18. Beogradski festival igre u inat pandemiji, tokom cele godine

Program 18. Beogradskog festivala igre (BFI) počeće 23. marta nastupom švajcarske trupe Alias, a potrajaće praktično cele godine, s obzirom na neizvesnu epidemiološku situaciju, koja je i prošlogodišnje festivalsko izdanje produžila, dovevši do odlaganja pojedinih gostovanja. Tako će čuveni Njujork Siti Balet 6. i 7. marta konačno gostovati u Novom Sadu i Beogradu.

Glavni program 18. BFI-ja svojevrsni je izraz inata izazovima nastalim u vreme pandemije korona virusa, a sloganom “Enjoy dance” odražava nadu u povratak normalnom životu, kako je rečeno 3. marta na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije, na kojoj su državni i gradski zvaničnici, kao i predstavnici diplomatskog kora, izrazili zahvalnost i čestitali direktorki BFI Aji Jung na istrajnosti da tu međunarodnu manifestaciju održi uprkos svim teškoćama.

“Da nam je neko prošle godine u ovo vreme rekao šta nas čeka, znam da mu ne bismo poverovali, i umesto u rikverc, ubacili bismo u prvu…”, rekla je Aja Jung, kojoj su na istrajnosti da održi BFI čestitali i predsednik parlamenta Ivica Dačić, ministarka kulture i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i ambasadori zemalja iz kojih dolaze proslavljene trupe na 18. BFI.

Od kada je izbila pandemija u martu 2020. godine, poremetivši planove tek najavljenog 17. BFI, “svakoga dana bilo je razloga za odustajanje”, rekla je Aja Jung, pominjući da su sponzori opravdano odustajali, publika je opravdano strahovala od zatvorenog prostora, mnoge institucije smanjile su ulaganja, štampu programa, kataloga i letaka preko noći zgazio je internet, a ekran se nametnuo kao sablasna pozornica.

“Vraćali smo ulaznice, i nismo mogli ponovo da ponudimo publici… Štampali smo materijal koji smo posle nekoliko dana mogli samo da bacimo, jer se su se datumi gostovanja menjali i još se menjaju - kao da vetar obrće neki papirni kalendar… Opaki virus i dalje režira, poigrava se surovo sa svim likovima, njihovim ulogama, terminima, poništava letove, zatvara aerodrome, ne dozvoljava vežbanje u baletskim salama, ne skida maske sa lica igrača i publike, testira, tumara, čak trajno gasi neke manifestacije i trupe u svetu, tera umetnike da traže nove profesije, na pozorišta stavlja katance ili dozvoljava rad sa trećinom ili četvrtinom kapaciteta”, rekla je Aja Jung, dodajući da, iako je poznato da se “u pozorištu nije zarazio, i da je to nepravda”, ćuti i srećna je što pozorišta nisu dobila neku drugu namenu.

I sama se, kako je dodala, pitala često zašto to radi, a kao “dva moguća odgovora” navela je program, koji “BFI ima, za razliku od mnogih koji ga nemaju”, a potom i inat.

“Imamo ozbiljne dogovore, umetnike koje vredi prikazati, ugovore koje ne treba raskidati, publiku od koje ne želimo da se rastanemo, partnere i prijatelje koji su tu još sa nama. Drugi odgovor je inat. Ovaj festival je stvoren i rastao iz čistog inata. Inat nas je pokretao onda kada u nas nisu verovali, inat se rađao uvek kad bi nas u našoj Srbiji saplitali ili omalovažavali, i tako smo iz čistog inata naučili da se borimo za vrhunski kvalitet. To što imamo publiku je takođe rezultat ogromnog rada gotovo 20 godina i baš ovakvog odnosa prema programu i umetnicima”, rekla je Aja Jung, ističući i da je BFI održalo to što njegova publika na neke poredstave čeka duže od godinu dana.

“Ima ljudi koji su kupili karte još na jesen 2019. godine, a i danas zovu i pitaju da li će doći Balet džez Montreal, ili zvezda sa Brodveja Džejson Samjuels Smit…”, rekla je Aja Jung, dodajući da su to “verovatno oni ljudi koji nisu išli na žurke, koji ne idu na skijanje, ali čekaju Njujork Siti balet”. “Neka retka vrsta”, dodala je.

