Serijal “Umetnik kao publika”, usmeren na podsticanje javnih kritičkih pristupa u umetnosti, nastavlja se 8. juna u kulturnom centru Rex u Beogradu razgovorom povodom rada “12.3” dizajnera i vizuelnog umetnika Igora Milovanovića, koji je nastao kao odgovor na poziv da izlaže u Kulturnom centru Srbije u Parizu, upravo u vreme kada je 2008. godine proglašena nezavisnost Kosova.
Rad je nastao kao pogled iznutra na društvenu situaciju proglašenja nezavisnosti Kosova, dok je u okviru iste izložbe Goran Milanović radio paralelni rad koji se bavio istom temom iz pogleda nekoga ko ne živi u Srbiji, onako kako je njemu cela situacija delovala iz Pariza. Povod tog rada je otcepljenje Kosova, ali sa druge strane rad ne bi bio moguć bez prilike da se na tu činjenicu reflektuje iz veoma specifičnog konteksta Kulturnog centra Srbije u Parizu.
Sam broj 12.3 predstavlja procente teritorijalnog odnosa Kosova i Srbije.
Rad 12.3 sačinjavaju digitalni kolaži fotografija ljudi bliskih autoru, članova njegove porodice i prijatelja, obučenih u belo. Na svakom prikazanom telu fali deo, deo koji deluje kao da je iščupan. Umesto da rane krvare, one se krune ukazujući da je telo tih ljudi sačinjeno od stiropora. Svaki kolaž ima upisane specifične podatke u gornjem levom uglu koji se odnose na tu jedinstvenu osobu: broj artefakta (dokumenta), status (odnosa prema Kosovu) i limit korišćenja izražen u procentima (kapacitet bavljenja temom
Kosova).
Uz osam kolaža (artefakata), realizovanih kao veliki printovi na platnu, u dnu zida gde su printovi, je izmrvljen stiropor koji posetioci mogu
da uzimaju, da odnose i da gaze po njemu. Uz te digitalne kolaže stoji video projekcija video zapisa na kojem autor sedi zatvorenih očiju.
Autor definiše da tema rada 12.3 “nije aktuelna i nije politički korektna” u kontekstu umetnosti i dizajna. U tom kontekstu njega upravo i interesuje bavljenje onim što je lična trauma, koja često prevazilazi okvire upravo “politički korektnog”, ali i ličnim impresijama gubitaka u njegovom životu i životima njemu bliskih ljudi.
Milovanović je želeo da prenese subjektivni doživljaj turbulentnih društvenih situacija sa ličnog nivoa u umetnički medijum, pri čemu
je otcepljenje Kosova delovalo kao katalizator za artikulaciju mnogih drugih “gubitaka”, kako društvenih, tako i ličnih.
Razgovori “Umetnik kao publika” koncipirani su kao platforma za razmenu mišljenja publike, odnosno učesnika diskusije, na osnovu unapred pripremljenog izbora radova, teksta o radovima i serije pitanja koje unapred priprema umetnik. U samom razgovoru s publikom umetnik ostaje pasivan, a prisutna “publika” preuzima aktivnu ulogu u diskusiji i usmeravana je da međusobno preispituje mišljenja i stavove.
Cilj projekta je kako uspostavljanje aktivne komunikacije umetničkog rada i publike, tako i kritičko sagledavanje dela postojeće produkcije vizuelnih umetnosti (likovni umetnici, dizajneri, strip umetnici) u Srbiji iz perioda 2000-2010. Kroz otvorene diskusije se naglašava neophodnost rasprave o vrednostima i značenju individualnog pristupa u okviru opšteg, šta publika prima od umetničkih radova, kao i o kontekstima u kojima su predstavljeni i medijski propraćeni.
Za razgovore je neophodno pročitati tekst, odnosno autorovu izjavu koju je moguće preuzeti sa sajta organizatora Anonymous said: (www.anonymoussaid.org), odnosno OVDE
Više informacija o Milovanoviću i njegovim radovima na www.coroflot.com/igorm
Sledeći razgovor, 22. juna, biće posvećen radu Borisa Šribara.
Realizaciju projekta “Umetnik kao publika” podržao je Fond za otvoreno društvo - Srbija.
Inicijator projekta je Boba Mirjana Stojadinović, koja je i koautorka sa organizacijom Anonymous said:
(SEEcult.org)