• Search form

30.06.2022 | 18:01

56. Bitef – Mi junaci rada svog

56. Bitef – Mi junaci rada svog

Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) prikazaće od 23. septembra do 1. oktobra devet predstava koje potpisuju neke od zvezda regionalne i svetske pozorišne scene, a objedinjene su sloganom Mi junaci rada svog, koji odražava glavnu temu 56. festivalskog izdanja – prekarni rad, gubitak posla, nemanje uslova za rad.

Program će biti ekskluzivan jer svi inostrani autori prvi put učestvuju na Bitefu, izjavio je umetnički direktor Ivan Medenica 30. juna na konferenciji za novinare, navodeći da su među njima zvezde Kejti Mičel, Jan Martens i Aleksandere Zeldin, zatim Valeri Mrežan i Muhamed el Hatib, Lazaro Gabino Rodrigez, Nina Rajić Kranjac i Žiga Divjak. Svetske premijere na Bitefu imaće dve srpske predstave – “Dr Auslender (Made for Germany)” Bojana Đorđeva i “Svet bez žena” Maje Pelević i Olge Dimitrijević.

U Prologu Bitefa, 23. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, gostovaće predstava “(Nije) kraj sveta” berlinskog teatra Šaubine, za koju tekst potpisuje Kris Buš, a režiju Kejti Mičel, najavio je Medenica. U pisanom obliku naslova te predstave reč “nije” je precrtana, pa se naziv može dvojako tumačiti.

Ivan Medenica, foto: Jakov Simović

Na svečanom otvaranju 25. septembra biće izvedena jedina koreografska predstava 56. Bitefa – “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima”, u produkciji Jan Martens/GRIP i Dance on anmsabl iz Antverpena. Završnicu 56. Bitefa obeležiće još jedna svetska premijera – “Krize” Žige Divjaka, u produkciji Maske i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane, koja će biti izvedena 30. septembra i 1. oktobra u Bitef teatru.

Napominjući da je misija Bitefa ne samo umetnička, već i društvena emancipacija, Medenica je rekao da je, kada je sa dramaturgom BItefa Filipom Vujanovićem pre godinu dana počeo pripreme za selekciju, ideja bila da vidi kakve su posledice pandemije.

“Uz one najteže – zdravstvene i veliki broj smrti, ne smemo zanemariti socijalne i ekonomske posledice. Kada je počeo rat u Ukrajini bilo je nemoguće da menjamo fokus, a i shvatili smo da i rat, pored smrti, proizvodi takođe socijalne posledice”, izjavio je Medenica.

Slogan “Mi junaci rada svog” – stih iz jugoslovenske proleterske pesme “Da nam živi, živi rad”, u duhu je aktivizma i dinamizma samog Bitefa.

(Nije) kraj sveta, foto: Gianmarco Bresadola

Opisujući progam, Medenica je rekao da je za Prolog 56. Bitefa izabrana predstava “(Nije) kraj sveta” zato što predstavlja kopču s prethodnim festivalskim izdanjem ekološkom tematikom, ali i ekološki održivim uslovima produkcije – na primer redukovanom rasvetom, koja se proizvodi u samoj predstavi pedaliranjem bicikala na sceni, kao i korišćenjem recikliranih materijala za scenografiju.

Ta nemačka predstava jedne od vodećih britanskih rediteljki Kejti Mičel bavi se kroz priču o odnosu dve naučnice i profesionalnim tenzijama i zloćudnom strukturom moći u akademskom svetu, istakao je Medenica.

Plesnu predstavu Jana Martensa izvodi ansambl od 17 igrača, a tematski pripada podcelini predstava koje se bave radom i uslovima rada u samom pozorištu.

“Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” je višeslojni esej o prirodi savremenog plesa, čiji je bitan aspekt sam fizički rad, rekao je Medenica. Prostor za izvođenje na Bitefu tek treba da bude potvrđen.

