Napredovati u čovečnosti, 30 godina nakon smrti Srđana Aleksića

Sudbina Srđana Aleksića iz Trebinja, koji je žrtvovao život bi bi odbranio prijatelja druge nacionalnosti, i dalje je jedinstven primer ljudskosti iz ratnog perioda 90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, a i 30 godina kasnije njegovo herojsko delo upozorava na opasnosti od jačanja nacionalizma u regionu i šire, pozivajući ujedno na čovečnost. Herojsko delo Aleksića u međuvremenu je dobilo različite forme obeležavanja - od naziva ulica u pojedinim gradovima širom regiona do kraćeg opisa u udžbenicima istorije za osmi razred u osnovnim školama u Srbiji, a i dalje ga je, kako ističe njegov otac Rade Aleksić, neophodno kontinuirano pominjati - pre svega zbog mladih generacija.

Tridesetogodišnjica smrti Srđana Aleksića obeležena je skromno u Trebinju - Rade Aleksić i predstavnici gradskih vlasti zapalili su sveće i položili cveće na njegov grob. Na 30-godišnjicu smrti Aleksića podsetili su i osnivači regionalne novinarske nagrade “Srđan Aleksić”, koja je 10. decembra 2022 - na Međunarodni dan ljudskih prava, uručena u Banjaluci Viktoru Ivančiću, Tamari Skrozza i portalu KRIK.

Rade Aleksić izjavio je, povodom tri decenije od smrti sina, da ima utisak da je odnos prema njemu "sve prisniji, sve bliži i da sve više gradi čoveka u svakom čoveku". "Lično znam da sam kao čovek izuzetno napredovao prateći Srđovo delo. Kao otac želim da svaki čovek koji usvoji Srđa napreduje, želi da napreduje i misli da napreduje, jer samo u napredovanju čovečnosti protiv zla, koje nažalost vlada ovim svetom – kad gledam naježim se koje granate se troše, koji životi ljudski, koje dobro se troši... ali ne u dobro naroda, u dobro života, uh, muka mi dođe… Čak i ne gledam to, toliko mi je odvratno. A onda kažem – trebalo je Srđa da pogine - da nam pokaže kako treba da živimo", izjavio je Rade Aleksić za N1.

Rade Aleksić posebno je naglasio da mladi treba da znaju za delo njegovog sina, koji je preminuo 27. januara 1993. godine, šest dana nakon što je pretučen od grupe rezervista Vojske Republike Srspke, posle pokušaja da odbrani Bošnjaka Alena Glavovića od njihovog nasrtaja. I sam rezervista VRS, preminuo je u 27. godini od zadobijenih povreda.

Prema rečima Radeta Aleksića, pred mladima je život i treba sami da se izbore za sebe, ne treba da posmatraju starije kako žove, jer "ovo kako mi živimo nije dobro". "Treba da usvoje čovečnost, drugarstvo, prijateljstvo, da izbace mržnju, da izbace svaki osećaj pripadnosti nekom drugom narodu koji bi se suprotstavljao drugom narodu, a sve nas vodi politika ka tome, jedna opasna stvar koja šteti mladom čoveku, koja ga truje. Treba da se sam oslobodi toga, da je svestan da samo drug, prijatelj, čovek, jedan s drugim mogu graditi život lep", istakao je Aleksić.

Rade Aleisić, screenshot, N1

Srđan je, kako je naveo, voleo muziku, živeo boemski, a u svakom trenutku je pomagao starijima i nasiljem odgovarao humanošću.

"Kad je rat bio, kad je zlo vladalo, rekao mi je: 'Tata, nemoj slučajno da se svađaš! Ovo je ludo vreme, život ne vredi ništa. Začas čovek gine", rekao je Rade Aleksić, pominjući i da je uoči tragične pogibije Srđan bio kod tetke u Beogradu. Nagovarala ga je da ostane još neko vreme, a on se nasmejao i rekao: "Tetka, a moji drgovi?"

Povodom odnosa lokalnih vlasti, Rade Aleksić je rekao da je trajni znak herojskog dela njegovo sina to što je trebinjski sportski centar dobio njegovo ime, kao i jedan sportski miting. "Nadam se da će Opština (Trebinje) doneti odluku da se Srđjanu svake godine izlazi na grob. Verovatno će biti još nekih stvari", naveo je Rade Aleksić i naglasio da kao naveći spomemenik svom sinu oseća to što mu prilaze mladi ljudi koje ne zna i pozdrave ga. "To je meni Srđan koji se javlja kroz njih", dodao je.

