10. Festival tolerancije

Festival tolerancije u Zagrebu predstavlja od 9. do 15. aprila oko 70 filmova koji problematizuju pitanja netrpeljivosti prema drugima i drugačijima, a u jeku rasprave o negiranju fašizma u Hrvatskoj, nudi u jubilarnom, desetom izdanju i razgovore, izložbu posvećenu aktuelnoj izbegličkoj krizi, kao i stručna predavanja i muzički program.

Osnovan pre deset godina na inicijativu dvostrukog oskarovca Branka Lustiga, Festival tolerancije – Festival jevrejskog filma (JFF) prikazaće u bioskopima Europa i Tuškanac snažne, poučne i nagrađivane filmove na teme holokausta i tolerancije, kao i dela novije produkcije koji progovaraju o savremenim životnim pitanjima bliskim konceptu JFF-a.

Program čine dugometražni i kratki igrani i dokumentarni filmovi, kao i dečji i animirani, a glavna okosnica su nasleđe fašizma, pitanje izbeglica, te problem netolerancije prema drugačijima. Ta aktuelna društvena događanja, kako su naveli organizatori, sve više otkrivaju pojedine socio-kulturne antagonizme, pa je potreba za progovaranjem o nepravdama, insistiranje na dijalogu o svim bitnim i aktuelnim pitanjima i saradnji čitave zajednice u borbi protiv diskriminacije, jedan od glavnih ciljeva 10. Festivala tolerancije.  

Festival svečano počinje nemačkim filmom “Kolonija” Florijana Galenbergera (Florian Gallenberger), a prikazaće po dvadesetak dugometražnih i kratkometražnih igranih filmova, te gotovo 30 dokumentaraca.

“Kolonija” je triler čija se radnja događa u vreme čileanskog državnog udara 1973. godine i uličnih protesta protiv generala Pinočea, a među učesnicima je i mladi par koji hapsi tajna policija. Mladić ubrzo dospeva u tajni podzemni kamp za isleđivanje zloglasne nemačke sekte Colonia Dignidad… Njegova devojka, u očajničkom pokušaju da ga izbavi, pridružuje se misteriozniom kultu u nadi da će ga pronaći i da će se zajedno izvući. Na kraju se upuštaju u dramatičan beg, koji je zasnovan na stvarnim događajima.

     Kolonija

Izbor filmova, kako su naveli na konferenciji za novinare selektori - predsednik JFF-a Branko Lustig i direktorka Nataša Popović, obavljena je u cilju prenošenja poruke o ljudskim pravima i slobodama, toleranciji i prihvatanju različitosti, kao i na osnovu umetničke vrednosti.

Iz programa su izdvojili film “Mi smo mladi, mi smo snažni” (Burhan Qurbani) o okrutnosti i rasizmu mladih u Nemačkoj.

Tradicionalno, na programu su i filmovi o holokaustu, kao što su “Let's Go!” Mihaela Verhovena (Michael Verhoeven), koji je najavljen medju gostima, “My Nazi Legacy”, te dokumentarci “Every Face Has a Name, “Spectres of the Soah”, “Od Caligaria do Hitlera”, “Kapo u Jeruzalemu” i “Prisutnost Arnosta Lustiga”, priča o slavnom českom autoru ispričana iz ugla njegove kćerke, koja je takođe medju gostima.

Festival će dati uvid i u živote manjina (Toto and His Sisters), te mladih ljudi suočenih s teškom bolešću – filmom “Nebo je svugdje plavo”, koji će na JFF-u imati pritom svetsku premijeru.

     Mi smo mladi, mi smo snažni

Između ostalog, JFF će otvoriti i temu o ostvarivanju roditeljstva iz perspektive homoseksualnog para nagrađivanim filmom “Nasty Baby”, a publika će videti i sa kojim se poteškoćama i ograničenjima nose osobe koje su proglašene “drugačijima” u filmu “Correction Class”. 

Među retkim filmovima iz regiona je “Lazar” makedonskog reditelja Svetozara Ristovskog, koji je takođe najavljen među gostima, a govori o mladiću koji je morao brzo da odraste nakon što mu je otac napustio porodicu. Bavi se krijumčarenjem ilegalnih imigranata na granici Makedonije i Grčke, a život mu se menja nakon što se zaljubljuje u Katerinu i odlučuje da napusti svet kriminala. Ali, prošlost je teško ostaviti za sobom…

      Lazar

Uoči 10. JFF-a održan je okrugli sto o jednoj od najaktuelnijih tema današnjice - pitanju izbeglica i izbegličke krize, njenim uzrocima i posledicama, izazovima i mogućnostima.

Festival prati i izložba italijanskog fotografa Alesandra Pensa (Alessandro), koja je otvorena u Laubi, a posvećena je upravo problemu izbeglica i imigranata na Mediteranu: od brojnih brodova, krcatih političkim migrantima, ženama, decom, koji pristižu na italijanska i grčka ostrva, preko prihvatnih centara na Malti, pa do rastuće ksenofobije i nasilja prema imigrantima i pripadnicima drugih rasa, podstaknutih i lošim ekonomskim stanjem mediteranskih država. Penso svojim radovima podstiče svest o nužnosti poštovanja osnovnih ljudskih prava i poziva na dijalog u borbi protiv dehumanizacije.

