Beogradski međunarodni filmski festival Fest svečano je otvoren 28. februara u Sava centru podsećanjem na jednog od najvećih glumaca jugoslovenske kinematografije Bekima Fehmiua (1936-2010) i uručenjem nagrade Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnici Miri Banjac, takođe legendi domaćeg glumišta, a publika je onda imala priliku da se vrati u stvarnost potresnim filmom “Otac” Srdana Golubovića o Srbiji danas, koji je ispraćen dugim aplauzom, a i uzdasima.
U prisustvu Fehmiuove unike Nike, supruge Branke Petrić, snahe Snežane Bogdanović i sinova Uliksa i Hedona, 48. Fest odao je počast legendarnom beogradskom, srpskom, albanskom, jugoslovenskom i svetskom glumcu, koji je i na plakatu festivala. I sloganom “Skupljači emocija”, 48. Fest, koji do 8. marta nudi 96 filmova u takmičarskim i drugim programima, podseća na Fehmiua i njegovo delo, odnosno kultnu ulogu Belog Bore u filmu “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića.
Uliks Fehmiu, takođe istaknuti glumac, prisetio se na svečanom otvaranju, koje je počelo izvođenjem pesme “Đelem đelem” iz “Skupljača perja”, odrastanja u Beogradu i značaja Festa za njegovu generaciju sada već 50-godišnjaka.
“Svima nama koji smo odrastali 70-ih i 80-ih godina u Beogradu i šire, a bili smo zaljubljeni u film, Fest je bio prozor u svet. Fest pre Sava centra pamtim samo po crno-belim, ne suviše kvalitetnim fotografijama, koje su odisale lepotom, elegancijom, ukusom življenja… Prva sećanja na Sava centar su mi – najveće platno na svetu, Flešdens, Nastasja Kinski u čupavoj ružičastoj haljini u filmu Pariz Teksas Vima Vendersa, vodopadi Južne Amerike u filmu Misija, u kojem su igradi Robert de Niro i Džeremi Ajrons”, rekao je Uliks Fehmiu, objašnjavajući razloge zbog kojih mu je, kako je naveo, “srce zaigralo brže” kada je od Odbora i umetničkog direktora Festa obavešten o želji da ukažu čast umetničkom radu njegovog oca, povodom desetogodišnjice smrti.
Bekimov odnos prema umetničkom činu, kako je dodao, bio je gotovo religiozan - sličan odnosu vernika prema hramu. “Iskreno je mislio da umetnost može da promeni svet, učini čoveka boljim, oplemeni ga, da umetnost pruža mogućnost da progovirmo u ime onih čiji se glas retko čuje, a onda je izgubio veru i u lekovitost čoveka i sopstvene profesije”, rekao je Uliks Fehmiu, podsetivši da je njegov otac u 51. godini, koliko i on ima sada, odlučio da siđe sa scene i ode u tišinu.
“Odlučio je da se povuče iz javnog života u znak protesta protiv epidemije naionalizma koja je zahvatala ove prostore, jer je znao da je mržnja najopasniji virus koji se najbrže širi, a najteže zaustavlja. Njegov Gajgerov brojač je bio veoma osetljiv, a nažalost potpuno ispravan u tome”, rekao je Uliks Fehmiu, podsetivši i da je Bekim, s obzirom da umetnik ne može bez umetnosti, “samo zamenio život pred publikom pisanjem u samoći”. Tako su nastale dve autobiografske knjige koje je lično smatrao da su nešto najvažnije što ostavlja iz svog boravka u ovom vremenu i prostoru”. Jer, potreba umetnika da postavlja pitanja, svedoči i komentariše svet u kojem živi je jača ili slična potrebi za vazduhom”, istakao je Uliks Fehmiu.
U želji da u “ovom svetu koji nije suviše optimističan” da neki smisao za nastavak, Uliks Fehmiu je pročitao osvrt koji mu je za tu priliku predložila Bekimova unuka, koja je ukazala na rasprostranjenost predrasuda i nametnutih identiteta u svetu u kojem su ljudi “naterani da budu ono što nisu”, vođeni strahom i nesigurnošću.
“Živimo u svetu koji je iz dana u dan sve više podeljen, pa su događaji kao je Fest ne samo važan podsetnik, nego i pokušaj očuvanja umetnosti koja je naše glavnmo sredstvo u borbi protiv sila razdvajanja”, poručila je ona, ističući da film omogućava da vidimo dalje od različitosti i nametnutih lažnih ideniteta i poveže sve na mnogo dubljem nivou ljudskog iskustva. Fest ove godine nije samo posudio lik čoveka čija je ljudska i umetnička zaostavština bazirana upravo na ovim vrednostima, istakao je Uliks Fehmiu i izrazio nadu da će Fest nastaviti da neguje i čuva iste vrednosti i u budućnosti.
“Umetnost može samo da funkcioniše uz različite glasove i perspektive, kao kolektiv individualaca koji pokušavaju da nađu zajedničku nit ljudskog iskustva iz potrebe da shvate misteriju koja se zove život”, poruka je obraćanja Uliksa Fehmiua, koji je uručio nagradu Beogradski pobednik zvezdi večeri – Miri Banjac.
“Velika čast primiti nagradu iz ruku jednog Fehmiua”, izjavila je slavna glumica, najavljena kao supruga Ilije Čvorovića, ćerka/sin Katica iz “Radovana III”, Pericina majka iz “Varljivog leta ‘68”, servirka Ljiljana Grbić iz filma “Majstori, majstori”, Firgina verenica Mara iz “Vrućeg vetra”, Ruža iz “Jagoda u grlu”, Milada iz “Lepote poroka”… Ukratko, žena koja nas i u desetoj deceniji oduševljava i koja nas je naučila kako se uz glumu i za glumu živi, kako su istakli voditelji programa Jelena Gavrilović i Igor Đorđević.
