare 10 odsto popusta za predstavu “Beograd na daljinski” trupe Rimini protokol, koja će biti igrana do kraja festivala u terminima od 11 i 17 sati.
Ta predstava, premijerno izvedena na dan festivalskog prologa, podrazumeva učešće publike u ulozi glavnog aktera, budući da se sa slušalicama na ušima prelazi ruta od Novog groblja do krova zgrade Doma sindikata, uz uputstva i najrazličitija pitanja o životu i odnosu sa drugim ljudima, koja postavlja udaljena mašina.
Glavni program 53. Bitefa svečano je otvorila 18. septembra koreografkinja Konstanca Makras, koja će otvoriti početkom oktobra i novu sezonu Bitef teatra predstavom “Gradovi kojih više nema”, koju priprema sa igračima Bitef dens kompanije. Na otvaranju je izvedena potresna predstava “Orest u Mosulu” proslavljenog reditelja Mila Raua. U okviru glavnog programa, izvedene su i predstave “Zašto je poludeo gospodin R?” Jugoslovenskog dramskog kazališta, u režiji Bobe Jelčića, “Mladež bez Boga” reditelja Boruta Šeparovića, u izvođenju zagrebačkog Montažstroja, te “Istorija nasilja” proslavljenog nemačkog reditelja Tomasa Ostermajera, koja je završena uz ovacije potresene publike.
Uoči selidbe Bitefa u Luku Beograd, publika je imala priliku da pogleda i koreografiju Kuduza Onikekua “Yuropa”, u izvođenju njegove trupe iz Nigerije, dok je u Narodnom pozorištu održana beogradska premijera nagrađivane predstave “Tartif” mladog reditelja Igora Vuka Torbice, koprodukcija Narodnog pozorišta Sombor i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada.
Program 53. Bitefa do sada je obeležilo i novo izdanje Filozofskog teatra i razgovor Srećka Horvata i nemačkog pisca i publiciste Normana Olera o vezi narkotika i fašizma, ali i kapitalizma. Takođe, svečano je otvorena jubilarna, 20. Bitef polifonija, a počeo je i svojevrsni festival unutar festivala – Cirkobalkana.
U okviru pratećeg programa, realizovan i razgovor o nastupu Srbije na Praškom kvadrijenalu projektom objedinjenim temom “Samo(iz)gradnja”, a u Novom Sadu predstavljen je i pobednički projekat PQ “Ova zgrada govori istinu” kustoskinje Ivane Vaseve i umetnika Filipa Jovanovskog iz Severne Makedonije.
Bitef je odao počast i nedavno preminuloj dramaturškinji Borki Pavićević, jednoj od prvih voditeljki okruglih stolova na tom festivalu, na kojem je bila od osnivanja. Program Borka na Bitefu obuhvatao je predstavu “Autentična tumačenja: ‘68”, u režiji Ane Miljanić, koja je izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju koji je Borka Pavićević osnovala i vodila do smrti. U CZKD-u je održan i razgovor o njenom učešću na Bitefu.
Prateći program 53. Bitefa drugu godinu zaredom obuhvata i Bitef biblioteku, ali ovoga puta u formi svojevrsnog maratona – tri uzastopne promocije odabranih knjiga u oblasti kulture i izvođačkih umetnosti. Tako će 23. septembra biti predstavljene knjige “Umetnost i kultura otpora” Milene Dragićević Šešić, “Surova klasika – rediteljski zaokreti u tumačenju dramske klasike” Ksenije Radulović i “Put izvođača: Od ja ka svojstvu” Tine Perić.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*U prilogu: Kako do Luke Beograd - mapa
(SEEcult.org)
