15. Kustendorf prkosi svetskom lomu duše

Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf na Mokroj Gori biće održan 15. put u odloženom terminu zbog pandemije – od 6. do 10. maja u Drvengradu, a prema rečima osnivača, filmskog reditelja Emira Kusturice, nastavlja misiju svojevrsnog filmskog azila, posebno potrebnog danas, kada se svet korenito menja i kada se daje otkaz jednoj velikoj kulturi.

“Ja sam još pre 15 godina, kada smo započeli ovaj festival, govorio o budućnosti filma i velikog platna kao nečeg što će doživeti sudbinu opere. Ako uđete u bioskop, imate veliku šansu da proživite vreme koje štoperica ne računa. A može vam se desiti da uđete da pogledate neki film i da na izlasku već počinje atomski rat ili da se sve iz temelja menja. Zato je film uvek bio jedno utočište koje zaustavlja vreme i koji napravi transfer u mogućnost da čovek transcendira i da sebi produži život”, rekao je Kusturica 28. aprila na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, gde je najavio 15. izdanje svog festivala sa potpredsednicom vlade i ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković.

Prema rečima ministarke, mnogi su imali nevericu da li će takav festival, koji slavi pre svega autorski film, uspeti da opstane na ovim, pa i na širim prostorima, ali ona, poznajući Kusturicu, nije imala tu dilemu.

“Ako je na prvi festival pristao da dođe jedan Nikita Mihalkov, ako je gost bio i nobelovac Peter Handke, onda tu svakako nije smelo da bude razmišljanja da li je ovakav festival potreban Srbiji, regionu i svetu i da li će opstati”, rekla je Maja Gojković povodom Kusturičinog festivala, koji su zdušno podržavali od osnivanja i svi prethodni ministri kulture.

Kusturica i Maja Gojković, foto: SEEcult

Na otvaranju 15. Kustendorfa biće prikazan film “Perje” egipatskog reditelja Omara El Zahairija, koji je dva puta nagrađen na tom festivalu, a u Kanu je dobio nagradu žirija Nedelje kritike, što je ideal svakog mladog autora, rekao je Kusturica.

Kustendorf će dodeliti dve nagrade “Drvo života” – glumcima Petru Božoviću i Toniju Servilu, zvezdi filma “Velika lepota” oskarovca Paola Sorentina.

U takmičarskom programu biće prikazano 13 igranih i dva dokumentarna filma, odabranih među 522 prijavljena. Za nagradu Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmiče se autori iz Danske, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Nemačke, Rumunije, Francuske, Severne Makedonije, Izraela, Portugala, Velike Britanije, Slovačke i Poljske, najavio je Kusturica i posebno naglasio otvorenost Kustendorfa i za filmove autora iz Rusije.

“U ovom trenutku, kada je otkaz kulture jednom čitavom narodu dodeljen, mi ćemo prikazati filmove svih drugih, pa i naroda kome je dat crveni karton, ali ne zbog toga što je napravio prekršaj nego što je to tako svetska vlada odredila. Međutim, nas to ne pogađa, zato što fokusiranost na filmove i na ono što je umetnost nekada značila čoveku - mi želimo to da živimo i što je najvažnije - svi znamo da živimo u vreme kada je, za razliku od 80-ih godina, kada je Robert de Niro bio najvažniji čovek u svetu filma, danas to Ilon Mask. Živimo u vremenu kada autoritet velikih umetnika - kada se poredi sa velikim bogatašima, jednostavno ne postoji. Živimo u doba otkaza kulture. Ali, kao i svi procesi, i taj proces traje na različitim meridijanima i u različitim uslovima. Postoji i čitav niz iznenađujućih momenata u tim procesima”, rekao je Kusturica.

Ističući da svet nije sačinjen samo od Evropske unije i njenih manje od milijardu ljudi, Kusturica je naglasio da je svet okrenut na sve četiri strane, pa utoliko ni uticaj neće biti samo sa jedne strane, koja je u međuvremenu, kako je ocenio, izgubila moć zadavanja trendova. “Trendovi dolaze i iz Indije, i iz Irana, i iz Južne Afrike, Nobelove nagrade se dodeljuju ljudima iz čitavog sveta, najmanje iz Evrope...”, dodao je Kusturica.

U programu Savremene tendencije, kako je rekao, “isti ljudi ostaju na vrhu”, a među njima je Ašgar Farhadi - dobitnik Gran prija u Kanu za film “Heroj”, koji je dva puta bio gost Kustendorfa, Ovoga puta obratiće se video porukom i održati onlajn radionicu.

Budući da je 15. Kustendorf zbog pandemije pomeren sa tradicionalnog zimskog na majski termin, ostali su neprikazani neki dobri filmovi čije su premijere bile još prošlog maja. Među njima je dobitnik nagrade žirija na festivalu u Otrantu “Povest o mojoj ženi” Ildiko Enjedi. Biće prisutan producent tog mađarskog filma Flaminjo Zadra. U programu “Savremene tendencije”, uz Farhadijevog “Heroja”, biće prikazan i film “Jedna sekunda” velikog kineskog reditelja Džanga Jimoua i “Freda” rediteljke Žesike Ženei sa Haitija, koja će biti gošća 15. Kustendorfa.