Mira Banjac zahvalila je najpre Beogradu koji ju je “prihvatio za svoju sugrađanku” i gde je “našla svoje pravo mesto”.
“Hvala ljudima koji su mislili da treba da budem tu pored onih koji su to veliko priznanje dobili pre mene, a to su značajni i veliki ljudi. Ja sam za velikima samo trčala, mnogo sam se natrčala da bih zatvorila večeras ovaj moj kros. Moj filmski put nije ni značajan, ni beznačajan. Kroz tu enigmu koja se zove film, koju nisam do danas odgonetnula, nemerljivi prilog su dali reditelji. Ja sam glumica koja ne može bez reditelja, značajnih i velikih. Hvala piscima scenarija koji su ponekad nalazili neko značajnije mesto za mene. Hvala glumcima bez kojih ja nisam ništa. Glumcima, koji su moja jedina prava porodica”, rekla je Mira Banjac, zahvalivši i medijima kao neizbežnim delovima života glumaca, jer ih markiraju u društvu.
Televiziji je zahvalila zato što je bila saputnik i zato što ima svoj Trezor u kojem je sačuvala “sve ono što bismo tako nemarni možda pogubili”. Posebno je zahvalila i radiju koji ju je od mladosti učio da govori.
“Hvala kritici koja je uvek u pravu i kada smo mislili da nije”, istakla je Mira Banjac.
“Hvala prijateljima – to je važna reč, koji su do kraja ostali uz mene. I na kraju, hvala životu koji mi je podario ovaj dan, za mene veliki i svečan, koji želim sa ljubavlju i zahvalnošću da podelim sa vama”, emotivno je poručila slavna glumica, uz povik: “Živeo film!”
Nagrade Beogradski pobednik, kako je najavljeno, dobiće i reditelj Kosta Gavras, kao i američki glumac Džon Malkovič, koji će biti počasni gost na zatvaranju, a predstaviće muzički performans "Muzički kritičar" Alekseja Igudesmana, poznatog po neobičnim obradama i izvođenjima velikih kompozitora poput Mocarta, Betovena, Šopena...
Fest je na otvaranju odao počast domaćim i stranim filmskim veličinama i radnicima koji su preminuli u proteklih godinu dana, a među njih tridesetak bili su i Anjes Varda, Albert Fini, Ana Karina, Branko Lustig, Teri Džons, Doris Dej, Dušica Žegarac, Gordan Mihić, Igor Pervić, Kirk Daglas, Luk Peri, Marija Baksa, Marko Nikolić, Mihailo Miša Janketić, Neda Arnerić, kojoj 48. Fest priređuje poseban omaž, te Piter Fonda, Vlada Petrić, Voja Mirić, Zoran Hristić, Vojislav Voja Vučinić, Miloš Paramentić...
Program 48. Festa obuhvata ukupno 96 filmova, koji će biti prikazani od 28. februara do 8. marta na više od 300 projekcija, a za sada najveće interesovanje vlada za filmove "Greh" Andreja Končalovskog, "Divan dan u komšiluku" Marijel Heler i "Istina" Hirokazu Koreede, uz film "Otac", čija je projekcija na otvaranju bila odavno rasprodata.
"Otac" je ganuo premijernu festivalsku publiku kao teška i realna slika današnjice, u kojoj glavni junak, dok putuje peške, prolazi pored napuštenih fabrika, oronulih domova kulture, ispražnjenih ulica i gradova - putuje pustom Srbijom. Usput sreće različite ljude, među kojima ima i pojedinih koji pokazuju empatiju, ali i onih koji bi da ga liše i malo sirotinje koju ima - da mu ukradu ranac, na primer. Film posebno ukazuje na osionost i bahatost birokratije kroz lik šefa Centra za socijalni rad u Priboju, koji čak i kada Nikola dobije preporuku zamenika resornog ministra, i to nakon što se uključe mediji u taj slučaj, odbija da ga reši u stilu: Neće meni oni u Beogradu da odlučuju... I zamenik ministra pokušava pritom da iskoristi medijsku pažnju, pa želi da se slika sa njim da bi mogao da stavi fotografiju na društvene mreže. Lokalni pribojski kabadahija primer je koruptivnog službenika koji u svoje selo zapravo šalje socijalno ugroženu decu u hraniteljske porodice, koje mu zauzvrat daju procenat od pomoći koju dobijaju u tu svrhu od države.
Suptilnim filmskim scenama i gotovo dokumentarnim prikazom Nikolinog putovanja od svog sela do prestonice, Golubović je pružio sumornu sliku Srbije i opšteg beznađa, ali uz tračak nade za konkretan slučaj porodice glavnog junaka, kome mlada službenica kaže da svrati ponovo, jer hoće da mu pomogne.
Publika je pažljivo odgledala "Oca", isprativši dugim aplauzom Golubovića i još tridesetak članova ekipe njegovog filma, koji će od 5. marta biti u bioskopima, u distribuciji MegaComa.
"Ovo su trenuci koji nam vraćaju veru u smisao onoga čime se bavimo, u moć filmske umetnosti da deluje na ljude", rekao je Golubović posle premijere filma "Otac", koji je prethodno prikazan na 70. Berlinalu u takmičarskom programu Panorama.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).
*Foto: Fest
(SEEcult.org)