48. Bitef - Prošlost je sada
Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) predstaviće od 20. do 30. septembra 13 predstava domaće, regionalne i međunarodne produkcije, a sloganom “Prošlost je sada” pridružuje se obeležavanju stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, uz problematizovanje njegovog uticaja i prisutnosti u savremenom životu.
Preispitujući prošlost u sadašnjosti, 48. Bitef rekontekstualizuje i svoj osnovni dugogodišnji slogan “Nove pozorišne tendencije” iz 1967. godine, koji je nastao u određenom kontekstu i ima veliki emotivni potencijal, ali će se ubuduće odnositi samo na deo selekcije – konkretno ove godine na predstave-performanse.
To će biti Bitefov doprinos radu na teatarskom pojmovniku regiona, rečeno je na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda, na kojoj su govorili i ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, zamenica sekretara za kulturu Beograda Gordana Predić, umetnički direktor Bitefa Jovan Ćirilov, selektorka Anja Suša, v.d. Bitef teatra Miloš Latinović, direktor Gete instituta Matijas Miler-Viferig i ataše za kulturu Francuske i zamenik direktora Francuskog instituta Filip Le Moan.
Ističući da su na 48. Bitefu zastupljene sve tendencije, Ćirilov je rekao da selekciju čini ono što je “najbolje sa evropskih prostora”.
Selekcija 48. Bitefa traži pritom aktivno političko i društveno učestvovanje umetnika i publike, ne nudeći ni laku zabavu, ni lak zaborav. Problematizuje politike pamćenja u kontekstu kreiranja nacionalnih i drugih identiteta, predstavljajući teatar koji poziva i obavezuje na buran i do kraja neizvestan dijalog umetnosti i ljudske zajednice.
Osnovni razlog za razmišljanje o ovogodišnjoj selekciji Bitefa je stogodišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata, delimično i zbog toga što je reč o istorijskom datumu koji je veoma značajan za ovdašnji prostor, ali i zbog činjenice da je ta godišnjica dobila posebno mesto i značaj u većini evropskih država i to naročito u polju kulture.
“Reinterpretacija Prvog svetskog rata iz perspektive istoriografije otvorila je novo bojno polje između zagovornika tradicionalne, percepcije Prvog svetskog rata i pristalica aktuelnog ‘revizionističkog’ koncepta kojim se pomenuti tradicionalni pristup, donedavno dominantan u školskim udžbenicima, potpuno relativizuje, proizvodeći konfuziju identiteta agresora i žrtve, ali i novu ostrašćenost koja pokazuje da Prvi svetski rat nije tek vremenski omeđeni istorijski događaj već početak dugotrajnog procesa koji zapravo nikada nije okončan, a čija dnevnopolitička upotreba može biti, i jeste, izvor novih konflikata”, rekla je Anja Suša.
Past is present, Korina Majer i Kazerne Bazel, Švajcarska, režija Korina Majer
Pucnji Gavrila Principa u Sarajevu na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda tako postaju pucnji mogućeg borca za slobodu ili mogućeg teroriste, a Prvi svetski rat postaje povod i sredstvo savremenog političkog repozicioniranja, naveli su selektori Bitefa, napominjući da je umetnička interpretacija istorijskih događaja oslobođena obaveze “objektivnosti” koja, makar, deklarativno, obavezuje naučnike, te da se pritom nužno nameće i pitanje da li je “objektivnost” u teatru uopšte moguća i da li je, i kome je, na kraju krajeva, namenjena i potrebna?