Kuriozitet će biti ekskluzivno emitovanje prvog testa Kodakove kolor trake koji je nastao pre jednoog veka, 1921. godine, najavio je Kusturica, a kao možda najveći znak 15. Kustendorfa, istakao je “vraćanje jednog od najvećih autora i svakako najkontroverznijeg Pjera Paola Pazolinija (1922-1975)”.

Replika iz Pazolinijevog kratkog filma “Šta su to oblaci?”, koji će biti prikazan u programu Retrospektiva velikana, poslužila je kao slogan 15. Kustendorfa Razdiruća i čudesna lepota stvaranja. U okviru Retrospektive velikana biće prikazani i Pazolinijevi kratki filmovi “Jastrebovi i vrapci” i “Rikota”, te omnibus “Veštice”, kao i filmovi iz 1922. godine “Nosferatu” Fridriha Vilhelma Murnaua i “Luckaste žeme” Eriha fon Strohajma.

Program Novi autori prikazaće debitantske dugometražne filmove reditelja koji su ranije učestvovali u takmičarskom programu Kustendorfa – “Posle zime” Ivana Bakrača, “Murina” Antonete Alamat Kusijanović i “#dogpoopgirl” rumunskog reditelja Andreja Huculejaka, najavio je Kusturica, koji je ponovio stav o filmu kao azilu i mogućnost da “čovek izbegne sve to što može da mu donese nepočinstvo vremena u kojem živi”, posebno kada se odvija na jednom brdu koje je fizički izolovano, a i pruža mogućnost visokotehnološki kvalitetnog projektovanja.

Kusturica na otvaranju 14. Kustendorfa, održanog onlajn zbog pandemije, foto: Kustendorf

Ocenjujući da danas prisustvujemo “frakturi duše” u svetu i “lomu svetskog recepta prepoznatljivog iz prošlih vekova”, Kusturica je, komentarišući bojkot ruske kulture zbog rata sa Ukrajinom, ocenio da je Dostojevski “postao krivac za stanje stvari”.

“Jedna ogromna svetska kultura doživljava poništavanje. Srbija je valjda jedina zemlja koja otvara vrata svima, pa i toj kulturi”, rekao je Kusturica, konstatujući da se Kustendorf “odvija u vremenu u kome, objektivno, ništa više nije kao što je bilo, a postoji još uvek ta holivudska iluzija da je film veći od života”.

Značaj Kustendorfa istakla je i ministarka kulture Maja Gojković, navodeći da još nije srela umetnika, režisera, glumca koji je odbio da dođe i da bude deo tog velikog festivala kulture na ovim prostorima.

Povodom slogana “Razdiruća i čudesna lepota stvaranja”, ona je ocenila da je to “ono što nam je svakako potrebno u ovim teškim vremenima punim svakakvih izazova - da se vratimo toj osnovnoj lepoti stvaranja, ovoga puta lepoti stvaranja umetničkog filma”.

“Nedavno sam došla sa likovnog Venecijanskog bijenala. Oni su takođe imali predivnu temu i moto na osnovu kojeg su umetnici stvarali – ‘Mleko od snova’. Mogu da povučem paralelu između ova dva festivala”, rekla je ona i istakla da je Kustendorf poseban zbog toga što je jedan od retkih u svetu koji slave autorski film.

“Tako je i počeo, još na prvom festivalu je simbolično sahranjen film ‘Umri muški’ i time je određeno kakav festival Emir Kusturica stvara. Ovo je bitka da opstane film, da opstane priča i potreba da se vratimo bioskopima, a ne pokušajima da nas neko nagovori da filmove više ne gledamo u bioskopima nego na različitm platformama. Mi ćemo se potruditi da ovom saradnjom, koja traje uspešno od 2008. godine između Ministarstva kulture i informisanja i ovog divnog festivala, pokušamo da film ponovo bude tema, da bar ne bude šta je doručkovao Ilon Mask ili koga je pogledal Bezosova devojka, da gledamo ne instant nego pravu kulturu”, rekla je Maja Gojković, ocenjujući da publiku posebno privlači na Kustendorfu "spoj mladosti i iskustva", odnosno to što mladi autori dobijaju prvu šansu da prikažu šta znaju i umeju, a razgovaraju sa najvećim imenima domaće i svetske kinematografije.

“Kako se to posle okrene pokazuje ovogodišnji festival, gde autor koji je dobio šansu da prvi film prikaže na Kustendorfu, danas bude jedan od počasnih gostiju i neko ko će razgovarati sa mladim autorima”, rekla je ministarka.

U okviru muzičkog programa 15. Kustendorfa, na otvaranju će nastupiti Jovan Maljoković i njegov etno bend, a uz bendove koji sviraju istu vrstu muzike, najavljene su i “vesele osamdesete”, kao i džez nastupi.

Kustendorf je prošle godine otvoren uživo, ali samo pred jednim gledaocem – samim Kusturicom, koji je iz bioskopske sale u Drvengradu virtuelno ugostio članove žirija, ministarku Maju Gojković, te proslavljenog ruskog kolegu Andreja Končalovskog, jednog od autora programa Savremene tendencije.

Festivalski sajt je kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)