Pobeda osmeha legendarnog Čkalje
Multimedijalna izložba „Pobeda osmeha” posvećena velikom glumcu Miodragu Petroviću Čkalji otvorena je 19. marta u Jugoslovenskoj kinoteci povodom stogodišnjice rođenja jednog od najznačajnijih komičara domaće kinematografije.
Čkalja je bio „nepretenciozan i prirodan, kao jedan od najpopularnijih glumaca naše kinematografije činio se potpuno običnim, u najpozitivnijem smislu te reči“, istakao je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić pred mnogobrojnom publikom kojoj su se obratili i glumica Vesna Čipčić, autorka izložbe Irina Kondić, Čkaljina unuka Jovana Petrović i fotograf Milan Simić.
Pantelić je podsetio da je Čkalja započeo karijeru nakon Drugog svetskog rata, u vreme kada se razvijaju radio, televizija, kao i kinematografija, „stasavajući ne samo uporedo s tim medijima, već im svojom pojavom trasirajući put i oblikujući ih“.
„Još od radio emisije Veselo veče, Čkalja se useljava u domove ljudi, da bi sa televizijskom serijom Servisna stanica doživeo popularnost kakva se pre toga retko mogla zamisliti“, rekao je Pantelić, navodeći da je pored nezaboravnih rola u serijama Kamiondžije, Ljubav na seoski način, Vruć vetar, Čkalja ostvario jednako značajne uloge u kinematografiji, najpre u filmovima Soje Jovanović i Radivoja Lole Đukića, ali i drugih reditelja“.
„Igrajući najčešće likove poštenih i dobrih smetenjaka, koji se vode više srcem nego racijom, koji ne mogu da steknu visoke društvene pozicije ili bogatstvo, ali koji uspevaju da sačuvaju duh, predstavljao je tip takozvanog običnog ili malog čoveka ili one njegove verzije koja uprkos svim nedaćama poseduje vedrinu i živost“, ocenio je Pantelić.
Čkaljina glumačka persona je sadržala „nešto specifično i lokalno, nešto što pripada mentalitetu, a istovremeno je delovala svetski - u pogledu izvođenja ličila je na tradiciju francuskih ali i američkih filmskih komedija, čije korene možemo pratiti do Čaplina, kome se Čkalja najviše i divio“, rekao je Pantelić.
Pominjući manje poznatu činjenicu da je Čkalja igrao u jednoj od najznačajnijih predstava domaćeg pozorišta, Čekajući Godoa, Pantelić je rekao da to „možda proizvodi malu žal što je njegov glumački izraz ostao donekle ukalupljen i što nismo mogli češće videti njegov glumački potencijal i u drugim nijansama“.
„Ova izložba, između ostalog, ima za cilj i to da sagledamo neke aspekte Čkaljinog lika i dela, kojih možda i nismo bili svesni“, izjavio je Pantelić.
Vesna Čipčić je izrazila veliko zadovoljstvo što prisustvuje ovako bogatoj i lepoj izložbi o velikom Čkalji, ističući da je za njega vezuju divne uspomene.
„Ne znam da li je bilo lepše vreme provedeno s njim van kadra ili u kadru. Bio je tako neposredan, jednostavan, a tako duhovit i šarmantan da je to nešto što nisam ni do tada, a ni kasnije doživela od nekog od svojih kolega“, rekla je Vesna Čipčić, a zatim nasmejala publiku anegdotama iz zajedničke prošlosti.
„I dan danas kad se pojavim u nekoj od naših bivših republika, vazda me pitaju da im pričam o Čkalji, o tome kakav je bio. A bio je jedinstven i mislim da bi, da je radio i ostvario to što jeste u nekoj drugoj zemlji, daleko više bio slavljen nego ovde kod nas“, kazala je Vesna Čipčić.
Čkaljina unuka, glumica Jovana Petrović zahvalila je u ime porodice Kinoteci i posebno Irini Kondić na velikom trudu u toku pripreme izložbe.
Kustoskinja Kinoteke Irina Kondić izjavila je da prvi koncept postavke nije bio tako obiman i da je proširen zahvaljujući porodici Petrović koja je ustupila materijal.
„U suštini sada imamo dve izložbe – jedna se bavi Čkaljinim najznačajnijim ulogama u igranim filmovima, a drugi deo je ličnije prirode, s više od 70 fotografija iz privatnog života i karijere“, rekla je Irina Kondić.
Pored toga, kompanija Avala studios (bivši Avala film) ustupila je originalni kostim čuvenog Jovanče Micića, Čkaljine glavne uloge u filmu Put oko sveta (1964), u režiji Soje Jovanović.
Kuriozitet na izložbi su do sada neobjavljene Čkaljine fotografije, snimljene u aprilu 1974. godine. Fotograf Milan Simić ispričao je kako je želeo da mu Čkalja pozira, ali je on bio stalno zauzet. Uspeo je da ga nagovori pominjući da je to za jubilej - 50. rođendan.
„Posvetio mi je ceo jedan dan, u Topčideru. Napravili smo 50 fotografija, ali je njegov uslov bio da ih ne prodajem na parče. I tako nigde nisu objavljene. Ali evo sada prilike, posle 50 godina“, rekao je Simić.
Nakon otvaranja izložbe, prikazan je digitalno restaurisani „Put oko sveta“, čime je počela retrospektiva sa 13 Čkaljinih filmova, koja će trajati do 21. marta u sali „Makavejev”, a od 25. do 28. marta u sali Kinoteke u Kosovskoj ulici.
(SEEcult.org)