Kao dodatne poteškoće, Aja Jung je navela to što “Beograd više nema scenu za velike predstave, pa će Beograđani morati da putuju u Novi Sad da bi videli nove produkcije Dimitrisa Papajonua i Akrama Kana”.

“Novo je i da Zemun možda od jeseni neće imati svoju scenu, pa strepimo gde ćemo ugostiti američki Body Trafick i brodvejsku trupu… Brinemo i kako će publika u nedelju (7. marta) ući u Jugoslovensko dramsko pozorište, kada znamo da nas, koji želimo da vidimo Njujork Sitri balet prvi put, a možda i poslednji, ima mnogo više od 172 sedišta”, rekla je Aja Jung, pominjući i da se nada da nijedan let više neće biti otkazan, kao što je otkazan sutrašnji Er Srbije kojom je trebalo da doputuju umetnici Njujork Siti Baleta.

Iako nije bilo planirano, Aja Jung rekla je da se raduje što će 18. BFI Početi predstavom nazvanom “Normalno”, u žeji da tako sve i bude zaista. Kada će punoletni BFI biti završen, još nije sasvim poznato.

“Verujem da će trajati do kraja godine, da će biti maraton igre u inat vremenu”, rekla je Aja Jung povodom programa 18. BFI, koji će naknadno najaviti datume brodvejske trupe Džejson Samjuels Smit & Divine Rhythm Productions u Srpskom narodnom pozorištu, te Baleta džez Montreal, koji je trebalo da gostuje na 17. BFI produkcijom koja je omaž legendarnom pesniku i kantautoru Leonardu Koenu.

Za razliku od nekoliko proteklih izdanja, za vreme ministra kulture Vladana Vukosavljevića, BFI ponovo ima punu podršku Ministarstva kulture i informisanja.

Ministarka Maja Gojković, koja je podržavala BFI i dok je bila predsednica parlamenta, istakla je važnost tog festivala i ocenila da se za 18 godina razvio u jednu od najprestižnijih manifestacija ne samo u zemlji, već i u regionu i šire. BFI, kako je istakla, čuva lepotu igre i baleta, ali publiku, ostvarujući i posebnu misiju razvoja nove publike.

Podršku BFI izrazio je i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, ističući da je Aja Jung najzaslužnija za to što je BFI postao “svetski festival”.

“Treba da joj budemo zahvalni za to što već 18. godinu donosi našem gradu BFI. Drago nam je što je počela da organizuje deo programa i van Beograda. Mi smo suviše mala zemlja da bi festiovali bili samo u jednom mestu, a pogotovo kad su ovako kvalitetni. Naučili smo to od nje, pa smo počeli i neke naše druge festivale da organizujemo u drugim gradovima”, rekao je Vesić, koji je istakao da gostovanje Njujork Siti baleta, koje je prvobitno planirano za 2020. godinu, predstavlja “veliku pobedu za Beograd”.

“Malo ljudi zna kakvu smo borbu imali prošle godine Aja Jung i ja da umetnici Njujork Siti baleta stignu u Beograd. Stigli su, međutim, samo do Budimpešte, i morali su da se vrate u Njujork. Pokušavali smo da gostuju najpre sa publikom, pa sa smanjenim brojem, pa na kraju da javni servis samo emituje prenos izvođenja bez publike, i na kraju nismo u tome uspeli. Nadam se da ćemo ovog vikenda imati priliku da uživamo, da nas neke nove mere neće u tome sprečiti”, rekao je Vesić, poznat po tome što se protivi epidemiološkim merama koje preporučuje medicinski deo Kriznog štaba.

Dok stručnjaci u Kriznom štabu pominju neophodnost zatvaranja bar nedelju dana, Vesić je rekao da pandemija traje već godinu dana i da je “vreme da se polako otvaramo i vraćamo normalnom životu”.

“Ponosan sam Ajom Jung i BFI-jem, jer smo jedna od retkih zemalja Evrope u kojem se festivali održavaju i u kojoj život nije stao”, rekao je Vesić.

