31. MNP, 59. OS i 15. Kondenz – javno-civilna partnerstva za primer

Predstojeći 31. Memorijal Nadežde Petrović (MNP) u Čačku, 59. Oktobarski salon (OS) i 15. Kondenz festival savremenog plesa i performansa u Beogradu, čiji se programi delimično održavaju u isto vreme, povezuje i izražena saradnja javnog i civilnog sektora, koju organizatori tih međunarodnih manifestacija sugerišu i drugim akterima na kulturnoj sceni, smatrajući je posebno dragocenom u vreme manjka resursa na svim nivoima, kao i prostora za savremenu umetnost, uključujući i medijski.

Zajedničkom konferencijom za novinare u KCB-u, predstavnici sve tri manifestacije istakli su da grupnim obraćanjem i prezentacijom pojedinačnih programa žele da skrenu pažnju na potrebu podsticanja i jačanja saradnje, razmene i deljenja resursa, kao i međusobne podrške organizacija sa nezavisne scene i javnih ustanova kulture u polju savremene umetnosti.

“Strategija saradnje može biti jedina koja će nas spasiti u vremenu koje dolazi. Sve se čini da nam to vreme donosi još manje resursa, još manje sredstava i još manje prostora za savremenu umetnost u javnom životu, a budući da su to pitanja kojima se bavimo kroz umetničku praksu i kroz saradnju sa umenticima i sa različitim drugim akterima, smatrali smo da je dobro da konačno to pitanje stavimo ispred svega”, rekla je Marijana Cvetković iz Stanice – Servisa za savremeni ples, koji organizuje Kondenz.

“Pozivamo i medije da budu medijatori poruke da je neophodno da sarađujemo i radimo zajedno i da je to način koji nam dozvoljava da uvećamo svoje resurse, proširimo prostor u kojem radimo i u kojem smo vidljiviji, kao i da pomognemo publici da otkrije nove prostore, programe i izvore znanja koja im mogu biti zanimljiva i korisna”, poručila je Marijana Cvetković.

Iako je jačanje saradnje javnog i civilnog sektora jedan od proklamovanih ciljeva kulturne politike, u praksi nije čest slučaj, mada i MNP, i OS i Kondenz neguju već godinama takvu praksu, deleći vrednosti otvorenosti, podrške umetničkoj sceni, kritičkog delovanja u svojim sredinama i solidarnosti. Njihova naredna izdanja će tokom oktobra biti povezana različitim vidovima saradnje, poput gostujućih vođenja kroz postavke, netipičnih interpretacija programa i prožimajućih umetničkih radova.

“Odnos javnog sektora i nezavisne scene velika je tema, jer nas dominantna kulturna politika mnogo zadnjih godina upravo tera da budemo stalno u nekakvom ratu, nekakvom sukobu, i da se stalno borimo za više pažnje i resursa međusobno, a zapravo to je jedan lažni problem. Mi smo svi zajedno na istoj strani – svi zajedno radimo u polju umetnosti i kulture uopšte, i svi zajedno pokušavamo da proizvedemo novo znanje i da prenesemo poruku da to znanje koje mi radimo i koje je besplatno dostupno našoj publici jeste javno dobro, i da zbog toga zaslužujemo bolje mesto u društvu, kao i bolji položaj svih umetnika i kulturnih radnika i bolji položaj kulture uopšte”, naglasila je Marijana Cvetković.

Ističući i potrebu decentralizacije kulture, jer se “mnogo važnih programa događa van Beograda i Novog Sada, ali se o tome malo zna, čak i u stručnim krugovima”, ona je istakla primer Memorijala Nadežde Petrović kao manifestacije koja ima veliki ugled u lokalnoj sredini, ali nije toiliko dostupna široj publici van Čačka.

Kao treće važno pitanje, navela je potrebu borbe za prostor za savremenu umetnost.

“Poznato je koliko programa se proizvede samo u Beogradu, posebno na primer tokom jeseni, ali za sve njih nema dovoljno prostora u kojima bi mogli da budu redovno održavani i gde mogu biti dostupni različitoj publici. Skoro svi su u centru grada, ekstremno su zauzeti i vrlo često ekstremno skupi, pa mogu da ih priušte samo organizacije sa velikim budžetom. S druge strane, i prostor u javnosti - u medijima jako se suzio, iako proizvodimo važna znanja koja nisu samo za jednokratnu upotrebu i prezentacije kroz izložbu, kroz predstavu, konferenciju… već su važna pitanja koja iniciraju razmišljanje o tome gde smo, u kakvom društvu živimo i šta je sve pred nama”, rekla je Marijana Cvetković, koja je 15. Kondenz najavila od 23. do 1. novembra pod sloganom “Radikalna ranjivost”.