“Da li je pozorište neoliberalnog kapitalizma, koje je, na neki način, dirljivo anahrono jer i dalje počiva na buržoaskom ustrojstvu balansiranja između uspeha na blagajni i zadovoljavanja sopstvene iluzije političke subverzije koja je dostupna malobrojnim građanima (po evropskim statistikama, uglavnom sredovečnim ženama izumiruće srednje klase) zaista mesto kritičke svesti i moguće mesto revolucije? Ovogodišnji Bitef će pokušati da postavi i ovo pitanje”, poručili su selektori 48. Bitefa, koji će pokušati da ponudi i uvid u dugo trajanje i nedovršenost političkih i društvenih procesa započetih Prvim svetskim ratom, koji je formirao sliku Evrope i koji je za posledicu, između ostalog, imao i Drugi svetski rat, ali i Hladni rat i naposletku ratove na prostoru bivše Jugoslavije.
A gde je revolucija, stoko? Montažstroj, Zagreb, autor i reditelj Borut Šeparović
Pojedine predstave 48. Bitefa doslovno se bave Prvim svetskim ratom, poput “Fronta” Luka Persevala, koji o Velikom ratu progovara iz zapadne perspektive, preko dve predstave zasnovane na savremenim tekstovima srpskih autorki internacionalne reputacije Biljane Srbljanović i Milene Marković (Mali mi je ovaj grob, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, odnosno Zmajeubice Jugoslovenskog dramskog pozorišta), koje istorijske događaje tretiraju iz perspektive ovdašnjeg prostora i ovdašnjih političkih patologija. Tu je i dokumentarni teatarski projekat “Bojno polje uspomena 1914/2014” Hebel am ufer (HAU) teatra iz Berlina, u režiji Hans-Vernera Krezingera, koji pokušava da tematizuje zapadni i istočni, kolektivni i lični, naučni i umetnički pogled na istorijske događaje u vezi sa Prvim svetskim ratom.
Mali mi je ovaj grob, Biljana Srbljanović, Hartefakt fond i Bitef teatar, Beograd, režija Dino Mustafić
Selekcija obuhvata i nekoliko predstava koje se bave drugim važnim istorijskim datumima proisteklim iz dešavanja pokrenutih Prvim svetskim ratom, poput predstave po proslavljenom tekstu poljskog autora Tadeuša Slobodjaneka “Naš razred”, koja ističe bolno pitanje litvanskog antisemitizma u novijoj istoriji, a biće igrana i u Novom Sadu.
Predstava “(A)polonija” poljskog reditelja i internacionalne zvezde Kžištofa Varlikovskog, koja će biti igrana u Hali 3 Beogradskog sajma, predstavlja hod kroz XX vek i traumatična mesta novije poljske, ali i evropske istorije.
Potresna predstava “Aleksandra Zec” Olivera Frljića, u produkciji HKD teatra i Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci, tematizuje jugoslovenski rat sa početka 90-ih i nevinu dečju žrtvu koja je metafora žrtvovanja vlastite budućnosti, dok Borut Šeparović, takođe iz Hrvatske, tematizuje savremenu komodifikaciju društvenog bunta koji je iznedrio uticajni album “Paket aranžman” beogradske rok scene sa početka 80-ih, postavljajući retoričko pitanje: A gde je revolucija stoko?, kako je naziv njegove predstave u izvođenju Montažstroja, kojom će 48. Bitef biti otvoren 20. septembra u Domu omladine Beograda.
Aleksandra Zec, HKD teatar/Međunarodni festival malih scena, Rijeka, autor i reditelj Oliver Frljić
Mlada švajcarska autorka Korina Majer bavi se pitanjem lične istorije koja je uvek produkt kolektivnog pamćenja, kroz predstavu “Prošlost je sada”, a slovenački reditelj Jernej Lorenci u predstavi “Poludela lokomotiva” postavlja autorefleksivno i retoričko pitanje o dometima i revolucionarnom potencijalu savremenog teatra u odnosu na savremeno društvo. Predstava “Grobnica za Borisa Davidoviča” Ivice Buljana, u produkciji Hartefakt fonda i Bitef teatra, koristi kao predložak knjigu Danila Kiša, koja i dalje predstavlja jedno od najkontroverznijih literarnih dela u jugoslovenskoj istoriji od svog pojavljivanja 1976. godine, kada je proizvelo neobičnu turbulenciju u književnim krugovima i bilo proglašeno “najvećom posleratnom aferom na ovim prostorima”. Od tada je inspirisalo mnoštvo renomiranih umetnika i proizvelo mnoštvo političkih debata na Balkanu, dok pseudodokumentaristički stil i epska struktura tog romana predstavljaju impresivnu bazu za razumevanje i tumačenje mehanizama istorije i različitih represivnih sistema.