Sledi 26. septembra francuska predstava “Gardien Party” u produkciji Zirlib iz Orleana, prema konceptu i u režiji Muhameda el Hatiba i Valeri Mrežan. Zasnovana je na dokumentarnoj građi, a naslov se ne prevodi jer je igra reči, odnosno miks dva jezika, koji upućuje na vrtnu zabavu i na zabavu čuvara. Reč je o sudbinama čuvara u svetskim muzejima, među kojima ima i istoričara umetnosti koji nisu uspeli da nađu posao u profesiji. Ovu duhovitu i dirljivu predstavu izvode stvarni čuvari, ljudi koje obično ne primećujemo. U svetu se uvek igra u muzejima, a prostor za izvođenje na Bitefu biće naknadno objavljen.

Politički najradikalnija na 56. Bitefu biće “Tihuana” iz Meksiko Sitija o meksičkim fabričkim radnicima koji uz tamošnji minimalac ne mogu da prežive.

Režiju te predstave–predavanja, koja je na programu 26. septembra na sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta, potpisuju Lazaro Gabino Rodrigez i Luisa Pardo, a produkciju Lagartihas tiradas al sol.

Umetnik Gabino Rodrigez, koji stalno menja ime i fizički izgled, zauzimajući različite identitete, izveo je eksperiment u stvarnom životu, zaposlio se u fabrici kao fizički radnik i pokušao da živi sa jednim evrom dnevno tokom šest meseci, ali nije izdržao do kraja tog perioda.

Tihuana, foto: Bitef promo

I predstava “Dr Auslender (Made for Germany)” o masovnom egzilu srpskih lekara i zdravstvenih radnika u Nemačku nastala je na dokumentarnoj građi. Tekst potpisiju Tanja Šljivar i Mina Milošević, koncept i režiju Bojan Đorđev. Koproducenti su Bitef teatar i Jugoslovensko dramsko pozorište, a igraće se od 27. do 29. septembra na Medicinskom fakultetu, u amfiteatru Instituta za anatomiju.

Autorke Maja Pelević i Olga Dimitrijević u predstavi “Svet bez žena” bave se zastupljenošću žena u srpskom pozorištu i njihovim radnim pravima. U okviru istraživanja razgovarale su sa direktorima pozorišta i festivala. Predstava je koprodukcija Bitef teatra i Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde će se i izvoditi od 27. do 29. septembra.

Medenica je istakao da, u skladu s temom 56. Bitefa, ne bi bilo društveno odgovorno samo trošiti novac na strane predstave, te ovim dvema koprodukcijama Bitef daje doprinos onima koji kod nas stvaraju pozorište, a radno su ugroženi, što su u prvom redu umetnici sa nezavisne scene.

Dr Auslender (Made for Germany), foto: Siniša Ilić, fotografija iz videa, 2022

Podsetivši da je jedan od ciljeva Bitefa i da lansira nova imena na međunarodnu scenu, Medenica je najavio dve slovenačke predstave.

Za predstavu “Solo” rediteljka Nina Rajić Kranjac potpisuje autorstvo sa Natašom Keser, Benjaminom Krnetićem i Markom Mandićem. Tema su dalje profesionalne perspektive mlade i uspešne rediteljke u maloj sredini i u “muškoj profesiji”. Ta koprodukcija Maske i Slovenskog mladinskog gledališča igra se 29. i 30. septembra u Luci Beograd.

Najavljena je i predstava “Ljubav” prema tekstu i u režiji Aleksandera Zeldina, u produkciji A Zeldin kompani iz Londona i Odeona iz Pariza, koja prikazuje panoramu života u britanskom svratištu, u kojem je grupa nesrećnika završila zbog gubitka domovine, stana i/ili posla. Biće igrada u  Luci Beograd 30. septembra i 1. oktobra.

“Ponosni smo što smo dobili ovaj svetski festivalski hit koji izvode vrhunski britanski dramski glumci. Tema je teška, ali je naslov ‘Ljubav’ adekvatan, jer među likovima u svratištu, uz sve muke zbog rata i nemaštine, postoji i prava ljudska empatija”, rekao je Medenica.