Umetnička direktorka 59. Oktobarskog salona Zorana Đaković Minniti, napominjući da je KCB prvi put posle nekoliko decenija i u ulozi organizatora i autora koncepcije te međunarodne izložbe savremene umetnosti, čije je vanredno izdanje najavljeno od 20. oktobra do 4. decembra u više prostora, uključujući i obrazovne ustanove.

Ističući da je naredni OS rezultat napora čitavog kolektiva KCB-a, ona je rekla da je kroz čitav proces razmišljanja o koncepciji te manifestacije -   jedne od najvećih u oblasti vizuelnih umetnosti u Beogradu i Srbiji, bilo važno da se “na svakom nivou otvori mogućnost preispitivanja i u umetničkom, i u konceptualnom, i u strukturalnom, i u organizacionom smislu”. To je moglo, kako je navela, da se desi samo kroz saradnju, između ostalog i zato što je rok za pripremu 59. OS bio ograničen “i nije ostavljao previše vremena”. “Ali, ono postoji ako shvatite na koji način možete da podelite postojeće resurse”, naglasila je Zorana Đaković Minniti.

To je otvorilo i dodatni prostor za saradnju sa nezavisnom kulturnom scenom, čiji su akteri prepoznatljivi kao oni koji vrlo precizno reaguju na okolnosti u kojima se deluje.

Predstavnici nezavisnog sektora u kulturi uključeni su u 59. OS kroz različite konkretne programe, kao i kroz učešće na samoj izložbi. Takođe, otvoren je prostor i za neke druge vrste autora koji nisu izvorno vezani za likovno stvaralaštvo, ali mogu da doprinesu sagledavanju savremene umetnosti iz različitih uglova, što je izuzetno važno, naglasila je Zorana Đaković Minniti.

I direktor Umetničke galerije “Nadežda Petrović” u Čačku Branko Ćalović, koji je najavio 31. MNP od 1. oktobra do 21. novembra prema koncepciji beogradskih umetnika Siniše Ilića i Bojana Đorđeva, istakao je značaj saradnje javnih ustanova kulture i nezavisne scene, a zajedničko obraćanje novinarima sa organizatorima Kondenza i Oktobarskog salona okarakterisao je kao gest kojim pozivaju i medije da obrate više pažnje na njihov primer.

Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, kako je istakao, već ima dugogodišnju saradnju sa nezavisnom umetničkom scenom - i kroz programske aktivnosti, i kroz MNP u pogledu imenovanja selektora i članova žirija.

Ćalović je podsetio i da se MNP zasniva na stavu Nadežde Petrović da je "umetničko delo izraz slobodne inrterpretacije duhovnog sadržaja", što je, kako je dodao, uticalo na to da se na toj izložbi predstavljaju nove umetničke forme i prakse umetnika iz Srbije, regiona i sveta, kojih je do sada bilo više od 600.

I 31. MNP, kako je najavio, biće vrsta iskoraka sa akcentom na izvođačkim umetnostima.

Branko Ćalović izrazio je i nadu da saradnja tri manifestacije neće ostati samo na zajedničkoj konferenciji za novinare i programskoj saradnji. “Nadam se da će prerasti u nešto šire”, rekao je Ćalović, podsetivši na dosadašnju otvorenost UG “Nadežda Petrović” i posebno MNP za umetnike i kustose van institucionalnog okvira.

Publika iz Beograda i Novog Sada pozvana je na otvaranje izložbe “Gestovi, znakovi života” 31. Memorijala Nadežde Petrović 1. oktobra, a zainteresovani za organizovan autobuski prevoz treba da se jave na imejl UG “Nadežda Petrović” galerija@nadezdapetrovic.rs.

Organizatori tri manifestacije ne planiraju bilo kakvo obraćanje nosiocima kulturne politike povodom potrebe jačanja saradnje javnog i civilnog sektora, jer pre svega žele da pruže primer kolegama sa scene.

“Nismo razmišljali o nekom zvaničnom pismo bilo kome, jer od toga obično nema rezultata. Mnogo nam je važnije da kolege u drugim institucijama i organizacijama, inspirisani našom malom avanturom, takođe počnu saradnju. Saradnje ima, ali nije vidljiva, a ima i onih koji iz različitih razloga nisu za nju raspoloženi… Želimo da ih ohrabrimo, da uključuju kolege iz različitih sektora, i to je naša glavna poruka – da se samo polje pokrene u tom pravcu i počne više na tome da radi i govori”, naglasila je Marijana Cvetković.

O tim temama biće reči i u okviru pratećeg programa 59. Oktobarskog salona, a prema rečima Zorane Đaković Minniti, svaka dalja nadogradnja saradnje je moguća, kao i uključivanje drugih organizacija.

(SEEcult.org)