25 godina EU podrške filmu
Evropska unija uložila je u proteklih 25 godina 2,4 milijarde evra u audiovizuelni sektor, od čega je najviše otišlo u najrazvijenije kinematografije (francusku, nemačku, britansku…), ali su značajnu podršku dobile i manje filmske industrije, uključujući zemlje na Balkanu.
Jubilarnih 25 godina podrške EU audiovizuelnom sektoru svečano je obeleženo ovih dana na 69. Filmskom festivalu u Kanu u čijem se glavnom takmičarskom programu nalazi deset filmova pomognutih kroz potprogram MEDIA Kreativne Evrope.
Za 25 godina, od kako sistematski ulaže u audiovizuelni sektor, EU je omogućila profesionalno usavršavanje više od 20.000 producenata, reditelja i scenarista, te pomogla produkciju više od 2.000 evropskih televizijskih serija i filmova, od kojih su mnogi osvojili brojne prestižne nagrade. U periodu od 2014. do 2020. godine, koliko traje program Kreativna Evropa – nastao spajanjem potprograma Kultura i Mediji, predviđeno je 820 miliona evra podrške za unapređenje konkurentnosti i raznolikosti evropske filmske industrije. Za 2016. godinu za različite projekte predviđena je podrška u iznosu od 103 miliona evra.
Prema podacima koje je EU objavila povodom jubileja, a odnosi se na pomoć razvoju kinematografija 30 zemalja, najbolje je prošla Francuska, u čiji je audiovizuelni sektor uloženo od 2007. do 2015. godine čak 205,4 miliona evra. U istom periodu Nemačka je dobila 155,5 miliona evra, a Velika Britanija 55,3 miliona evra. Nagrađivana rumunska kinematografija dobila je znatno manje u periodu od 2007. do 2015. godine - 5,7 miliona evra, a Bugarska je povukla čak nešto više - 5,8 miliona evra.
Od zemalja u regionu, najduže učešće u programu EU za podršku audiovizuelnoj industriji ima Slovenija, koja je od 2007. godine povukla 3,8 miliona evra. Hrvatska je bila uspešnija, pa je od 2008. godine, od kada učesuje u evropskom programu podrške audiovizuelnoj industriji, povukla 4,9 miliona evra bespovratnih sredstava, od čega samo u poslednje dve godine 1,4 milion (688.303 evra u 2014. i 797.430 u 2015. godini), dok je na prvim konkursima za 2016. godinu povukla oko 115.000 evra.
I sve ostale zemlje u regionu pristupile su u međuvremenu potprogramu MEDIA Kreativne Evrope, čija se podrška odnosi na pomoć za razvoj TV serija/drama, podršku za nenacionalnu distribuciju filmova, razvoj videoigara, pristup tržištu, razvoj filmova, podršku za filmske festivale koji prikazuju evropske filmove, podršku mreži bioskopa, podršku za međunarodni koprodukcioni fond, podršku za projekte razvoja publike i podršku za onlajn distribuciju.
Za početnu podršku Evropske komisije audiovizuelnom sektoru (program MEDIA od 1991. do 1995. godine) bilo je izdvojeno 200 miliona evra.
Sredstva su u kontinuitetu rasla godinama i dostigla današnjih 820 miliona za šestogodišnji period do 2020. Za program MEDIA II od 1996-2000. godine izdvojeno je bilo 310 miliona evra, za MEDIA Plus (2001-2006) 500 miliona, a za program MEDIA 2007-2013. godine 755 miliona evra.
U Hrvatskoj je, na primer, nagrađivani film “Zvizdan” Dalibora Matanića o ljubavi i netrpeljivostima na Balkanu, koji je nastao u koprodukciji sa Srbijom i Slovenijom, dobio 2011. godine podršku potprograma MEDIA za razvoj u iznosu od 126.000 evra. Festival ZagrebDox dobio je od 2012. do 2015. godine za usavršavanje 96.000 evra, a Zagreb Film Festival na konkursu za festivale od 2010. do 2015. godine 245.420 evra.
Bioskopski hit “Sveštenikova deca” Vinka Brešana, u produkciji Interfilma, ostvario je podršku potprograma MEDIA na nivou selektivne distribucije. Iako EU nije učestvovala u finansiranju njegove razvojne faze, omogućila mu je dodatnu vrednost u kontekstu evropske, odnosno međunarodne prepoznatljivosti i gledanosti, “vraćajući” istovremeno hrvatsku publiku u bioskope. Prava za prikazivanje tog filma prodata su u 19 zemalja članica potprograma MEDIA u ukupnom iznosu od 395.800 evra. Kulminaciju njegove popularnosti potvrđuju i cifre o 113.335 gledalaca u inostranstvu, uz 158.000 u Hrvatskoj.
Hrvatska je, inače, u 2015. godini prodala ulaznice u iznosu od 14,4 miliona evra. Broj posetilaca u bioskopima 2014. godine bio je 3,7 miliona, a te godine je udeo evropskog filma u kontekstu prodatih ulaznica bio 17,9%, dok je udeo domaćeg filma bio 2,5% Podaci Hrvatskog audiovizuelnog centra pokazuju i da je Hrvatska 2014. godine imala sedam samostalnih igranih filmova i 12 koprodukcija.
Iste godine Francuska je, na primer, proizvela 152 domaća filma i čak 106 koprodukcija, Britanija 203 domaća i 42 koprodukcije, a Nemačka 149 domaćih i 85 koprodukcija.
Hrvatska je postala punopravna članica potprograma MEDIA 2008. godine, koja je bila prekretnica za nacionalnu filmsku industriju i zbog toga što je u to vreme osnovan HAVC. Iako su mnogi hrvatski filmski radnici ostvarili znatnu dobrobit na osnovu sredstava dobijenih iz potprograma MEDIA, najveći porast njegovih korisnika je u području distribucije - od 2008. do 2013. uspeli su da obezbede 46,23% ukupnog budžeta potprograma MEDIA (3,3 miliona evra). Hrvatska je 2014. u području distribucije bila na trećem mestu (automatska distribucija), a 2015. našla se na drugom mestu u kontekstu ukupnog sufinansiranja koji omogućuje potprogram MEDIA.
Značaj potprograma MEDIA istaknut je i na Evropskom filmskom forumu u Kanu, koji je otvorio zvaničnik Evropske komisije Ginter Otinger, zadužen za digitalnu ekonomiju i društvo, a pridružili su mu se i predsednik Festivala Pjer Leskur, te reditelji Kosta Gavras i Pavel Pavlikovski.
(SEEcult.org)
