20. Beogradski festival igre slavljenički, o problemima potom
Beogradski festival igre (BFI) predstaviće u jubilarnom, 20. izdanju tridesetak koreografija kako osvedočenih umetnika, tako i mladih zvezda umetničke igre, uz podršku nadležnih za kulturu na svim nivoima, značajnu sponzorsku pomoć, kao i kontinuiranu podršku ambasada zemalja koje učestvuju i Delegacije Evropske unije u Srbiji. Zvaničnici tih institucija ponovili su 3. marta uverenje da je reč o jednoj od najreprezentativnijih manifestacija te vrste i prepoznatljivom brendu Beograda i Srbije na međunarodnoj sceni, a potvrdili su i spremnost za nastavak podrške BFI.
Predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković, kao i zvaničnici ambasada Francuske, Holandije, Italije, Španije, Grčke, Velike Britanije, Izraela i Nemačke, kao i Delegacije EU, čestitali su na tradicionalnoj konferenciji za novinare BFI u srpskom parlamentu osnivačici i direktorki tog festivala Aji Jung i njenom timu na istrajnosti i uspehu da iz godine u godinu predstavljaju publici presek najtraženijih produkcija savremene umetničke igre u svetu.
Uprkos nesvakidašnjoj podršci domaćih i stranih institucija, kao i velikom interesovanju publike, budućnost BFI nije izvesna.
“Kada se ovo izdanje bude završilo, moći ćemo da kažemo da smo predstavili više od 500 koreografskih radova, što nije mali broj. Da li će Festival preživeti ovu godinu, s obzirom na sve globalne i lokalne krize, da li će naredne godine biti ovde ili na nekom drugom mestu, da li će imati prostor, odnosno scene za igranje, sluha za velike i važne produkcije – to ne znamo. Svakako, ovo će biti neverovatno zanimljiva edicija, možda najuzbudljivija dosad selekcija za publiku – od najboljih koreografa do čitave lepeze stilova. Zato nekako nemamo pravo da kvarimo ovo slavlje, ovo raspoloženje i fantastičan jubilej”, rekla je Aja Jung, ističući poseban ponos zbog činjenice da BFI slavi jubilej i vrhunsku igru “sa svojom decom, sa onima koji su odrastali sa predstavama” tog festivala.
U vreme početaka BFI, kako je rekla Aja Jung, trebalo je otkriti savremenu igru jednoj posve tradicionalnoj sredini, onoj koja je, čini se, bolje i više želela da razume balet i baletsku umetnost.
“Nismo znali, a nismo ni planirali, da će naš festival trajati i kakve će sve turbulencije morati da nadživi. Takmičili smo se u tom trenutku sa svima. Pokušavali smo da se nametnemo među važnim i velikim festivalima i scenama u svetu, i da ubedimo čuvene koreografe, trupe, igrače, da dođu u Beograd, a onda, kada bi konačno oni stigli, pokušavali smo da ih oduševimo pre svega svojom profesionalnošću, a zatim i da nadomestimo sve ono čega možda nije bilo – nekom svojom suludom energijom, entuzijazmom i gostoprimstvom. Kada nas je taj veliki svet umetničke igre konačno prihvatio u svoju porodicu, desilo se ono što obično u Srbija biva – počeli smo pomalo da smetamo i štrčimo u sopstvenom dvorištu. Ipak, uvek smo imali svoju publiku, na koju smo bili ponosni, i imali smo tačno onoliko prijatelja koliko je bilo potrebno”, rekla je Aja Jung.
“Danas se u Srbiji uglavnom takmičimo sami sa sobom - onako kako je to radio čuveni Barišnjikov na vrhuncu svoje slave”, rekla je Aja Jung, najavljujući program koji je u umetničkom smislu “verovatno najreferentniji u okviru svoje, ali i u okviru nekih drugih, bliskih umetničkih formi”.
