Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) organizuje 54. Majsku izložbu na temu “Zamisli!”, koja je inspirisana legendarnom pesmom Imagine Džona Lenona, a u današnjem svetu na ivici rasula poziva na promišljanje nekog drugačijeg sveta i izražava nadu da su promene u tom pravcu moguće.
Osim što asociranjem na Lenonovu pesmu slavi umetnost i slobodu u svakom smislu, 54. Majska izložba podnaslovom “Umetnost mora biti vidljiva”, ističe i važnost duha i tela, inspirisana evrovizijskim hitom In corpore sano Ane Đurić Konstrakte, koja će i otvoriti 9. juna tu tradicionalnu manifestaciju ULUPUDS-a u Muzeju grada Beograda u Resavskoj.
Razmišljajući o duhu, telu, umetnosti i Umetnici koja mora biti zdrava, Konstrakta “iscrtava sliku savremene realnosti gde se neke uvražene konstante kao In corpore sano postavljaju pod pitanje uz upit: Šta ćemo sad?”, naveo je ULUPUDS u najavi 54. Majske izložbe koja će biti održana u Bioskopu “Balkan” i Muzeju grada.
Na 54. Majskoj izložbi, čija je kustoskinja Dragana Palavestra, učestvuje 193 autora sa 260 radova, a među njima su i arhitekte, dizajneri, slikari, keramičari, scenografi, kostimografi, fotografi, modni dizajneri, istoričari umetnosti i vajari. Majska izložba obuhvata i dve prateće izložbe (Portret umetnika Čedomile Marinković, dobitnice nagrade 53. Majske izložbe - Uvid 21 i Nikole Meandžije - kolorisanje ilustracija Zmajevog "Nevena" autora Marije Ristić), kao i predavanja, prezentacije, prikaze i razgovore.
Lucija Tomičić, Neki drugi svet
Prema navodima Dragane Palavestre, u različitim izložbenim prostorima, nesvakidašnjim postavkama primenjene umetnosti, pokušano je da se sklopi jedna velika slagalica.
“Njeni delovi zasebno mogu govoriti svoje priče, dok zajedno čine smislenu sliku i jedan od mogućih preseka savremene primenjene umetnosti kod nas. Na ovaj način omogućeno je prisustvo umetnika najraznovrsnijih stilskih opredeljenja i različitih generacija. Jedni se okreću ka tradiciji i proverenim vrednostima, dok se drugi smelo opredeljuju za umetnička traganja, eksperiment i isprobavanje forme. To, međutim, ne znači da je tako široka paleta stilova, opredeljenja i izraza poništila zajednički imenitelj karakterističan za primenjenu umetnost – otvorenu i široku primenu u gotovo svim oblastima savremenog života, što je čini integralnim delom našeg sveta. Da bi taj svet bio bogatiji i slobodniji i ovde, na ovoj izložbi se ostvaruju osnovna načela savremene primenjene umetnosti: raznovrsnost, ravnopravnost i puna sloboda likovnog izraza, koja ne samo da zadovoljava, nego i podrazumeva osnovne estetske i upotrebne vrednosti”, navela je kustoskinja.
Konstatujući da je duh vremena po definiciji “opšta moralna, intelektualna i kulturna atmosfera nekog perioda”, Dragana Palavestra navela je u tekstu za katalog da nam današnjica, nažalost donosi uznemirujuće, nepoznate bolesti, nerazumne i razarajuće sukobe, “post-istinu”, netoleranciju i mržnju.
“Suočeni smo sa krahom svih pozitivnih vrednosti, svetom koji se nalazi na ivici rasula. Zamisli! je asocijacija na tekst pesme Džona Lenona (Imagine) koja govori o jednom drugačijem svetu, ali s druge strane i nada da Svet može da se promeni, rane zaleče ako shvatimo da svi ljudi dele slične želje, strahove, nadanja, ljubavi i snove. Važno je da se iznova podsećamo da smo svi slični, ravnopravni, jedna Zemlja i jedan Svet”, poručila je Dragana Palavestra, dodajući i da je Lenonova zamisao opšta i živa utopijska slika postojanja stvari koje nas razdvajaju (nacije, religija, materijalna dobra), sveta bez pohlepe i oskudice.
