Međunarodni pozorišni festival Bitef predstaviće od 13. do 22. septembra u Beogradu deset predstava u glavnom programu, objedinjenih sloganom “Svet bez ljudi”, a ta upozoravajuća poruka odnosi se, prema rečima umetničkog direktora Ivana Medenice, na tematsku liniju koja kritikuje desni populizam, kao i na umetničku - usmerenu na prožimanje vizuelnih i izvođačkih umetnosti.
“Moj saradnik, dramaturg Filip Vujošević, i ja verujemo da je misija Bitefa i da mapira umetničke fenomene savremenog teatra i izvođačkih umetnosti koji su radikalni, subverzivni i polemični, kao i da ukazuje na turbulentne i uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta”, izjavio je Medenica 26. juna na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač Bitefa.
Za prolog 52. izdanja Bitefa, na kojem će biti izvedene predstave iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije, najavljen je komad “Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum” jednog od vodećih slovenačkih avangardista 80-ih godina 20. veka Dragana Živadinova, u koprodukciji nekoliko slovenačkih pozorišta.
Ovaj intimni i bolni krik na temu povampirenja nacizma pograva se u formi rituala sa ikonografijom nekadašnjih nacističkih mitinga, ironično i u duhu pokreta Neue Slowenisće Kunst, rekao je Medenica, dodajući da će prostor za tu predstavu biti naknadno određen.
Foto: Nada Zgan
Za svečano otvaranje, 14. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, najavljena je predstava “Svita br. 3 ’Evropa’” francuskog autora Žorisa Lakosta, nagrađenog na Bitefu 2016. za “Svitu br. 2”. I njegov novi projekat je scensko-muzičko uprizorenje dokumentarnih audio-materijala u rasponu od političkih govora do ulične konverzacije. Ovoga puta tretira stanje u Evropskoj uniji kroz 28 numera zasnovanih na po jednom audio-zapisu iz svake od 28 zemalja članica, ukazujući na opasnost od porasta ksenofobije, netolerancije, autoritarnosti i nasilja.
Foto: Frédéric Lovino
Tu liniju radikalizuju dve predstave Olivera Frljića – “Gorki – Alternativa za Nemačku” Teatra “Maksim Gorki” iz Berlina (na sceni Beogradskog dramskog pozorišta) i “Šest lica traže pisca” Satiričkog kazališta “Kerempuh” iz Zagreba (u Ateljeu 212). Nemačka predstava, kako je ranije već istaknuto i na najavnoj konferenciji Bitefa u Zagrebu, nosi u naslovu ime ultradesničarske partije koja je ušla u Bundestag. Frljićeva tema je uspon desnice, ali i pozicija pozorišta u tom kontekstu, njegova spremnost i sposobnost da reaguje i pruži otpor.
Pirandelovu intelektualnu komediju Frljić u Zagrebu aktuelizuje tako što glumačka družina na početku komada priprema satirički igrokaz čiji su akteri stvarni protagonisti hrvatske ekstremne desnice.
Srpski teatar na Bitefu predstavljaće autorka i institucija koji, kako je ocenio Medenica, stvaraju i umetnički i društveno najradikalniji teatar danas, a to je “Bolivud” prema tekstu i u režiji Maje Pelević u Narodnom pozorištu u Beogradu. U formi treš mjuzikla razvija se apsurdna, a nažalost realistička, priča o devijacijama srpskog, ali i drugih opljačkanih i rasturenih istočnoevropskih društava u tranziciji.
Bolivud, Foto: Vicencio Zaknic
Tu tematsku celinu glavnog programa 52. Bitefa zaokružuje predstava “NO43 Prljavština” estonskog Teatra NO99, koji je 2017. godine dobio prestižnu nagradu Premio Evropa: pozorišna realnost, i jedan je od najvećih aduta svetskih festivala.
Predstava duhovito i metaforično dijagnostifikuje stanje sveta na pragu kataklizme. Dramski glumci, uvežbani i izdržljivi kao plesači, izvode seriju životnih i alegorijskih situacija, krećući se, plešući i roneći u moru blata.