Aja Jung je istakla i da publika zna, baš kao i svetska kritika, da je BFI “jedinstven festival koji predstavja presek najtraženijih komada savremene svetske scene i to u onom trenutku kada su u vrhu svetskog interesovanja, To je već samo po sebi ogroman rezultat”. Nakon 20. izdanja, BFI će moći da kaže da je predstavio više od 500 koreografskih radova, dodala je.
“Kada se osvrnemo na početak i na prvi vizuelni identitet daleke 2003. godine, slikali smo kaldrmu u Ulici kralja Petra, strmu i neravnu, i na neki način ona je simbolizovala koliko je teško igrati na toj našoj podlozi, na toj našoj kaldrmi. Danas imamo jednu generaciju koja je već stasala i koja već stupa polako na profesionlanu scenu”, rekla je Aja Jung, najavljujući u uvodnom programu od 8. do 12. marta u “Pariski bal” koreografkinje Blanke Li, VR predstavu sa muzikom i pokretom u sinergiji sa revolucionarnom tehnologijom.
Reč je o predstavi koja je na Venecijanskom filmskom festivalu osvojila Zlatnog lava za najbolje VR iskustvo, a specijalno u okviru 20. BFI biće održana u Bioskopu Balkan od prepodnevnih do kasnih večernjih sati, pri čemu svako izvođenje može pratiti samo 10 gledalaca.
Predstavu Branke Li posebno je preporučila i Maja Gojković, posebno zadovoljna što će njeno premijerno izvođenje biti na Međunarodni dan žena, 8. mart.
Ministarstvo kulture, kako je istakla, prepoznaje značaj BFI i kontinuirano ga podržava već 20 godina, budući da Srbiju i Beograd čini međunarodno prepoznatljivim po vrhunskoj umetničkoj igri.
“BFI je jedan od najprepoznatljivijih brendova Srbije i zaštitni znak Beograda”, istakla je Maja Gojković, dodajući da će jubilarni BFI biti prilika i da se proslave optimizam i nada da će svima biti mnogo bolje u narednim godinama.
Slogan 20. BFI Zajedno, mi slavimo igru više je nego potreban u ovim teškim i neizvesnim vremenima, rekla je Maja Gojković, poželevši Aji Jung i njenom timu “mnogo upornosti” i dalje.
Maja Gojković rekla je i da može da garantuje da će BFI imati u Ministarstvu kulture “uvek pouzdanog i sigurnog partnera”.
Kao problem, na koji je više puta ukazivala i Aja Jung, ministarka je apostrofirala nedostatak adekvatnog prostora na kojem bi BFI mogao da širi kapacitete i ne brine kako će organizovati izvođenje selektovanih predstava. “Svi sanjamo o tome da jednog dana dobijemo nacionalni centar za igru”, rekla je Maja Gojković.
Pojedine predstave 20. BFI biće održane samo u Novom Sadu, jer u Beogradu, nakon zatvaranja Sava centra zbog rekonstrukcije nakon prodaje, nema adekvatnog prostora za zahtevne produkcije.
Ballet du Nord, izvor: BFI
Značaj BFI istakao je i predsednik parlamenta Vladimir Orlić, ocenivši da je to prestižna manifestacija koja okuplja novu, sve brojniju publiku, postavljajući nove trendove i autore…
“Ne preterujemo kada kažemo da nam zavide mnogi”, rekao je Orlić, dodajući da svako ko sumnja u BFI može pročitati kritiku francuskog baletskog kritičara Filipa Noazeta, koji je istakao nedavno u Pari Maču da će jubilarno izdanje BFI "iznenaditi, uznemiriti, zadiviti i pokrenuti javnost".
