21. godište obnovlјene Danice
Vukova zadužbina predstavila je 21. februara u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu srpski narodni ilustrovani kalendar “Danica” za 2014. godinu. Novo, 21. godište obnovlјene „Danice“ u znaku je obeležavanja stogodišnjice Velikog rata, 150 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića i veka od smrti kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca, autora „Himne Vuku“.
Domaćin večeri bio je prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Upravnog odbora Vukove zadužbine, a o planovima u trećoj deceniji “Danice” govorio je i glavni i odgovorni urednik i predsednik Skupštine VZ dr Modrag Maticki.
Suvajdžiće je u besedi podsetio da nije tako davno vreme kada su o srpskim narodnim umotvorinama, posebno o epskoj i lirskoj narodnoj poeziji, u prvim decenijama 19. veka raspravlјali i pisali najblistaviji umovi epohe, Nemci Johan Volfgang Gete i Braća Grim, Polјak Adam Mickijevič, Francuz Klod Forijel i dr. Ne tako davno su Mickijevič i Forijel držali serije predavanja o srpskoj narodnoj epici na Kolež de Frans i na Sorboni (1823–1824, odnosno 1841–1842).
Plodnoj recepciji usmene kulture srpskog naroda pogodovao je niz društvenih, političkih i kulturnoistorijskih procesa u Evropi na prelazu 18. u 19. vek - od Francuske revolucije, preko Napoleonovih ratova i predromantičarskog interesovanja za „prirodnu poeziju naroda“, do vukovske koncepcije nacionalne književnosti i kulture. Od prve objavlјene pesmarice (1814) do Vukove smrti prošlo je 50 godina, a za sve to vreme on je u kontinuitetu razmišlјao o sakuplјanju i objavlјivanju narodnih pesama. Je¬dnom prilikom je napisao da mu je skuplјanje pesama „pravi i najmiliji posao“ (Vuk, Prepiska, I, str. 162), rekao je Suvajdžić.
Suvajdžić je istakao i da je Vuk na osoben način predstavio srpski narod kao „književni“ narod, i uveo ga u evropsku literaturu, istovremeno čuvajući njegovu samobitnost, insistirajući svagda na pojmovima „narodno“ i „srpsko“, čemu su pogodovale i društvene okolnosti. U tom kontekstu, kako je naveo, treba gledati i na razloge obnavlјanja Vukove „Danice“.
To je narodni kalendar koji je, po ugledu na Vukov istoimeni kalendar-zabavnik (Beč i Budim 1826, 1827, 1828, 1829. i 1834. godine) pokrenula Vukova zadužbina 1994. godine. Zadržao je koncepciju i duh Vukovih kalendara (opisi manastira, geografsko-statistički spisi, istorijski spisi, portreti znamenitih Srba, prilozi o jeziku i o narodnim umotvorinama), ali je, u duhu obećanja Uredništva iz prvog godišta (akademik dr Nada Milošević Đorđević, dr Miodrag Maticki) i u skladu sa potrebama vremena, dopunjen i novim, posve aktuelnim odelјcima i rubrikama.
Od početka izlaženja obnovlјenog izdanja „Danice“, uredništvo se rukovodilo idejom o potrebi, pa i o neophodnosti stvaranja savremene „nacionalne čitanke“, upućene širokom krugu čitalačke publike, jedne ozbilјne nacionalne publikacije popularnog karaktera, u najbolјem smislu te reči, kalendara koji bi „mogao i učen čitati i prost slušati“, kako bi to rekao Vuk. Tako je „Danica“ i pomenik znamenitih lјudi srpskog naroda, i letopis kulturnog života, i geografska i povesna karta Srbije, jezički priručnik, ali i almanah iz koga se čitalac može obavestiti o savremenim dešavanjima u srpskoj književnosti i kulturi, rekao je Suvajdžić.
Od početka je prisutna i tendencija da se izgrade integrativne veze Srba u matici i Srba u rasejanju, na čemu se posebno insistira u odelјku „Srbi u svetu“.
Stalna tema „Danice“ su Vuk Stefanović Karadžić i njegovo delo.
U Vukovoj spomen školi u Tršiću, inače, i ove godine obeležen je Međunarodni dan maternjeg jezika, 21. februar, a program je organizovao Centar za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice. Cilj je bio da se dodatno istakne važnost 200-godišnjice objavlјivanja Vukove „Pismenice“ i prve Vukove „Pjesnarice“. Proslavom tih jubileja podseća se na 1814, kao godinu osnivanja temelјa srpske jezičke i književne reforme, rekla je Nevena Mitrović, profesorka književnosti u lozničkoj Gimnaziji „Vuk Karadžić“ i predsednica ogranka Vukove zadužbine u toj školi. Istakla je da je tada objavlјena prva srpska gramatika i prva zbirka srpskih narodnih pesama, a Vuk je napisao i prvu književnu recenziju, kritikujući roman Milovana Vidakovića “Usamlјeni junoša”.
U Muzeju Jadra u Loznici otvorena je izložba o razvoju srpskog jezika i pisma na srpskom i nemačkom jeziku, a jubilej je i okosnica rada jedinstvenog Muzeju jezika i pisma u Tršiću, osnovanog 2011.
Dimitrije Stefanović