Podršku, pa i divljenje Aji Jung zbog uspeha da održi najveći deo programa BFI uprkos pandemiji, izrazili su i predstavnici diplomatskog kora, iskoristivši ujedno priliku da istaknu važnost vakcinacije i poštovanja epidemioloških mera protiv širenja korona virusa, koji je u većini njihovih zemalja zaustavio kulturu. Stoga će gostovanje mnogih trupa na 18. BFI biti njihovo prvo iskustvo s publikom uživo posle višemesečne pauze.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar istakla je da EU već osam godina sa velikim zadovoljstvom podržava  BFI, te da su promocija umetnosti i kreativnih industrija među glavnim ciljevima EU, koja prepoznaje kulturu zbog njenog šireg značaja za društvo.

Osim edukativnih programa, EU i BFI ove godine organizuju izložbu kojom predstavljaju mlade plesne umetnike. Delom je priređena i u holu parlamenta, a naći će se i na ulicama, u parkovima, na društvenim mrežama…

“Predstavićemo oko 20 studenata iz Beograda koji pohađaju profesionalne baletske i muzičke škole. Tokom vanredne situacije susretali su se stvarnim problemima, ali su pokazali i veliku posvećenost, vežbajući svakodnevno u izuzetno teškim uslovima, sa maskama na licu, u malim grupama”, rekla je ona, dodajući da je izložba priređena kako bi se javnosti skrenula pažnja na njihov uspeh i da bi dobili podstrek.

Uoči početka glavnog programa 18. BFI, prvaci i solisti Njujork Siti baleta gostovaće 6. marta u Srpskom narodnom pozorištu, a 7. marta u JDP-u, i to su njihovi prvi nastupi od početka pandemije.

Iz bogate repertoarske riznice, program Njujork Siti baleta, koji publika BFI-ja čeka već godinu dana, čine komadi Džordža Balanšina, Džeroma Robinsa, Kristofera Vildona i Johana Koborga
Glavni program 18. BFI otvara 23. i 24. marta u Beogradskom dramskom pozorištu švajcarska trupa Alias iz Ženeve, koja četvrti put gostuje u Beogradu, a igraće novu produkciju umirujućeg naslova “Normalno”.

Reč je o alegoriji života u stalnom kretanju i transformaciji koja postaje progresivno manifestna… Koreograf Đulijerme Boteljo novom produkcijom poziva publiku da izabere metafizički pogled na čin padanja.

“Šta znači pasti? Da li to znači nestati ili prepustiti se? Da li je to zaljubiljivanje, prelaženje poznatog vrtloga uzbuđenja i osećanja?”, neka su od pitanja koja postavlja trupa Alias, na čija je ranija gostovanja podsetio i ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmit, ističući dugogodišnju i plodnu saradnju sa BFI od osnivanja 2003. godine.

Švajcarski ambasador istakao je da je kulturi potreban dijalog i da je dijalogu potrebna kultura, koja pomaže razumevanje drugih, omogućava razmenu koja obogaćuje ljudski duh… Umetnici, kako je istakao, promovišu toleranciju i poštovanje, doprinoseći time kretanju čitavog društva napred, istakao je Šmit, izrazivši uverenje da će BFI kao sojevrstan prolećni vetar uneti optimizam u bolje sutra.

Italija takođe godinama već učestvuje i podržava BFI, a ovoga puta gostuju dve trupe – 25. marta u Operi i teatru Madlenianum nastupiće Zappala Danza iz Katanije, te 1. aprila u Ateljeu 212 Alesandro Šaroni, čiji je komad “Avgust” osvojio Zlatnog lava u Veneciji 2019.

Zapalijev komad "Ajesmo li svi mi žrtvovani?" posvećen je Svetoj Agati, zaštitnici Katanije, a govori o aktuelnim temama poput nasilja nad ženama, religioznog i ekonomskog feudalizma. Sicilija je prostor koji objedinjuje fascinaciju, misticizam i surovu stvarnost. Svetica, čija se pobožna slika graniči sa erotikom i sadizmom, opšte je poznata u katoličkom svetu i polazna osnova komada. Legenda kaže da je Agata odbila da se uda za gradskog sudiju, nakon čega su joj odsečene grudi, a zatim je pogubljena. Godišnja procesija u Kataniji, u njenu čast, jedna je od najvećih u katoličkom svetu, pa komad prate i izuzetni sicilijanski muzičari.