“Igra ozbiljnog otpora za neke, korak ka budućnosti za druge. Ponovo otkrivamo ‘Bajaderu’ u izvođenju Baleta Toskane, ili najbolje što može ponuditi flamenko u pokretu njegovog najčuvenijeg predstavnika – Izraela Galvana… Zatim ispitivanje novog vremena kroz virtuelne prizore i pokrete koje je samo Blanka Li mogla da osmisli, ili hrabri poziv adolescentima da izađu na scenu u koreografiji Silvana Grua... Iznad svega, BFI ove godine nudi istoriju savremene igre kroz ostvarenja najvažnijih umetnika našeg vremena: Jiržija Kilijana, Šaron Ejal i Hofeša Šehtera. Selekcija ovog izuzetnog festivala prikazuje precizno, poput seizmografa, sve koreografske vibracije koje čine našu umetnost intenzivnom i važnom! Aktuelna umetnost nikada ne prestaje da preispituje svoju prošlost da bi izmislila sadašnjost. O tome nužno svedoči vaš festival! Ovo izdanje će iznenaditi, uznemiriti, zadiviti i pokrenuti javnost. A igra, efemerna umetnost, ako je ikada postojala, ovim prikazom treba da postane deo svačijeg sećanja. 20 godina, prelepih godina”, naveo je Noazet.
Značaj BFI istakli su i ambasadori zemalja čije predstave učestvuju u programu jubilarnog izdanja tog festivala, čestitajući jubilej organizatorima i potvrđujući podršku BFI.
GLAVNI PROGRAM
17. mart, 20h | Opera Madlenianum - Introdans, Arnem
Tri izuzetna koreografa, Sidi Larbi Šerkauji, Andonis Fonjadakis i Manuel Vinjul, udružili su svoje snage u kreaciji neponovljive večeri na muziku Johana Sebastijana Baha. Zajednička ideja je bila da svakoj noti posvete pažnju i daruju život kroz virtuozna tela igrača holandske trupe Introdans. Vinjulov komad će imati svoje prvo međunarodno izvođenje baš na Beogradskom festivalu igre.
19. mart, 20h | Opera Madlenianum - Tribe / Šamel Pits, Njujork
Tri izvođača afričkog porekla dele scenu u narativu o jedinstvu, energiji i neumoljivom napretku. Njihovo putovanje potiče iz mraka titularne Crne rupe, shvaćene ne kao kosmička praznina, već kao metaforično mesto transformacije i potencijala. Zarobljeni u originalnom zvučnom pejzažu, oni polaze na putovanje u kojem je njihova gracioznost naglašena bioskopskim projekcijama i monohromatskim svetlima. "Crna rupa – trilogija i triatlon” predstavlja deo serije duboko ličnih komada koje je Šamel Pits kreirao od 2015. godine, naovamo. Kao igrač, Pits je gradio karijeru kod Mihaila Barišnjikova, u trupi Balet džez Montreal, a najduže se zadržao u Kompaniji Batševa čuvenog Ohada Naharina. Kao koreograf, osnovao je svoj ansambl sa sedištem u Njujorku, sa ciljem da iznova osvoji svetske pozornice.
21. mart, 20h | Atelje 212 - Jakopo Jena, Prato
Prikazi na ogromnom filmskom platnu rekonstruišu idealnu, ne hronološku, već apsolutno ličnu, istoriju moderne i savremene igre. Jakopo Jena, mladi italijanski autor, prikazuje nam vrhunsku predstavu koja jednostavnim sredstvima, koristeći potencijal sjajnog dijaloga između video rada i žive igre, kreira pozorišnu magiju.
22. mart, 20h | Opera Madlenianum - Ballet du Nord, Rube
U komadu koji su osmislili koreograf Silven Gru i vizuelna umetnica Fransoaz Petrović, deset mladih igrača uranja u uzavrele vode adolescencije. Period prelaska iz detinjstva u odraslo doba kod svakog se različito izražava. Međutim, uprkos svojoj neizbežnoj prirodi, ovaj kritični trenutak i danas ostaje neshvaćem u društvu. Ljudska bića koja rastu, postaju kruta kako bi se zaštitila od ranjivosti koju nosi prolazak kroz promene i zapanjujući niz emocija. Adolescencija fascinira, preispituje, optužuje i postaje ono što smo od nje napravili: problematičan i suštinski trenutak koji nas oblikuje. Predstava obiluje fascinantnim scenografskim rešenjima koja je čine antologijskim delom savremene igre.