Rade Aleksić istakao je i važnost novinarske nagrade nazvane imenom njegovog sina, koja je od prošle godine regionalna. "Jako mi je drago, jer ipak utiče na ceo region", rekao je Rade Aleksić, posebno pomnjući Viktora Ivančića, nekadašnjeg novinara Feral tribjuna, koji je, kako je istakao, poznat po oštrini i osećaju za pravdu.

Rade Aleksić poručio je i svima u regionu da vode računa sa kim se druže, ali i koje političare biraju da vode njihova društva. "Razmislite dobro kad odlučujete sa kim ćete se družiti, koga ćete uzeti za predsednika, ko će vam vlast voditi, jer od toga vam budućnost zavisi", poručio je Rade Aleksić.

Sa Alenom Glavovićem, čiji je život spasio njegov sin, Rade Aleksić čuje se često, a svake godine i dolazi sa porodicom na grob Srđana Aleksića. "Kaže da je to njegova obaveza, jer Srđan mu je dao život, kao i njegovoj deci, jer ne bi bilo njih da nema njega", dodao je Rade Aleksić.

Herojski čin Srđana Aleksića pomenut je i u udžbenicima istorije za VIII razred osnovnih škola u Srbiji kao primer odbijanja učešća u zločinima prema komšijama i prijateljima samo zato što su pripadnici druge nacije i vere.

Udžbenik istorije za VIII razred osnovne škole, printshot, SEEcult

Srđan Aleksić je pritekao u pomoć svom komšiji Bošnjaku, koja su matretirali i tukli pripadnici Vosjke RS samo zato što je bio pripadnik druge nacije i vere. Nasilnici su se okrenuli protiv Srđana i pretukli su ga. Srđan Aleksić preminuo je od zadobijenih povreda 27. januara 1993. godine. Srđanov otac se oprostio od sina rečima napisanim u čitulji: 'Ispunjavajuchi ljudsku dužnost tragično je završio svoj mladi život'", navedeno je u udžbeniku.

Upravo iz tih razloga su Helsinški parlament građana u Banjaluci, Mreža za izgradnju mira, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Institut za medije Crne Gore i Udruga za promicanje medijske kulture, umetnosti i tolerancije "Lupiga" iz Hrvatske, ustanovili 2022. godine regionalnu novinarsku nagradu “Srđan Aleksić” za novinarsku hrabrost i izuzetnost, za doprinos zajednici i za medije. Njegov čin i ime, kako su istakli, simbolizuju vrednosti koje nastoji da afirmiše i ova regionalna novinarska nagrada, a to su građanska hrabrost i odgovornost, solidarnost, ljudskost, pravo na slobodu mišljenja, pravo da se bude drugačiji.

Sećanje na Srđana Aleksića i njegovo herojsko delo čuva se i kroz nazive ulica u Beogradu, Sarajevu, Podgorici, Novom Sadu...

Beograd je 2016. godine konačno dobio Ulicu Srđana Aleksića – tri godine nakon pokretanja građanske onlajn peticije, na osnovu koje je gradski parlament preimenovao deo Ulice dr Ivana Ribara u slavu Aleksića.

Prema rečima inicijatorke peticije za Ulicu Srđana Aleksića, Suzane Milosavljević, herojsko delo Srđana Aleksića jedinstven je primer ljudskosti na ovim prostorima, a ni 30 godina kasnije uspomena na njegov plemeniti čin ne bledi.

"To je ujedno pokazatelj da Beograd, Srbija i region poštuju lik i delo Srđana Aleksića i osnovne ljudske vrednosti koje su ga krasile: hrabrost, solidarnost, čovekoljublje, dostojanstvo, požrtvovanost, spremnost da se pomogne...
Takođe, raduje me sto je prosvetni sistem Srbije prepoznao znacaj Srđanovog plemenitog čina. Kroz udžbenik iz istorije za 8. razred osnovne skole, đacima se ukazuje na neophodnost toga da se u međuljudskim odnosima rukovode samo dobrotom, istinom i humanim vrednostima, i da zanemare verske, nacionalne, politicke i druge razlike. Takođe, podstiču se da istražuju i da kroz Srdjanov primer - u moru nemilih događaja tokom ratova na ovim prostorima, uvide da sećanje na ovakve svetle primere junaštva i čovečnosti, i posle 30 godina, ostaje očuvano i obeležava se širom regiona", navela je Suzana Milosavljević za SEEcult.

Srđana Aleksića odlikovao je 2012. godine u Srbiji tadašnji predsednik Boris Tadić - dobio je zlatnu medalju "Miloš Obilić" za “ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva”. Posthumno je dobio i Orden časti Republike Srpske sa zlatnim zracima, te Povelju Helsinškog komiteta za ljudska prava u BiH.

*Naslovna fotografija: SEEcult

(SEEcult.org)