“Ovo je svojevrsna oda harmoniji i idealizmu, ultimativna himna miru, ali i pesma o ljubavi, usmerena na fiktivni svet u kome mnoge barijere koje definišu društvenu stvarnost ne postoje. Naša nepresušna imaginacija omogućava nam da doprinosimo suštinskoj ljudskosti, nesputanom protoku ideja i stvaralaštva. Možemo zamišljati, kako veli Oskar Vajld ‘prelepe i nemoguće stvari, stvari koje su divne i nikada se ne događaju, stvari koje ne postoje, a trebalo bi’”, dodala je Dragana Palavestra.
Jasmina Pejčić, Između slojeva
Majska izložba se u protekle 54 godine menjala i transformisala u duhu vremena, ali bez obzira na sve promene, i reorganizacije, ostala je jedna od najreprezentativnijih izložbi primenjenih umetnosti. U početku je koncept bio revijalan, što je podrazumevalo opštu selekciju radova, a kasnije je promenila okvir i sadržaj, pa je već godinama unazad ustanovljen princip tematskog izlaganja.
“Primenjena umetnost sadrži jednu jasnu i opredeljujuću odrednicu: da je primenjiva u svakodnevnom životu, funkcionalna i upotrebna. To nije ograničenje već, naprotiv, pruža ogromne kreativne mogućnosti, pošto se lepota svakog pojedinačnog dela, između ostalog, može meriti i čovekovom potrebom da bude okružen ugodnim predmetima koje koristi. Nekada su likovna i primenjena umetnost bile strožije omeđene, jer se smatralo da je primenjena umetnost ograničena svojim izvornim, osnovnim postulatima i svrsishodnošću. Danas, u postmodernom svetu, ta granica između, navodno polarizovanih ‘disciplina’ umetnosti postepeno se gubi i one se međusobno pretapaju. Tehnike i medijumi se ravnopravno koriste, kao i umetnički izraz, jezik i terminologija. U teorijskom smislu granica između primenjene i likovne umetnosti gotovo da je u potpunosti poništena.
Prvobitno ograničenje utilitarnošću, transformisalo se u mnoštvo razvojih puteva primenjene umetnosti. Štaviše, osobenost i višeznačnost samog upotrebnog predmeta (bilo da je u pitanju posuda, nakit, kostim, plakat ili dizajnirani otvarač za konzerve) omogućava kreativnu slobodu i raznovrsnost izraza, često nedosegnutu u likovnoj umetnosti koja se teže oslobađa nasleđenih ograničenja. To je omogućilo da se u savremenoj primenjenoj umetnosti u punoj meri razvije velika izražajnost individualnih osobina umetnika. I danas se, po nekoj univerzalnoj navici i potrebi za uređivanjem i razgraničavanjem pojmova, primenjena umetnost deli na više disciplina (keramika, dizajn, grafika itd.). Međutim, granice su i tu izbrisane, a različiti medijumi se koriste prvenstveno zbog postizanja izrazitijeg umetničkog izraza”, navela je Dragana Palavestra, ističući da primenjena umetnost na 54. Majskoj izložbi pokazuje transformaciju utilitarnosti u raskošnu eksploziju kreativnosti.
Aleksandar Lukić, Posuda
“Novi materijali i tehnologije uvode nas u jedan bajkoliki imaginarni svet van svakodnevice i uobičajenog življenja. Primenjena umetnost, dakle, živi jedan novi život, neopterećen tradicionalnim upotrebnim i estetskim vrednostima, ravnopravan s ostalim vidovima umetničkog izražavanja. Tu ulogu nametnulo je i samo vreme, jer ‘svakoj je epohi data njena vlastita mera umetničke slobode, i ni najstvaralačkiji genije ne može preskočiti granicu te slobode’”, kako je naveo Kandinski u “O duhovnom u umetnosti”.
Izložbu su omogućili Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, a podržali su je Muzej grada Beograda i Fondacija Saša Marčeta.
Izložba će biti otvorena do 4. jula.
(SEEcult.org)