23. mart, 20h | Opera Madlenianum - Balet Dortmund / Lusija Lakara i Metju Golding
Putovanje kroz noć sa baletskim zvezdama Lusijom Lakarom i Metjuom Goldingom, otkriva priču u kojoj su emotivna skrovišta dvoje ljudi osvetljena iz različitih perspektiva. Najčistija igra i kinematografske refleksije vode publiku kroz prelepe scenske ideje praćene muzičkim hitovima i kostimima inspirisanim estetikom sedamdesetih godina. “U tišini noći” je komad koji će nas podsetiti na omiljene filmske klasike i učiniti da poželimo da vreme stane. Lakara i Golding oduševili su beogradsku publiku svojim prvim celovečernjim komadom u produkciji Baleta iz Dortmunda. Sada se vraćaju sa novom predstavom, koja već osvaja pozorišne scene.
24. mart, 20h | Bitef teatar - Tomas Nun, Barselona
Dok nije otkrio umetničku igru, Tomas Nun je bio uspešan student geologije na Oksfordu. Sa diplomom prestižnog univerziteta, upisao se u londonsku Rambert školu. Kao igrač, radio je u Holandiji, Belgiji i Španiji, a zatim osnovao svoju trupu za koju je do sada kreirao preko 35 celovečernjih naslova. “Posle zabave” je komad u kome Nun ispunjava scenu životom, dramom, humorom, ironijom, ali pokretom iz rukopisa prestižnog koreografa. Pokušavajući da odvoji važno od beznačajnog, čovek se priseća dobrog i iznova prekraja loše. Neočekivana pojava njegovog alter ega pokreće apsurdan dijalog, gde se istine, laži i snovi izražavaju kroz reakcije buntovne lutke.
25. i 26. mart, 20h | Opera Madlenianum - Galaktik ansambl, Pariz
Pet izuzetnih akrobata se suprotstavlja okruženju. Nestabilno tlo nestaje pod nogama, zidovi se klate, plafoni se ruše, opasnosti vrebaju sa svih strana. Zaboravite na elegantnu gimnastiku i sjajne hulahopke – ovo čudesno inventivno i originalno delo akrobatskog pozorišta je bitka u kojoj je svaki pokret važan za opstanak. "Optraken” je spektakularna, impresivna, nepredvidiva i ogromna zabava pariskog Galaktik ansambla.
27. i 28. mart, 20h | Bitef teatar - Orli Portal, Tel Aviv
“Fakaruni” je strastvena igra, temperamentni ritual koji otkriva intimnu vezu između tela ograničenog vremenom i vanvremenske ljubavi, nastao uz živo izvođenje pevačice Um Kaltum. Ovo je prvi komad koji je izraelska koreografkinja Orli Portal kreirala isključivo za muške igrače, inspirisana glasom žene koja je hrabro ušla u muški svet i postala ikona slobode, ponosna pojava oslobođena patrijarhalnog diktata… Rodne granice se zamagljuju dok se drevna nadmetanja detaljno istražuju, formirajući novu definiciju autoritarne muškosti i prodorne ženstvenosti.