Grobnica za Borisa Davidoviča, Danilo Kiš, Hartefakt fond i Bitef teatar, Beograd, režija Ivica Buljan
Selekcija 48. Bitefa obuhvata i umetnički projekat “Communitas na ispitu” Ane Vujanović i Saše Asentića, sačinjen od teorijsko-umetničkog istraživanja i performansa. Istraživanje je fokusirano na različite istorijske i trenutne forme socijalne, kulturne i umetničke prakse, koje “spektakuliziraju” kolektivno i masovno telo, kao i na savremeni ples kao umetničku disciplinu koja emancipuje vidljivost oslobođenog individualnog tela. Projekat je prilagođen kontekstu u kojem se izvodi i autori posmatraju slike tela u sklopu društvenih sistema koji su obeležili 20. vek, kao i kroz lična životna iskustva: istočno-evropski socijalizam i zapadni neoliberalni kapitalizam. U produkciji Per.Arta i Teorije koja hoda (TkH), projekat “Communitas na ispitu” biće izveden i u Beogradu i u Novom Sadu.
Communitas na ispitu (epizode Beograd i Novi Sad), Per.Art & TkH, Novi Sad/Beograd, autori Ana Vujanović i Saša Asentić
Na 48. Bitefu učestvuje i nagrađivana predstava Novosadskog pozorišta “Neoplanta”, u režiji Andraša Urbana, inspirisana prozom Lasla Vegela, koja govori o burnoj novijoj istoriji Novog Sada obeleženoj traumatičnim događajima koji su definisali odnose i identitet njegovih stanovnika.
Značaj Bitefa istakli su predstavnici osnivača i pokrovitelja tog festivala, kao i nemačkog i francuskog kulturnog centra.
Ministar Ivan Tasovac istakao je važnost Bitefa za razvoj pozorišta u celom regionu, kao i brojnih generacije reditelja.
“Ako je prošlost sada, onda je budućnost počela ’67. godine”, rekao je Tasovac i dodao da mu je drago što se tradicija stasavanja mladih reditelja na Bitefu nastavlja. “Na ovogodišnji Bitef pozvani su reditelji koji su sazrevali na ovom festivalu, a čitav niz mladih reditelja i dramaturga učestvuje u realizaciji Bitefa kroz angažovanje na festivalskom blogu”, dodao je Tasovac, napominjući da Ministarstvo kulture sufinansira 48. Bitef na osnovu Konkursa za scensko stvaralaštvo, a sufinansiralo je i tri predstave koje su ušle u selekciju.
Bojno polje sećanja 1914-2014, Krezinger i Dura, Berlin, režija Hans-Verner Krezinger
Direktor Gete instituta Miler-Viferig izrazio je posebno zadovoljstvo kontinuiranom saradnjom sa Bitefom, na kojem su ove godine podržane predstave "Bojno polje sećanja 1914-2014" i "Front".
Dok nemačka javnost Prvi svetski rat vezuje pre svega za bitke na zapadnom frontu, projekat “Bojno polje sećanja 1914–2014” događaje pokušava da sagleda iz drugačije perspektive, ispitujući nacionalnu istoriografiju u Jugoslaviji (kasnije Srbiji i Bosni i Hercegovini), Turskoj, Nemačkoj i Austriji. Ko se gde čega seća? Kakve se predstave o neprijatelju oblikuju, a s kim se ljudi poistovećuju? Kakvu su ulogu u ratovima za jugoslovensko nasleđe igrala sećanja na Prvi svetski rat? To su neka od pitanja za čijim su odgovorima, na podsticaj Gete instituta, tragali režiser Hans-Verner Krezinger i filmski stvaralac Regine Dura u Beogradu, Istanbulu i Sarajevu.