Ljubav, foto: promo

Novo ime na Bitefu je i Žiga Divjak, čija je predstava “Pluća” bila najavljena za prethodno festivalsko izdanje, ali je otkazana zbog pandemije. Sada će u Bitef teatru biti održana svetska premijera njegove predstave “Krize”.  

Predstava “Krize”” širi tematski okvir glavnog programa, jer “ne tretira samo socijalna pitanja u vezi sa radom, već i filozofska – fenomen krize kao takve”, rekao je Medenica.

“Možda najvažniji razlog što smo je ostavili za kraj jeste da ona, posle tematski sumornog programa, pruža izvesno svetlo na kraju tunela, jer pored očiglednih i negativnih fenomena ‘krize’ pokazuje da kriza može da bude i stimulišuća, da pokreće, otvara nove perspektive”, zaključio je Medenica.

Foto: Jakov Simović

Jedan od pratećih programa biće showcase domaćeg pozorišta, planiran za oko 500 gostiju iz inostranstva koji će u Beograd doći na plenarni sastanak jedne od najvećih međunarodnih pozorišnih mreža IETM.

Sastanak je deo 56. Bitefa, a gosti će učestvovati i na konferenciji “Radi žestoko, živi još žešće” (Work hard, live harder), koja iz različitih uglova osvetljava uslove rada u savremenim izvođačkim umetnostima.

Grad Beograd, kao osnivač Bitefa, opredelio je 35 miliona dinara za 56. festivalsko izdanje, koje je podržano i sa 12 miliona dinara na godišnjem konkursu Ministarstva kulture i informisanja.

Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl istakao je da Bitef u odnosu na osnivača – Skupštinu Beograda, “ima autonomnost programa i organizacije, a ta autonomnost ne zadaje osnivaču nikakve brige, naprotiv donosi radost i zadovoljstvo rezultata”.

Pomoćnik ministarke kulture Radovan Jokić, zadužen za savremeno stvaralaštvo, izjavio je da je Bitef prepoznat kao “prostor kulturne izuzetnosti”, te da je zatoi logična podrška Ministarstva kulture.

“Okolnosti su teške. Pandemija, rat, ponovo smo u okruženju nesigurnosti. Međutm, Bitef je u sigurnim rukama, ima snagu i dinamizam da odgovori na izazove”, izjavio je Jokić.

Direktor Bitef teatra i Bitefa Miloš Latinović zahvalio je gradskim i državnim institucijama na podršci, kao i mnogobrojnim sponzorima, bez kojih, kako je rekao, Bitef ne bi mogao da bude ono što jeste.

Potpredsednica I&F Grupe Vanda Kučera predstavila je vizuelni identitet, koji je osmislila agencija Mčann, kao i prethodnih pet godina. Na internom konkursu za sve McCann agencije u okviru I&F Grupe u regionu Jugoistočne Evrope pobedilo je rešenje mlade autorke Erjete Murje iz Albanije. Na čelu kreativnog procesa bila Fljonija Vasija, kreativna direktorka McCann Tirana.

“Slogan me je inspirisao čim sam ga pročitala, a potom je cela ideja krenula iz mog ličnog iskustva. Moja mama je frizerka i inspirisalo me je to što ona naporno radi, a i dalje voli to što radi. Čak i u najjednostavnijim ljudskim pričama, inspiraciju uvek možete da pronađete u ljudskoj snazi i otpornosti zahvaljujući kojima se prevazilaze sve prepreke”, navela je u poruci grafička dizajnerka Erjeta Murja. “Upravo sam tu snagu želela da prikažem kroz svoj rad. On na simboličan način govori da, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavamo, uvek pronalazimo snagu da idemo napred. Klešta simbolizuju višu silu koju pokreće sistem ili pak neke neizbežne okolnosti koje stvaraju izazove i teške situacije, a koje često dovode do prepreka”, dodala je ona.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r