29. mart, 20h | Opera Madlenianum - Euripid Laskaridis, Atina
Euripid Laskaridis je jedan od retkih stvaralaca koji razvijaju pozorište vizija, eterični teatar koji istražuje stvarnost, deformišući je i preuveličavajući pod lupom pozornice. Od komada "Relikvija”, koji je beogradska publika videla na prethodnom Festivalu, ovaj umetnik orkestrira apsurdno, groteskno, fantazmagorično i zabavno pozorište. "Elenit” je barokna i dadaistička proslava u kojoj batrakije ljudskog tela i tehnokrate u odelima, simboli zapadne umetnosti optrčavaju oko mnoštva čudnovatih bića. U ludom tempu žive tehno muzike, oni se lome, tuku, bacakaju sami ili zajedno, dok se svet oko njih raspada polako ili brutalno. "Elenit” je lavirint situacija naseljenih neverovatnim likovima koji lepršaju između malodušnosti i uzbuđenja, nepovezana priča koja ide od katastrofa do naleta energije. Život i svet ostaju enigma, ona u koju morate biti uvereni da biste mogli da joj se osmehnete.
30. mart, 20h | Atelje 212 - Balet Toskane, Firenca
"Bajadera” je jedna od najčuvenijih predstava klasičnog baletskog repertoara, prožeta idealizovanom egzotikom. Antologijska scena iz ove predstave, Kraljevstvo senki, nameće viziju koja nadilazi svoj kontekst i otvara prolaz čistom pokretu, apstraktnom i lucidnom u svojoj formalnoj jednostavnosti… Poznati italijanski koreograf Mikele di Stefano kreirao je za grupu mladih igrača novu “Bajaderu”, dok je njen nadaleko čuveni, misteriozan deo, nazvao Kraljevstvom tame, aludirajući na neizvesna vremena u kojima živimo. Po oceni italijanske kritike, ovo je najbolja predstava savremene igre u 2022. godini, “koja na jedinstven način iščitava i preispituje baletsku tradiciju, eksperimentišući između izgubljenih i izvodljivih situacija, potvrđujući prisustvo tela i preplitanje ljudskih putanja”.
1. april, 20h | Opera Madlenianum / 2. april, 20h | Bitef teatar - Izrael Galvan
Neprikosnovena zvezda flamenka, prvi put dolazi u Srbiju. U okviru Beogradskog festivala igre, 1. aprila na sceni Opere Madlenianum izvešće komad "Zlatno doba“, a već narednog dana u Bitef teatru, prirediće neponovljiv "Solo“, intimni spektakl za najveće pozorišne sladokusce. Rođen u porodici flamenko igrača, Izrael Galvan je brzo postao majstor tradicionalne forme ovog plesa, sa stopalima koja su mogla istovremeno da lupaju i predu. Seviljski virtuoz žudeo je za osvajanjem novih svetova, gde su ga brzo nazvali Paganinijem flamenka zbog brzine koju ni jedan igrač nije uspevao da razvije, ali i blistavog vladanja prostorom i ritmom. Kritičari takođe kažu da Galvan poput Pikasa zauvek dekonstruiše klasičnu formu na iznenađujuće i uzbudljive načine. Radoznalost ga je vodila u saradnje sa čuvenim igračima i savremenim koreografima današnjice, a njegov jedinstven stil zavredeo je naklonost planete.
5. april, 20h | Srpsko narodno pozorište - Balet Torina
Malarmeova poema "Popodne jednog fauna” inspirisala je Vaclava Nižinskog da stvori svoju revolucionarnu istoimenu koreografiju. Od tada ovo delo ne prestaje da fascinira umetnike i publiku. Mauro De Kandija u svom komadu nadalje istražuje i oprezno se približava tajanstvenoj suštini senzualnog stvorenja koje žudi za stvarnošću da bi pronašlo i oslobodilo njenu dinamičku moć. Komad prati telesna stanja i raspoloženja čudne kreature, kao i njegove veličanstvene metamorfoze. “Faun” Maura de Kandije za Balet Torina, imaće svoju svetsku premijeru na 20. Beogradskom festivalu igre.