Šaronijev “Avgust” priča je o potrebi da se bude voljen, bezuslovno. To je počast figuri Avgusta - klovna koji uvek pravi nevolje, budale kojoj je sve smešno, dok zapravo sebi nanosi bol. Ali “avgust” takođe znači carski, kraljevski, i ime je prvog rimskog cara. Fizička i vokalna vežba kroz koju je interpretatorima omogućeno da se izraze, isključivo kroz smeh, vodi do gorkog kraja. Smehom se predstavlja radost, euforija, patnja, bes, strah… Izvođači “Avgusta” se neprekidno smeju, ne dajući sebi, a ni publici, priliku da shvate razlog.

Italijanski ambasador Karlo Lo Kašo istakao je da je BFI najznačajniji događaj savremenog plesa u Srbiji i izrazio nadu da će, uprkos pandemiji, biti uspešan. Lo Kašo je zahvalio umetnicima i organizatorima na posvećenosti u ovim teškim vremenima, a posebno je čestitao Aji Jung na istrajnosti da održi BFI.

Publika BFI imaće priliku 28. i 29. marta u BDP-u da pogleda novi komad izraelskog koreografa Adija Butrusa iz Tel Aviva, nastao u produkciji pariskog Teatra de la Vil, koji poziva na preispitivanje vrednosti grupe i individualaca koji je čine. Kroz ritual koji povezuje savremenost sa tradicijom, četvorica muškaraca prelaze put zasnovan na empatiji, zajedničkoj sudbini i dubokom razumevanju. Na taj način, oni posmatraju odnos muškosti i snage, odnos pripadajuće potencijalne podrške, intenziteta i želje za sinhronizacijom.

Izraelski ambasador Jahel Vilan rekao je da je njegovoj zemlji velika čast to što podržava BFI od samog osnivanja.

Izrazivši divljenje Aji Jung na uspehu da održi BFI živim i u ovom teškom vremenu, Vilan je rekao da je pandemija posebno teško pogodila kulturu, koja je u njegovoj zemlji potpuno zamrla, ali se nada da će od sledeće nedelje ponovo oživeti.

“Imamo veliku nadu da ćemo dolaskom proleća moći da budemo sa više optimizma u budućnost”, rekao je ambasador Izraela, inače jedne od zemalja sa najvećim procentom vakcinisanih građana.

Vilan je izrazio nadu i da će BFI “pomoći da izađemo iz ovog ropstva kovida i vratimo se ponovo u normalan život, da ćemo moći da vidimo kulturu i jedni druge. Želim da situacija u Srbiji dozvoliti da se festival održi kako je planirano”, rekao je Vilan i istakao da danas nema boljeg načina za diplomatiju od kulture, jer omogućava da upoznamo jedni druge.

Među gostima 18. BFI-ja je i jedna od najtraženijih kubanskih trupa savremene igre Malpaso iz Havane, koja je najavljena za 3. april u Ateljeu 212, 5. april u SNP-u i 7. april u Kulturnom centru u Gornjem Milanovcu.

Uz podršku njujorškog Džojs teatra, kompanija Malpaso često gostuje, a na repertoaru ima originalna dela brojnih poznatih koreografa. Za prvo gostovanje na BFI-ju odabran je komad “Neukrotivi valcer” koji je kreirala Kanađanka Azur Barton, te “24 sata i pas” osnivača trupe Osnela Delgada, kao i antologijski komad “Tabula Rasa” slavnog izraelskog koreografa Ohada Naharina. Naharin je 2018. godine, sa igračima te trupe, rekonstruisao u Havani to delo koje je tokom procesa dobilo nove elemente i izuzetnu energiju.