NO43 Prljavština, foto: Tiit Ojasoo
Druga celina selekcije 52. Bitefa prikazuje doslovno svet bez ljudi, odnosno pozorište bez glumaca. Na tematskom nivou to se odnosi na ono što dolazi posle kataklizme - smrt, a na estetskom - na umetničku formu koja stoji na prelazu između izvođačkih i vizuelnih umetnosti - instalacije, najavio je Medenica.
Projekat “Večna Rusija” ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove, čiji je to prvi umetnički rad, u produkciji berlinskog pozorišta HAU, prikazaće u prostorima Narodnog pozorišta džinovski lavirint soba koje vode publiku kroz periode političke i kulturne istorije Rusije, različite, ali uvek obeležene autokratskim modelom vladanja.
Večna Rusija, foto: Dorothea Tuch
Izraelski projekat “PA’AM” mladog umetnika Nadava Barnee, koji je ovogodišnje otkriće Bitefa, donosi spektakularnu svetlosnu i video instalaciju u Bitef teatar. Na osam ekrana koji vise u prostoru oblikovanom i dekonstruisanom pomoću kaleidoskopskog svetla emituju se apstraktni video-radovi, uz glasove iz off-a koji pripovedaju o intimnim izdajama, smrti bližnjih, bolnim sećanjima.
PA’AM, foto: Maya Iltus
Iz Teatra Vidi iz Lozane u Pozorište na Terazijama dolazi instalacija “Zaostavština, komadi bez ljudi” slavnog reditelja Štefana Kegija, člana kolektiva Rimini Protokol. U spektakularnoj scenografiji, kao prostorno-vremenskoj kapsuli, publika može da ide od jedne do druge “ćelije”, a svaka od njih je uspomena na stvarne, nepoznate ljude koji su “projektovali” svoju smrt i način na koji žele da ih se jednom sećamo, izjavio je Medenica.
Instalacije pripadaju i izvođačkim i vizuelnim umetnostima, ali ove tri odabrane za Bitef nisu nastale u kontekstu vizuelnih umetnosti, već su sve rađene za pozorišta ili festivale, istakao je Medenica.
Zaostavština, komadi bez ljudi, foto: Samuel Rubio
Bitef zatvara 22. septembra u Sava centru, kako je ranije već najavljeno, muzička predstava “Rekvijem za L.”, međunarodna koprodukcija čiji je nosilac belgijska kompanija le bale se d la be, a autori kompozitor Fabricio Kasol i slavni koreograf Alen Platel. Osnovu čini Mocartov “Rekvijem”, prožet afričkim pogrebnim pesmama, dok video rad prikazuje jednu belu gospođu na samrti.
“Sve zajedno asocira na multikulturalan pogrebni obred, čija je intonacija izrazito nežna, intimistička, ali imajući u vidu da ovu koncert-predstavu izvodi ansambl sastavljen skoro samo od Afrikanaca, ona poprima i društvenu, političku konotaciju i postaje ’crno opelo za beli svet’, opelo koje nad svetom tlačitelja, čije urušavanje tematizuje većina predstava na 52. Bitefu, izvodi ansambl sastavljen od vekovima tlačenih etničkih grupa”, izjavio je Medenica.
Rekvijem za L, foto: Chris Van Der Burght
Kako je Medenica napomenuo, slogan “Svet bez ljudi” izaziva različite asocijacije, a Vujošević i on su prevashodno mislili na tri - svet bez pravih ljudi, odnosno svet neljudi, zatim svet (uoči) apokalipse usled razgradnje demokratskih ustanova i sistema ljudskih prava i konačno - fenomen smrti.
“Ovaj se tematski fokus razvio iz autentičnog, ličnog osećanja neizvesnosti, strepnje i straha, koje smo prepoznali i u mnogim predstavama viđenim u procesu selekcije, a ne iz nekog ideološki unapred zadatog i ostrašćenog stava”, istakao je Medenica.
Ipak, dodao je on, u ovim predstavama “postoji i trag svetlosti, kroz tananu emociju, kroz želju da nas navedu da vreme koje nam je dato provedemo bolje. Kroz lepotu i humor, umetnička poruka je da nade ima”.
