10. AKTO, sećanja i budućnosti
Jubilarni, deseti AKTO festival savremene umetnosti održava se od 14. do 16. avgusta u Bitolju, a uprkos izostanku bilo kakve podrške lokalnih vlasti, nudi intenzivan program kojim će predstaviti neke od najznačajnijih savremenih umetnika iz Makedonije i regiona i ujedno podsetiti na svojih prethodnih devet izdanja kojima je stekao zavidnu reputaciju i na regionalnoj sceni.
Deseti AKTO počeo je arhivskom dokumentarnom izložbom u Mobilnoj/montažnoj galeriji skopskog Centra za savremenu umetnost, koja je preneta iz makedonske prestonice za ovu priliku. Izložba “Zlatna kolekcija AKTO sećanja i budućnosti 2006-2015 vol. 2” obuhvata arhivski materijal sa prethodnih devet izdanja tog festivala tokom kojih je održano više od sto događaja (predstava, performansa, izložbi, video projekcija, radionica, prezentacija, predavanja, konferencija, diskusija, seminara, čitalačkih grupa…).
Prema koncepciji Filipa Jovanovskog i Ivane Vaseve, deseti AKTO podseća i drugim programima na neke od najznačajnijih događaja iz proteklih devet godina, pa tako u hotelu “Solun” Istraživački studio za hranu, nauku i umetnost referiše na drugo izdanje AKTO (Umetnost i hrana, 2007). i ukuse od pre osam godina, odnosno recepte koje su tada predložili Marko Stojanović, Mirko Popov, Žaneta Vangeli, Milčo Mančevski, grupa Škart i Oliver Musović.
Među gostima desetog AKTO je i kolektiv Bacači senki, koji u Montažnoj galeriji vodi trodnevnu radionicu za decu “Šaputanja na zidu” (Anja Pletikosa, Boris Bakal, Sandra Uskoković, Vedran Senjanović i Ivan Jerčić).
Iz Hrvatske učestvuje i umetnik Slaven Tolj, direktor Muzeja moderne i savremene umetnosti iz Rijeke i dugogodišnji direktor Art radionice Lazareti u Dubrovniku, koji će izvesti performans u Montažnoj galeriji.
U istom prostori i na još nekoliko lokacija biće predstavljena i serija fotografija hrvatskog umetnika Igora Grubića “366 oslobađajućih rituala”.
Posetioci će u Montažnoj galeriji moći da vide i video instalaciju Fokus grupe iz Hrvatske (Iva Kovač, Elvis Krstulović) “Draga, izvini što ti pišem tako kasno”.
Gostuje i Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda predstavom “Ibzenov ‘Neprijatelj naroda’ kao Brehtov poučni komad”, u režiji Zlatka Pakovića, koja je na programu 15. avgusta u bitoljskom Narodnom pozorištu. Pakovićev komad, koji je nedavno izveden i na 19. festivalu Zadar snova, povezuje sudbinu Ibzenovih junaka sa sudbinom gubitnika, neme mase stanovnika u društvu koje prelazi iz real-socijalizma u real-kapitalizam. Crpeći primere iz društvenog i političkog života naših prostora, u maniru kabaretskog ludizma, Paković ilustruje razliku građanskog i dijalektičkog pozorišta.
Publika desetog AKTO ima priliku, između ostalog, da vidi i koreografsko delo “Uzrok bolesti” Viktorije Ilioske, Klimenta Poposkog i Tanje Ribarske u Intimnom teatru, gde će biti izveden i performans “Sveža udovica” Ane Janjatović Zorice iz Zagreba. Publika će moći i da učestvuje u interaktivnom projektu Đorđa Jovanovića “Bitolju sa ljubavlju, ponovo”, te da prisustvuje muzičkom programu na više lokacija (Dejvi D’Bovi, Pali s Marsa, Šurbe, Mirko Popov, Berkant Kidas, Ivana Dragšić, Martćin, Viktor & Mile, Sonja Ismail, Dejan Deks, Vaso, Aleksandar Tančevski…).
AKTO podseća na svoju bogatu istoriju i čitajućom grupom “Ustav Republike Makedonije” sa Žarkom Trajanoskim, kao delom višegodišnjeg projekta “Žive biblioteke: Arhivi građanske neposlušnosti”, započetog pre dve godine na bitoljskom festivalu.
Da neke teme ne zastarevaju pokazaće diskusija/igra “Kako napraviti festival sa 100 i milion evra” u Montažnoj galeriji, čiji koncept referiše na šesti AKTO [Rad! (Nikada)], a osmislile su ga Ivana Vaseva i Biljana Tanurovska – Kjulavkovski, uz učešće Senke Anastasove, Violete Kaćakove, Borisa Bakala, Filipa Jovanovskog i drugih.
Montažna galerija biće postavljena u Bitolju do 20. septembra, pa su organizatori AKTO najavili po završetku jubilarnog izdanja festivala i izložbe Olivera Musovića, Elene Georgievske i Ivanča Talevskog.
Iako je proteklih godina doprineo međunarodnoj i regionalnoj afirmaciji Bitolja i Makedonije, AKTO ove godine, uprkos jubileju, nije dobio podršku na konkursu lokalnih vlasti, koje smatraju da su organizatori tog festivala bili nezahvalni za dosadašnju podršku.
AKTO je, prema navodima organizatora, dobijao do sada različite sume finansijske podrške od lokalnih vlasti, kao deo bitoljske letnje manifestacije “Bitfest”, koju finansira i podržava Opština Bitolj, a pokrovitelj je gradonačelnik Vladimir Taleski. Organizatori AKTO su i ove godine aplicirali na javni konkurs za “Bitfest”, ali nisu dobili obaveštenje o odbijanju sve dok nisu videli da ga nema u odštampanom programu.
“Koji su razlozi zbog kojih bitoljsko kulturno leto nije želelo da uključi festival koji se bavi savremenom kulturom i po ‘uzrastu’ je vrsnik BitFesta? Još nemamo odgovor/obrazloženje Opštine. Da li je u Bitolju neko odlučio da nije potrebna savremena kultura? Ko je i kako odlučio da ne bude podržan jubilarno izdanje AKTO? Nadamo se da ćemo na ova pitanja uskoro dobiti odgovor”, poručili su organizatori.
AKTO je ove godine organizovan uz podršku regionalnih mreža Urban Hum i Balcan Can Contemporary, koje su podržane od hrvatske Zaklade Kultura nova, a realizovan je u partnerstvu s Bacačima sjenki iz Zagreba i Drugim morem iz Rijeke, kao i sa Centrom za savremenu umetnost Skoplje. Festival je podržan i od Prilepske pivare u okviru programa “Dab for Arts”.
AKTO je u proteklih devet godina održan na 44 lokacija u Bitolju, a okupio je oko 340 učesnika iz različitih oblasti savremene umetnosti (vizuelne, pozorišna, video i film…) – umetnika, kustosa, teoretičara, pisaca, muzičara, aktivista… iz 13 zemalja. Realizovan je do sada i zahvaljujući velikoj podršci volontera, kojih je do sada bilo oko 200.
Fb strana AKTO je facebook.com/akto.festival, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org
*Foto: Fb
(SEEcult.org)