Španska Grupa gospodina Serana iz Barselone, već poznata publici BFI-ja, najavljena je za 4. april u BDP-u, a izvešće komad u kojem na nesvakidašnji način povezuje istoriju kapitalizma i banana.

Grupa gospodina Serana čudnim izborom tema i kreacijom koja ujedinjuje performans, tekst, video i zvuk, predstavlja osveženje na pozorišnoj sceni, a španski El Pais naziva ih “majstorima simulacije nad simulacijom”

Za 5. april u JDP-u najavljen je TanzMainz iz Majnca, koji će izvesti komad “Lanac duše” Šaron Ejal, jedne od dobitnica nagrade BFI-ja “Jovan Ćirilov". Iako ona kaže da je to komad o ljubavi i čežnji, organizatori BFI napominju da ne treba očekivati previše romantike. Umesto toga, pokreti su životinjski i sirovi, a uzavrela grupa se kreće u vrhunskoj disciplini i ritmičkom jedinstvu. Što duže traje sklad, sve više vremena potrebno je uložiti u traženje razlika među igračima, te njihovih stvarnih namera. Iz istih stvari se vidi koliko smo drugačiji. U kontrastu između grupe i pojedinca, Ejalova pokazuje svoju naklonost prema apsolutnoj jedinstvenosti svakog pojedinca.

Belgijska trupa Peeping Tom iz Brisela, takođe poznata beogradskoj publici, najavljena je za 9. i 10. april u Madlenianumu, gde će izvesti diptih “Vrata koja nedostaju” i “Napuštena soba”. Likove tih predstava publika zatiče u prostorijama iz kojih se ne može pobeći. Lutajući zastrašujućim lavirintom, u potrazi za idealom, oni nose san i nadu. Njihov život se odvija između stvarnosti i zamišljenog, dok im prirodne sile nameću neizvesnu sudbinu. Koreografi Gabrijela Karizo i Frank Šartije stvaraju uznemirujući, mračan i zatvoren svet - tipičan rukopis trupe Peeping Tom, istovremeno postavljajući u središte komada jedinstven, ekstremni jezik pokreta i izvođenja. Svaki deo diptiha ima jedinstvenu postavku i pokreće filmski set. Scenske promene odvijaju se pred očima publike i postaju deo predstave, ostavljajući utisak žive montaže vrhunskog horora.

Ambasdador Belgije u Beogradu Adam Konrad istakao je da je belgijska scena savremene umetničke igre jedan od glavnih aduta njegove zemlje u kulturi i važan izvozni proizvod.

“Kompanija Peeping Tom će to bez sumnje i dokazati”, rekao je Konrad, podsetivši da su je osnovali koreografi iz Argentine i Francuske koji su uspostavili saradnju sa drugim kompanijama, uključujući slavni Holandski nacionalni teatar, takođe veoma zastupljen na BFI.

“Stvorili su specifičan stil između plesa, opere i peformansa, a obično polaze od hiperrealističkog okviora koji potom razbiju i kreiraju sopstveni univerzum”, rekao je Konrad, koji je izrazio i optimizam u pogledu borbe protiv pandemije.

“Činjenica da smo ovde danas zajedno, znači da smo korak bliže normalnom životu”, rekao je belgijski ambasador, evocirajući sećanje na najavnu konferenciju 17. BFI prošlog marta u francuskoj ambasadi, nakon koje je sve “oteo virus”.

“Samo zahvaljujući odlučnosti i upornosti Aje Jung, neka dešavanja su ipak održana uprkos krizi, pa je tako i belgijska trupa gostovala u decembru… Aja Jung zaslužuje sve pohvale za svoju istrajnost, čestitam”, rekao je Konrad.

Belgijski ambasador iskoristio je priliku i da izrazi zadovoljstvo zbog napretka procesa vakcinacije u Srbiji, jer će to “pruziti građanima dugoočekivanu mogućnost normalnog života, uključujući i učestvovanje na kulturnim dešavanjima”. “Istovremeno, važno je imati svest da virus još nije pobeđen, još izaziva žrtve”, rekao je Konrad i kao najveći izazov i BFI-ja naveo održavanje u uslovima u kojima je potrebno slediti epidemiološke mere protiv korone.