    Alessandro Penso

U okviru programa “Edukativna jutra”, za 11. april najavljeno je predavanje “Simboli mržnje” grafičkog dizajnera Mirka Ilića iz Njujorka, koji će govoriti o neofašističkoj ikonografiji sveprisutnoj u javnom prostoru na području bivše Jugoslavije i šire. Ilić tematizuje lokalni, odnosno regionalni problem prećutkivanja ili nemara javnosti prema simbolima i grafičkom govoru mržnje neonacističkih grupacija (skinhedsa, neonacističkih i ekstremnih navijačkih grupa...) koje u poslednje vreme jačaju, postaju sve veće i sve nasilnije. Ilić je tim  predavanjem već gostovao na Festivalu tolerancije, kao i u Ljubljani i Beogradu, a zbog sjajnih reakcija publike, održaće ga ponovo.

Za 11. april najavljeno je i predavanje “Sećanje kroz film” profesora vizuelne kulture i savremene istorije na univerzitetu u Beču Franka Sterna, koji je takođe već gostovao u Zagrebu, a ovoga puta prikazaće četiri kratka filma kojima će obraditi teme holokausta i očuvanja sećanja na njega, tolerancije, migracija, te aktualne situacije u Europi, podstičući diskusiju sa učenicima srednjih škola kojima je program “Edukativna jutra” i namenjen.

Predsednik Festivala Branko Lustig predočiće 14. aprila srednjoškolcima sopstvena iskustva iz holokausta, nakon projekcije nagrađivanog filma “Tajne rata” (2014), čija se radnja događa u malom holandskom gradu za vreme Drugog svetskog rata.

      Branko Lustig

Povodom ocena da je u toku ustašizacija društva u Hrvatskoj, te odluka predstavnika jevrejske i srpske zajednice da ne idu na komemoraciju u Jasenovcu, Lustig je, gostujući na televiziji N1, rekao da smatra da treba ići i da će, kao predstavnik predsjednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović otići i položiti njen venac, jer misli da je to jedini pravi put. “Da se ide i da se oda počast onima koji su tamo ubijeni”, rekao je Lustig.

Povodom zamerki predsednici i vladi što nisu osudili nedavne neofašističke ispade, kao što je slučaj skandiranje “Za dom spremni” na fudbalskoj utakmici u Osijeku, Lustig je rekao da bi bilo najbolje da je premijer Tihomir Orešković ustao i izašao sa stadiona i ocenio da predsednica nije kriva. “Ljudi to povezuju s predsednicom, koja nije kriva, jer uopšte nije bila na utakmici”,ocenio je Lustig.

Lustig je rekao i da mlade generacije ne znaju dovoljno i ne razumeju strahote holokausta, zbog čega je potrebna pojačana edukacija.

“Ja ću nastaviti dok mogu. Nisam nikad bio političar, pa se u drugo ne mogu upletati”, rekao je Lustig, koji je komentarisao i kontroverzni dokumentarni film Jakova Sedlara o Jasenovcu, ocenjujući da ne zavređuje ni da bude pomenut.

“Žrtve u Jasenovcu su tako velike da se o Jasenovcu ne može tako govoriti. Ja sam svojevremeno hteo snimiti film o Jasenovcu, ali sam odustao, jer ne mogu prisiliti gledaoce da gledaju šta se tamo događalo. To je bio jedan od najkrvavijih logora u Evropi. Kad neko to potcenjuje, kao ovaj film, o tome je, ako ništa drugo, nedostojno govoriti”, rekao je Lustig, koji je kao dete preživeo Aušvic i Bergen-Belzen, a tokom uspešne producentske karijere dobio je dva Oskara (za Šindlerovu listu i Gladijator).

Lustig je prošle godine izazvao je veliku medijsku pažnju izjavom o tadašnjem hapšenju gradonačelnika Zagreba Milana Bandića koje je uporedio sa holokaustom. Ubrzo potom se izvinio, navodeći da je to poređenje bilo ishitreno i neprimereno.

     Alessandro Penso

Jubilarni Festival tolerancije najavio je i diskusije nakon filmova “Mi smo mladi. Mi smo snažni”, “Gledanje meseca noću”, “Chuck Norris protiv komunizma”, “Kroz moj objektiv”, “Dugu put doma”, “Utrka protiv izumiranja”, “Popravni razred” i “Prirodni poremećaj”.

Ovogodišnja novina su stručna predavanja - profesora Luiđija Deija (Luigi), rektora Univerziteta u Firenci, koji će 13. aprila govoriti na temu “Primo Levi: hemija, književnost i sećanje”, te ukrajinske kinematografkinje i novinarke Svetlane Agrest-Korotkove, koja će 15. aprila govoriti o ukrajinskom filmu, njegovim slavnim imenima i novom talasu.

Jubilarni JFF nudi i muzički program u kojem će nastupiti austrijska džez atrakcija Kompost 3, romska grupa Karavan Familia iz Mađarske, te Flor Real, koja će nastupiti ove godine i na festivalima Dimensions i Soundwave.

Ulaz na festivalski program je besplatan.

Festival je organizovan pod pokroviteljstvom Grada Zagreba, uz podršku fonda “Evropa za građane”, fondacije Anne Lindh i drugih donatora i sponzora.

Festivalski sajt je festivaloftolerance.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)