22. JPF - Za ovo malo duše

Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu “Bez prevoda” predstavlja od 13. do 20. novembra osam pozorišnih produkcija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, a 22. izdanjem, pod sloganom “Za ovo malo duše”, nastalim iz konteksta pesme “Branim” Vaska Pope, ustaje u odbranu vrednosti koje su najbolje u čoveku.

Program 22. JPF “Bez prevoda” počinje predstavom “Tako je (ako vam se tako čini)” Luiđija Pirandela, u režiji Jagoša Markovića i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, a u selekciji Bojana Munjina biće izvedene i predstave “Samoubica” Nikolaja Erdmana, u režiji Veljka Mićunovića i produkciji Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice, zatim “Dokle pogled seže”, autorski projekat, u izvođenju Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju, u režiji Arpada Šilinga, “Priče iz bečke šume” Odona fon Horvata, u izvođenju Kazališta Gavella iz Zagreba, u režiji Igora Vuka Torbice, Čehovljev “Ivanov” Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, “Moja fabrika” Selvedina Avdića, u izvođenju Bosanskog narodnog pozorišta Zenica, u režiji Selme Spahić, te “Svedobro” Stevana Vraneša, u izvođenju domaćna - Narodnog pozorišta Užice, u režiji Nemanje Rankovića i “Moja ti” Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis i produkciji beogradskog Ateljea 212.

Prema navodima selektora, pozorište današnjeg ne baš veselog vremena često se odlučuje ili da sa neobaveznim komedijama pobegne od tog vremena ili da u tzv. teatru grubosti naslika to vreme u još strašnijim tonovima. “Rekli bismo: nikakve vajde ni od bega ni od crnila, jer čovek još od vrlo starih vremena u pozorištu zapravo želi da nađe pročišćenje od zla koje sam u sebi nosi i od muka koje mu nanose drugi”, naveo je Munjin, dodajući da je 22. JPF zato - bez suvišne pretencioznosti, posvećen toj “iskonskoj ljudskoj želji da svojoj neprestano opterećenoj duši omogući u teatru malo topline, koja bi mu pomogla da se obnovi i krene dalje”.

Ivanov

Tako predstava “Ivanov”, sa prvorazrednim glumcima, Nikolom Ristanovskim, Predragom Ejdusom, Nadom Šargin, Hanom Selimović i drugima, govori upravo o tom duševno iscrpljenom čoveku koji svojom mukom uništava druge, dok drama “Moja ti”, opet sa prvorazrednim ansamblom u kojem su i Svetlana Bojković, Tanja Bošković i Gorica Popović, govori o generaciji žena na kraju životnog puta, koje svoje ljudsko dostojanstvo očajnički brane pred naletom beskrupulozne današnjice.

Predstave “Priče iz Bečke šume” i “Dokle pogled seže” bave se dilemom da li se temeljna ljudska sreća pronalazi u besomučnoj egzistencijalnoj trci, da li je zatrpana u malograđanskom lažnom moralu ili je treba tražiti negde sasvim drugde, dok “Moja fabrika”, odnosno “Samoubica”, govore kako između napada na dušu jedne fabrike i napada na pojedinca nema bitne razlike, jer čovekova iskonska pozicija je zapravo neprestana sizifovska borba sa ljudskom zluradošću i glupošću.

Predstave “Svedobro” i “Tako je, ako vam se tako čini” ukazuju na gotovo anonimne ljude koji, daleko od buke sveta i bez upotrebe moći i ideologije, nego tajnom aktivnošću vlastitog srca, pokušavaju da pronađu put do sreće ovog tako nesavršenog sveta, naveo je Munjin u obrazloženju selekcije.

Tako je, ako vam se tako čini

Prema rečima Munjina, pozorišnog kritičara iz Zagreba, ovogodišnja potraga za predstavama dostojnim tradicije JPF-a, kao i ukusa i iskustva njegove publike, nije bila laka, baš u vremenu u kojem su ljudske i estetske vrednosti za koje se taj festival zalaže toliko napadnute.

Sve predstave imaju takmičarski karakter, a prema rečima direktora Narodnog pozorišta Užice Zorana Stamatovića, “imaju razloga da se bore za očuvanje kulture i vrednosti društva koje mi danas živimo”.

Umetnički direktor NP Užice Nemanja Ranković dodao je na konferenciji za novinare da je u današnjem dehumanizovanom svetu potrebno staviti akcenat na malog čoveka i vratiti se malim ljudskim sudbinama.

Munjin je podsetio tom prilikom na knjigu “Kako pozorište nastaje” češkog  pisca Karela Čapeka u kojoj objašnjava da je potrebno mnogo truda i vremena kako bi nastalo pozorište, toliko da je veliko čudo kada se pozorišna predstava uopšte i dogodi.

“Ako u širem smislu posmatramo tu Čapekovu misao, onda mislim da je zapravo trenutak pozorišta jedan veliki trud koji moramo napraviti da bismo bili zajedno. Smisao pozorišta i jeste u tome da bar na dva sata budemo zajedno”, rekao je Munjin, složivši se sa Rankovićem da je u današnjem krajnje dehumanizovanom svetu jako teško biti i dva sata zajedno i deliti neke jednostavne, ali važne ljudske vrednosti.

Priče iz Bečke šume

Odabrane predstave, prema rečima Munjina, podstiču na razmišljanje o čoveku i njegovoj sudbini i njegovim problemima, u skladu sa Popinom pesmom “Branim” u kojoj pesnik “želi sve da odbrani, ne samo dušu već i hleb na dlanu, malo slobode, sve ljude i to radi bez patetike”.

“Pozorište ima tu moć da bar na dva sata skine teret sa duše ljudi i zato ove predstave govore upravo o tome - one ne beže od problema, ali nisu zakopane u problemima. One nisu predstave nasilja, jer tog nasilja nam je previše u životu, svesni smo njega. Ove predstave pokušavaju da koliko god je čoveku teško, da se u toj tragici života barem malo izbore za ono što je najvrednije u čoveku”, istakao je Munjin.

Žiri 22. JPF-a čine reditelj Dejan Mijač (predsednik) iz Srbije, dramaturškinja Željka Turčinović iz Hrvatske, pozorišna kritičarka Nataša Nelević iz Crne Gore, arhitekta i scenograf Radivoje Dinulović iz Srbije i glumac Zoran Ljutkov iz Makedonije, koji je od ove godine selektor dramskog programa festivala “Ohridsko leto”, a umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju.

Održavanje 22. JPF-a pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije sa 3,4 miliona dinara i Grad Užice, koji je izdvojio 3,3 miliona.

Nakon zamerki publike da nema predstave u čast nagrađenih i javnog uručenja nagrada, Direkcija JPF-a je prošle godine vratila završno, osmo veče.

Nagrade Ardalion, koje se dodeljuju u devet kategorija, biće uručene na matičnim scenama najuspešnijih pozorišta 22. JPF-a.

Prošle godine, na 21. JPF-u, trijumfovalo je Zagrebačko kazalište mladih predstavom “Hinkeman” Ernesta Tolera, u režiji Igora Vuka Torbice, koja je proglašena najboljom i od stručnog žirija i od publike, a odnela je i nagradu za najbolju mušku ulogu - Ozrena Grabarića.

Festivalski sajt je jpf.uzickopozoriste.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)