Ambasador Belgije pozvao je sve građane da se prijave za vakcinaciju, jer je, kako je istakao, to najbolji način da virus bude poražen i da se održi svetla budućnost za sledeće izdanje BFI-ja u punom kapacitetu. “Držimo palčeve”, dodao je ambasador Konrad.

Jedna od zvezda BFI-ja je grčki slikar i koreograf Dimitris Papajoanu, koji će 14. i 15. aprila u SNP-u predstaviti novu produkciju “Mastilo”, otkupljenu još tokom priprema od najvećih festivala i pozorišta. Pandemija je, međutim, dovela do toga da će svetska turneja početi sa skoro godinu dana zakašnjenja, u aprilu 2021. Radovi Papajoanua su već tri puta prikazani na BFI-ju, a taj autor je i jedan od laureata nagrade “Jovan Ćirilov”.

Grčki ambasador Jorgos Dijakofotakis, kao i njegove kolege iz diplomatskog kora, čestitao je Aji Jung ne samo za održavanje kontinuiteta BFI-ja, već i za doprinos nadi u lepšu budućnost.

Grčki ambasador se prisetio i početaka BFI-ja, kada je bio zamenik šefa misije u Beogradu, a od te skromne forme, kako je istakao, BFI se razvio vremenom u manifestaciju koja je referentna na evropskom nivou.

Još jedan laureat nagrade “Jovan Ćirilov”, Jakopo Godani, ponovo će gostovati na BFI-ju komadom “Alter ego” 17. aprila u Sava centru, u izvođenju Drezden Frankfurt kompanije igre. Inspirisan vrhunskim igračima Drezden Frankfurt kompanije, Godani priprema spektakl - novu verziju komada “Alter ego”, pripremljenu posebno za beogradsku publiku, a nekoliko puta odlaganu zbog strogih epidemioloških protokola.

Za 8. septembar u Ateljeu 212 najavljena je Kompanija Magi Maren, koja je kreirala “Liniju grebena” istražujući Spinozinu i Marksovu filozofiju.

Zapetljani u čvor nastao od svih muka savremenog doba: socijalnog nasilja, ludila trgovačke požude, mračnih ekonomskih i političkih struktura, bučne nepravde, ratova, mrtvih i utopljenika, obespravljene nade, rezignacije i osećaja nemoći… Nije lako ostati na nogama. Kretanje se odvija korak po korak, na tankoj liniji između dve opasne padine, između nasilja nefunkcionalnih institucija i nasilja čovekove strasti… Magi Maren bavi se tom temom iz zabavnijeg ugla, poput ludih alpinista koji zahvaljujući svojoj izdržljivosti radikalno menjaju položaje i strategije, otkrivajući neistražene staze.

Francuski ambasador u Srbiji Žan Luj Falkoni istakao je da je Magi Maren, koja je osnovala svoju kompaniju još 1979. godine, koreografski uvek povezana sa socijalnim trenutkom, te stoga i veoma aktuelna.

Prisećajući se promocije 17. BFI uoči samog početka pandemije, Falkoni je rekao da je to bio poslednji veliki događaj u francuskoj ambasadi, posle kojeg ništa nije bilo kako je planirano.

Ističući da je Francuska veoma veran partner BFI-ja, Falkoni je posebno priznanje odao Aji Jung, opisujući je kao veoma ernergičnu i ujedno i krhku i jaku osobu, kao što je i sama umetnička igra.

Za 25. septembar u SNP-u i dan kasnije u Madlenianumu u Beogradu najavljena je trupa BodyTraffic iz Los Anđelesa, koja je trebalo da gostuje na 17. BFI, ali je sprečena.

Dela tri izuzetna koreografa čine veče u izvođenju trupe BodyTraffic - “Prašina” tumači sile koje pokreću savremeno društvo, kroz snažan pokret i muziku slavnog Hofeša Šehtera. “(Ne)stvarni umovi” Fernarda Hernarda Magadana, koga publika BFI zna kao igrača u postavkama Holandskog teatra igre, zasniva se na istinitoj priči o mentalnom bolesniku sa tipom šizofrenije u kojoj je osoba uverena da je član porodice zamenjen identičnom ličnošću. Anton Laki osmislio je “Skrivene igre: Poglavlje 1” koristeći jedinstven pokret i prodorne slike kako bi publiku poveo u tajanstveni svet.