Predstava berlinskog pozorišta HAU, koja će biti igrana 24. i 25. septembra u Zvezdara teatru, objedinjuje materijal prikupljen tokom istraživanja u Sarajevu, Beogradu i Istanbulu: stare novinske članke, vojne izveštaje, turističke vodiče, lična sećanja itd., da bi zatim na sceni međusobno suočila ove izvore.
Front, Talia teatar, Hamburg, režija Luk Perseval
Visokobudžetna koprodukcija “Front – na zapadu ništa novo”, kojom će 48. BITEF biti zatvoren 30. septembra u JDP-u, okuplja 11 glumaca iz četiri kulturne i jezičke zajednice da bi ponovo približili publici događaje od pre sto godina koji su ušli u istoriju kao najveća katastrofa 20. veka.
I Filip Le Moan izrazio je zadovoljstvo kontinuitetom francuske saradnje sa Bitefom, a iako ove godine u glavnom programu nema francuskih predstava, toplo je preporučio predstavu “Apolonija” koju je gledao i ranije ove godine na Avinjonskom festivalu.
Podrška Francuskog instituta ove godine se ostvaruje u okviru Bitef Polifonije, koja slavi 15. godišnjicu, a prema rečima Anje Suše, predstavlja trenutno najvažniji program za decu i mlade u Srbiji.
Francuska je podržala dva programa u okviru Bitef Polifonije - predstavu Enkidu/Gilgameš francusko-srpske trupe Arti-Zanat i projekat Cirkobalkana organizacija Cirkusfera iz Srbije, Cirkorama iz Hrvatske i Cirk’Oblique iz Francuske.
U okviru Bitefa na filmu, biće prikazana neka od najvećih dela filmske umetnosti XX veka u selekciji dugogodišnje saradnice Bitefa Vere Konjović.
Predstave glavnog programa 48. Bitefa biće igrane i u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Bitef teatru i Pozorištu na terazijama u Beogradu, te u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a cene ulaznica su od 800 do 2.000 dinara.
Nekoliko učesnika 48. Bitefa odnelo je glavne nagrade prošle godine - predstavi “Zoran Đinđić” Olivera Frljića, u produkciji Ateljea 212 iz Beograda, dodeljen je Gran pri “Mira Trailović” 47. Bitefa, a specijalno priznanje žirija dobila je predstava “55+” Boruta Šeparovića, u produkciji Montažstroja iz Zagreba. “Politikina” nagrada za najbolju režiju dodeljena je Jerneju Lorenciju za predstavu “Oluja” Mestnog gledališča ljubljanskog, koja se našla i među tri najbolje prema glasovima publike.
Prošle godine Bitef je sloganom “Teško je biti” ukazao na teškoće sopstvenog opstanka i opštu krizu kulture i umetnosti u Srbiji, a selektori su ove godine, kako su naveli, u startu krenuli od činjenice da razpolažu malim budžetom, pa u skladu sa tim i sačinjena selekcija. Anja Suša naglasila je pritom da selekcija predstava nije rezultat kompromisa, već stvar izbora. Biće manje glamura, ali da dolaze značajne predstave, dodala je.
Pokrovitelj Bitefa je Grad Beograd, a v.d. direktora Bitef teatra Miloš Latinović zahvalio je i Izvršnom veću Vojvodine, Gradu Novom Sadu, kao i stranim kulturnim centrima, vladama i ambasadama koje su pomogle dolazak predstava za glavni program i Bitef Polifoniju.
Festivalski sajt je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u PRILOGU.
(SEEcult.org)