U skladu sa sloganom je i plakat 52. Bitefa koji je, prema oceni većine novinara, prilično zastrašujući.
Autorka vizuelnog rešenja Bojana Rajičić
Veljko Golubović iz agencije Nju moment, stalnog partnera Bitefa, izjavio je da je iz odeljenja te kompanije u regionu stiglo 40 vizuelnih rešenja i da su sva donela uznemirenje.
“Odabrali smo fotografiju sa koje se gorila u krupnom planu prosto unosi posmatraču u lice, kao opomenu i kao poziv da se suočimo sa opasnošću”, rekao je Golubović.
U pratećem programu teorijska kontekstualizacija globalnih društvenih izazova, kao što su desni populizam, ksenofobija, autoritarni režimi, biće realizovana u specijalnom izdanju Filozofskog teatra, projekta Narodnog pozorišta, koji će voditi filozof Srećko Horvat iz Hrvatske.
Što se tiče celine predstava-instalacija, to je i posveta jednom od najbitnijih pratećih programa u prvih desetak godina Bitefa, likovnog programa koji su vodili Biljana Tomić i Ješa Denegri, predstavljajući radikalne eksperimente toga doba. Na konferenciji u okviru 52. Bitefa analiziraće se značaj tog programa za razvoj domaće scene vizuelnih umetnosti i, generalno, savremena umetnost kao polje estetskih ukrštanja, preplitanja, prožimanja.
U pratećem programu biće organizovani i Bitef polifonija, Bitef biblioteka, međunarodni edukativni program festivalskog menadžmenta, prezentacija digitalizacije Bitefa i Showcase domaćeg pozorišta.
Direktor Bitef festivala i Bitef teatra Miloš Latinović izrazio je zadovoljstvo podrškom Sekretarijata za kulturu Beograda koja je finansijski izdašnija, a takođe i sa više razumevanja.
“Motivišuće je kada imate sagovornika koji želi da vas razume i podrži. Tako nam je onda lakše da rizikujemo pri sastavljanju programa, što Bitef i mora da čini tražeći nove tendencije”, rekao je Latinović.
Latinović je posebno istakao i stratešku podršku Bitefu iz Kabineta predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
“Kabinet je kontaktirao Bitef teatar kao izvršnog producenta jedne od naših najznačajnijih kulturnih manifestacija. Tim premijerke Ane Brnabić radi na rešenju koje bi obezbedilo stabilnije finansiranje, što znači i mogućnost dugoročnijeg planiranja. To korespondira sa našom takvom inicijativom. Prijatno smo iznenađeni ovim gestom. To do sada nije uradio ni jedan premijer. Poznato je da Ana Brnabić podržava kulturu i kreativne industrije, a zadovoljstvo je videti nekoga na tako visokoj funkciji da redovno prati predstave, koncerte i druge kulturne sadržaje”, rekao je Latinović.
Podsekretar u Sekretarijatu za kulturu Beograda Milan Lazović izjavio je da je Beograd “ponosan na festival koji je već više od pola veka jedan kulturni fenomen po kom se ovaj grad prepoznaje”.
Grad Beograd je za 52. izdanje Bitefa odvojio 26 miliona dinara (dva miliona više nego 2017. godine), a Ministarstvo kulture Srbije 14,5 miliona (lane 14 miliona), saopštio je Lazović. Pomogli su i strani kulturni centri i ambasade, kao i kompanije - prijatelji Bitefa i sponzori.
Ulaznice za predstavu “Rekvijem za L.” u Sava centru prodavaće se od 2. jula do 12. avgusta po ceni od 1.200 i 1.800 dinara, a potom će koštati 1.700 i 2.500 dinara. Za sve ostale predstave rezervacije će se primati putem festivalskog sajta ili telefona od 13. do 25. avgusta. Prodaja počinje 27. avgusta, a cene su 1.700 i 2.500 dinara, uz popuste za komplete, rezervacije i za grupe.
Prošle godine, na 51. Bitefu, trijumfovala je predstava “Olimp: u slavu kulta tragedije - predstava od 24 sata” belgijskog umetnika Jana Fabra, koja je dobila i Gran pri, nagradu “Politike” za najbolju režiju i nagradu publike.
Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)