Kompanija slavnog Akrama Kana iz Londona trebalo bi da gostuje 1. oktobra u SNP-u predstavom “Nadmudrivanje đavola”, inspirisanom fragmentima 12 slomljenih glinenih ploča koje zajedno čine jedno od najstarijih velikih književnih dela, drevni sumerski Ep o Gilgamešu.

Novi komad Akrama Kana otelotvoruje nasilno poglavlje u životu mladog Gilgameša, koga se Gilgameš priseća i tumači u poznim godinama, pred smrt. Kritičar francuskog lista Le Croix kaže: “Ovo je majstorsko delo, predstava izuzetne dubine čiji snažni eho odzvanja savremenošću. Između meteža i magije, na publiku se moćno prenose pouke. Izvrsan pripovedač, vođa – kroz proces zahtevnog rituala, Kan naz poziva da izazovemo razornog đavola, skrivenog u najmračnijim delovima našeg bića!”

Za gostovanje brodvejske zvezde Džejsona Samjuelsa Smita i Divine Rhythm Productions iz Njujorka datum će biti naknadno objavljen, a scene su Madlenianum i SNP.

“Nikada nećete pogrešiti ako odaberete predstavu apsolutnih brodvejskih step šampiona, kao što su Džejson Smit, Derik K. Grant i Dormišija... Kombinacija trostruke sonične pretnje i intimnosti je fascinantna… U pitanju je jedan od najkompletnijih nastupa ove ili bilo koje sezone”, reči su kritičara. BFI prvi put predstavlja brodvejske zvezde, i to igrače koji su nenadmašni u cipelama za stepovanje.

Još jedna produkcija, najavljivana za 17. BFI, odložena je za još neutvrđen termin i mesto, a reč je o slavnom Baletu džez Montreal, koji će izvesti komad posvećen Leonardu Koenu, pod umetničkom direkcijom Luja Robiteja i u dramaturgiji Erika Žana. Taj omaž slavnom pesniku i kantautoru evocira životne cikluse kroz pet sezona, kako je opisano u Koenovim pesmama.

Tri međunarodno priznata koreografa bila su zadužena da osmisle pokret na muziku poznatih nota: Andonis Fonjadakis, Anabel Lopez Očoa i Ihsan Rustem. Njihov moćan i celovit koreografski rečnik, oživljava na poseban način Koenov opus, uz podršku 14 izuzetnih igrača. “Dance Me” kombinuje scenski, vizuelni, muzički, dramaturški i koreografski izraz.

BFI već četvrtu godinu podržava Erste banka, čiji je predstavnik Slavko Carić istakao značaj BFI-ja, posebno u vreme pandemije, kada mnogi igrači nisu godinama nastupali pred publikom uživo.

“Nadam se da ćemo svi biti ne samo dobri domaćini najboljim svetskim trupama, već i dobra publika”, rekao je Carić i najavio novu nagradu Erste banke i BFI “Veruj u sebe” za mlade talentovane igrače.

Generalni sponzor BFI je kompanija Visa, čija je predstavnica Ana Marković izrazila zadovoljstvo saradnjom uspostavljenom 2018. godine, na osnovu uverenja u “pokretačku snagu umetnosti i krucijalnu ulogu u povezivanju ljudi i stvaranju ideja”.

BFI je od osnivanja predstavio 417 koreografskih ostvarenja, a poslednje edicije pratilo je oko 23.000 gledalaca i 120 akreditovanih novinara iz zemlje i inostranstva. U godini pandemije, uprkos strogim međunarodnim protokolima, izvedeno je 11 predstava u tri grada, odnosno nastupilo je sedam trupa iz inostranstva i jedna domaća produkcija. Programe je u pozorišnim salama i putem festivalskog Fejsbuk kanala pratilo više od 8.000 ljudi.

Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)