7. i 8. april, 20h | Srpsko narodno pozorište - Holandski teatar igre 1, Hag
Holandski teatar igre, jedna od najboljih trupa vraća se sedmi put na Beogradski festival igre! Kilijanova stota postavka za ovu slavnu trupu je misteriozni komad koji vizuelizuje tanku granicu između između normalnog i abnormalnog. Komad "Bogovi i psi” se oslanja se na fascinaciju lepotom onoga što nije završeno tokom života. Izvrsna kanadska koreografkinja Kristal Pajt na scenu donosi jednu od najvažnijih tema savremenog vremena u komadu “Figure u izumiranju [1.0]“ koji tretira klimatske promene i globalno zagrevanje. Uz nadmoćne slike ona pravi pozorišnu varijantu uznemirujućeg dokumentarca o spisku izumrlih životinjskih vrsta i nestalih glečera. Najnoviji komad Gabrijele Karizo “Trasa” inspirisan je snom. “Kad organizujete san, onda se i probudite. Ako preuzmete kontrolu nad snom, onda shvatite da spavate. Zbog toga je potrebno da kada sanjate, ne budete zaštićeni”…
11. april, 20h | Jugoslovensko dramsko pozorište - TanzMainz, Majnc
"Obećanje“ je treća svetska premijera koju Šaron Ejal potpisuje za TanzMainz. U ovoj kreaciji ona dovodi do savršenosti složenu interakciju discipline i predanosti, magičnu formulu igre. Suštinski povezana, grupa ljudi deluje kao jedno telo. Likovi u mračnom svetu prepušteni su na milost i nemilost jedni drugima. Oni govore o zatvorenosti i ljubavi, bliskosti i čežnji, ekstazi i usamljenosti... Nestvarne slike nestaju brzo kao što su i nastale, urezavši se u mozak gledaoca. 50 minuta kao pogled u večnost...
12. i 13. april, 20h | Opera Madlenianum - Kompanija Hofeša Šehtera, London
Najnovija postavka slavnog Hofeša Šehtera predstavlja dva sasvim različita umetnička dela savremenog trenutka. Uz sarkastičan naklon našoj sve većoj ravnodušnosti prema nasilju, "Klovnovi” oslobađaju vrtlog koreografske anarhije, postavljajući pitanje: "Koliko smo daleko spremni da idemo u ime zabave?” U potpunoj suprotnosti, Šehterova "Ispravka”, donosi dirljivu, krhku energiju na scenu, nudeći ljudski, sirov i saosećajan trenutak u kome se nasilje, nežnost i nada razotkrivaju kroz autorov bioskopski objektiv. Prikazujući dar neponovljivih igrača, praćena epskim zvukom Šehterove muzičke kompozicije, predstava zadire u najdublje emocije. Hofeš Šehter je laureat nagrade "Jovan Ćirilov" za 2022. godinu.
Beogradski festival igre, kako ističu organizatori, razvijao se zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Srbije, Grada Beograda, ambasada i kulturnih centara zemalja učesnica, kao i Delegacije EU u Srbiji. Za realizaciju programa u Vojvodini, značajna je dugogodišnja saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu i Gradom Novim Sadom. Kroz podršku BFI, kompanija NIS podstiče mlade, talentovane autore i vrhunske stvaraoce da visoko pozicioniraju Srbiju na međunarodnoj kulturnoj sceni. Erste banka, kao višegodišnji partner Festivala, nastoji da vrhunsku umetnost učini dostupnom najširoj publici u Srbiji, razvijajući posebne projekte za mlade umetnike. Prijatelji Festivala su i Fondacija Hemofarm, kompanija Hyundai Srbija, DDOR osiguranje, Heineken, Advokatska kancelarija Bojović Drašković Popović i partneri, Telegroup, i drugi.
Više o jubilarnom BFI moguće je naći na festivalskom sajtu, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org. kao i u prilogu (pdf).
*Naslovna fotografija: NDT 1, La Ruta, Crahi Rezvani, 2022, izvor: BFI
(SEEcult.org)
