• Search form

18.10.2023 | 02:03

39. Beogradski džez festival - Jazzscapes

39. Beogradski džez festival - Jazzscapes

Dom omladine Beograda organizuje od 24. do 29. oktobra 39. Beogradski džez festival (BDŽF), koji će pod sloganom Jazzscapes, povesti publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, sa posebnim naglaskom na evropsku scenu i saksofoniste.

Ostvarujući kontinuitet sa prethodnim izdanjima, 39. BDŽF predstavlja referentan izbor uglednih džez stvaralaca iz Sjedinjenih Američkih Država, Srbije i ostatka sveta, sa novim originalnim autorskim programima. Reflektujući članstvo u Evropskoj džez mreži, ponovo je naglasak i na evropskom džezu, koji čini viđe od 80 odsto programa. Žanrovska raznovrsnost se podrazumeva, pa će publika 39. BDŽF-a slušati sving i bibap, džez-rok i fjužn, fri-džez i druge avangardne tendencije, te vokalni i orkestarski džez, kao i različita mešanja džeza sa folklorom, savremenom klasikom i elektronikom.

Najavljeno je više od sto umetnika iz 20 zemalja sa četiri kontinenta, u okviru 21 profesionalnog i nekoliko srednjoškolskih sastava.

Među zvezdama 39. BDŽF-a je John Scofield Trio (SAD) vodećeg džez gitariste današnjice Džona Skofilda, koji se vraća na beogradski gestival, i to u istu dvoranu u kojoj je pre 17 godina održao jedan od najupečatljivijih koncerata u novijoj istoriji te manifestacije. U međuvremenu je osvojio tri Gremija, te postao počasni doktor koledža Berkli, a u novom triju će, pored standardnog bubnjara Bila Stjuarta, predstaviti novog basistu Visenta Arčera. Koncert je deo svetske promocije Skofildovog novog, duplog albuma "Uncle John’s Band", koji dve nedelje pred festival objavljuje čuvena produkcija ECM.

John Scofield Trio, foto: Nick Suttle

Povratnik na BDŽF je i alt saksofonista Stefano di Batista (Stefano Di Battista), jedan vodećih italijanskih džezera, maštoviti improvizator romantičnog karaktera. Počev od 2016. godine posvećuje se istraživanju muzike iz svoje zemlje: snimio je album sa "italijanskim standardima", pa obrade filmskih tema Enija Morikonea, a uskoro će predstaviti i džez tumačenja dela Nina Rote, Luća Dale i Paola Kontea.

Francuskinja Lejla Marsijal (Leila Martial), jedna od najoriginalnijih vokalnih interpretatorki na evropskoj muzičkoj sceni, istražuje veze modernog džeza sa francuskim folklorom, romskom tradicijom i muzikom Pigmeja. U duetu FiL sa violončelistom Valentinom Sekaldijem (Valentin Ceccaldi FiL) nastavlja putem započetim u triju Baa Box, manifestujući lakoću izvođenja i virtuoznost, kreirajući neobične predstave u divljoj improvizaciji.

Među izvođačima 39. BDŽF-a najavljen je i francuski saksofonista i klarinetista Silvan Rifle (Sylvain Rifflet), dobitnik najvećih priznanja francuske džez zajednice, uključujući i nekoliko za album godine. U projektu Troubadours zamislio je kako bi zvučala muzika trubadura ako bi je svirali džezeri, spojivši srednjovekovne moduse sa Koltrejnovim modalnim skalama, bogatim evropskim koloritom i indijskim egzotičnim začinima.

Najavljeni su i heroji savremene skandinavske džez avangarde pod vođstvom bubnjara Pola Nilsena-Lava koji dejstvuju na dva fronta: disciplinovanom svirkom u ritmu plemenskih rituala (nadahnuće folklorom Brazila i Etiopije, sa "udvojenom" ritam sekcijom) i oštrim izletima smelih individualaca-duvača. Na tragu Čarlsa Mingusa i Karle Blej, muzika Paal Nilssen-Love Large Unit (Norveška/Švedska/Danska) blista sjajem "totalnog džeza", istakli su organizatori.

Zvezda 39. BDŽF-a je i Verneri Pohjola Quartet finskog trubača Vernerija Pohjole, za koga je Tomas Konrad naveo da "svira ideje koje nikad ranije niste čuli" (JazzTimes). U pitanju je vodeća ličnost finskog džeza u poslednje dve decenije, koji – poput Majlsa – ukršta postbap sa fjužnom, ima izuzetan osećaj za melodiju i prostor, balansirajući bujan kolorit i dinamiku, slobodu i komponovane strukture.

Verneri Pohjola Monkey Mind, foto: Jori Gronroos

U fokusu 39. BDŽF-a je saksofon – čak devet lidera ansambala koji učestvuju u programu su saksofonisti, što će biti najveća manifestacija uloge tog instrumenta u džezu u novijoj istoriji festivala.

Brojka 9 obeležava još dve značajne karakteristike ovogodišnjeg festivala - devet lidera profesionalnih sastava čine muzičari mlađi od 40 godina, po čemu je 39. izdanje BDŽF-a jedno od "najmlađih" dosad. Organizatori posebno ističu da će biti devet premijera - čak devet sastava izvodi muziku koja je objavljena u ovoj kalendarskoj godini, ili tek treba da se nađe na nosaču zvuka.

Beogradski džez festival više od pet decenija slovi za aktuelan i relevantan pregled najboljeg od savremenog džeza na međunarodnoj i srpskoj sceni. Grad Beograd, kao osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala, 2007. godine uvrstio ga je u manifestacije od posebnog značaja.

Ograničen broj vaučera za komplete ulaznica 39. Beogradskog džez festivala (komplet važi za deset koncerata u glavnom programu od 19 sati) i pojedinačne ulaznice su u prodaji na eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Organizator BDŽF-a je Dom omladine Beograda, a pokrovitelji Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture Srbije. Prijatelji 39. BDŽF su SOKOJ, Nacionalna platforma Srbija stvara i DPC Networks.

BDŽF su podržali: Austrijski kulturni forum; Francuski institut u Srbiji; Gete Institut; Italijanski institut u Beogradu; Ambasada Izraela; Ambasada Portugala i Institut Kamoeš; Zbigniew Seifert Foundation i Ministarstvo kulture i nacionalnog nasleđa Poljske; Program za internacionalizaciju muzike i scenskih umetnosti Španije, u koorganizaciji Instituta Servantes i Nacionalnog centra za promociju muzike, Nacionalnog instituta za scenske umetnosti i muziku INAEM, Ministarstva kulture i sporta Španije, u okviru Plana za oporavak, transformaciju i otpornost, finansiranog od strane Evropske unije – Nextgeneration.eu; Wallonie-Bruxelles International; Turistička organizacija Srbije; Turistička organizacija Beograda...

Festivalski sajt je bjf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf).

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r