57. Bitef - Snago, ne pristaj da budeš nečija!
Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef), pod vođstvom novog selektorskog tima na čelu sa Nikitom Milivojevićem, predstavlja od 3. do 10. oktobra nagrađivane evropske i "bitefovske" domaće predstave, uz intenzivan prateći program, objedinjen sloganom “Snago, ne pristaj da budeš nečija”. Dok je za svečano otvaranje 4. oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu odabrana hvaljena nemačka predstava “Deca sunca” Maksima Gorkog, u režiji slovenačke rediteljke Mateje Koležnik, prolog 57. Bitefa, 3. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, predstavlja izraz kontinuiteta sa festivalskim izdanjima prethodnih godina pod umetničkim vođstvom Ivana Medenice.
Deca sunca, foto: PMatthias Horn
"Božanstvena komedija", koja sa pauzom traje pet sati, bila je u planu i Medenice za 57. Bitef, a prema rečima Milivojevića, koji je osmislio program sa producentkinjom Ksenijom Đurović i dramaturškinjom Tijanom Grumić, to je i njegova zahvalnost kolegi.
"Učinilo nam se da je zbog kontinuiteta važno da predstavu koju je on želeo da selektuje stavimo na početak 57. Bitefa“, izjavio je Milivojević prilikom najave programa 57. Bitefa, koji će proglasiti otvorenim pozorišni i filmski reditelj Boro Drašković, član Inicijativnog odbora i član žirija prvog Bitefa 1967. godine. Osim na prvom Bitefu, Drašković je ocenjivao predstave u glavnom festivalskom programu u još četiri navrata (1974, 1980, 1990. i 1996).
Gosti 57. Bitefa, kako je najavljeno, biće autori i autorke svih odabranih produkcija, koje stižu iz Nemačke, Grčke, Mađarske, Litvanije, Švedske, Burkine Faso/Belgije, dok su domaći predstavnici Atelje 212 i Stanica - Servis za savremeni ples, uz "Božanstvenu komediju" BDP-a van konkurencije.
Predstava "Deca sunca" pozorišta Šaušpilhaus Bohum zasnovana je na delu koje je Gorki napisao 1905. godine, nakon radničkih demonstracija u Sankt Peterburgu, poznatih pod nazivom “Krvava nedelja”. Komad “Deca sunca” prati članove porodice Protasov čiji dom, svojevrsna kula od slonovače, polako počinje da se urušava dok oko njih besni kolera.Gorki je to delo pisao tokom zatočeništva u ozloglašenoj Petropavlovskoj tvrđavi, nakon što je uhapšen jer je glasno govorio protiv ruskog cara. Kako bi izbegao cenzuru, premestio je zaplet nekoliko decenija unazad, u vreme kada se oko donje Volge širila epidemija kolere, koju su pratile glad i brojni nemiri. On se tako usredsređuje na grupu intelektualaca i umetnika idealista potpuno odvojenih od surove stvarnosti spoljašnjeg sveta. Kako radnja odmiče, oni se sve više bore sa sopstvenim unutrašnjim protivurečnostima, dok svet oko njih prolazi kroz značajne društvene i političke promene, odnosno kroz revoluciju.
Rediteljka Mateja Koležnik smešta “Decu sunca” u kontekst svojevrsne revolucije 60-ih godina XX veka, gradeći precizne i detaljne portrete likova, u isto tako vrlo detaljnom, preciznom i hiperrealističnom prikazu scenskog prostora, kako je naveo selektorski tim 57. Bitefa, napominjući da, na prvi pogled, predstava "Deca sunca" deluje kao muzejski primerak, ali Mateja Koležnik zapravo približava likove Gorkog "ljudima današnjice, koji živimo u svetu iznova i iznova definisanom krizama”.
Osim rediteljskih postupaka kojim je pribegla Mateja Koležnik, kritika je imala reči hvale i na račun glumačke postave koju predvode poznati holandski pozorišni i televizijski glumac Gaj Klemens i holandska pozorišna zvezda u usponu Ane Ritmejer. Za impresivnu scenografiju zaslužan je nagrađivani austrijski scenograf Rajmund Orfeo Fogt, sa kojim Mateja Koležnik sarađuje dugi niz godina. Kostime je uradila Zagrepčanka Ana Savić Gecen, poznata po radu kako u pozorištu, tako i na filmu (do sada je osvojila tri Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli).
Deca sunca, foto: PMatthias Horn
Među šest stranih produkcija na 57. Bitefu je i "Zbogom, Lindita" Nacionalnog teatra Grčke iz Atine, prema konceptu i u režiji Marija Banušija, koja će biti izvedena 5. oktobra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a inspirisana je istorijom Balkana i njegovim zagrobnim običajima i praksama. Na suptilan i upečatljiv način donosi duboko intimnu priču o suočavanju sa gubitkom voljene osobe.
To je druga profesionalna režija mladog Banušija, koji kroz priču o jednoj porodici, igrajući se slikama, vizuelnim kodovima, svesnim i podsvesnim, postavlja pitanja o tome šta znači reći zbogom i kako se život nastavlja posle smrti onih koje volimo.
Slede dve domaće predstave, koje selektori ističu kao hrabre i u "bitefovskom duhu" - "Kao i sve slobodne devojke" Tanje Šljivar, u režiji Selme Spahić, koja će biti izvedena 6. oktobra na matičnoj sceni u Ateljeu 212, te "Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom" autora i koreografa Igora Koruge, u produkciji Stanice, koja je na programu iste večeri u Bitef teatru, a nastala je u saradnji sa Milicom Ivić i šestoro pionira plesne scene - Anđelijom Todorović, Nelom Antonović, Sanjom Krsmanović Tasić, Tatjanom Pajović, Jelenom Jović i Borisom Čakširanom.
Komad "Kao i sve slobodne devojke" inspirisan je pričom o sedam 13-godišnjih devojčica koje su ostale trudne na školskoj ekskurziji.
“Ovo je jedan od najizvođenijih domaćih dramskih komada u Evropi i svetu, ali kod nas do sada nikada nije produciran. Komadom smo propitivali izvođačke okvire u dramskom teatru, kao i pitanje reprezentacije”, naveo je dramaturg Dimitrije Kokanov povodom te predstave, u kojoj uloge devojčica igraju odrasle glumice, kao i glumci.
Predstava Igora Koruge “Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom”, koja je okupila pionire lokalne nezavisne plesne scene, vodi publiku kroz nekoliko decenija njihovih plesnih karijera, a bavi se pozicijom savremenom plesa i preispituje njegovu održivost tokom četiri poslednje decenije.
“Kada imate infrastrukturu koja funkcioniše, zanimalo me je kako se ples u tom smislu održava, kroz koje vrste institucija, institucionalne podrške, kroz koje vrste uslova za rad”, izjavio je Koruga. “Potom, kada imate trenutak raspadanja infrastrukture tj. rata, kako se u tim okolnostima i političkim promenama pozicionirate kao umetnik. Koje stavove zauzimate, koga podržavate, a koga ne i zašto? I naposletku, kada nakon ratnog perioda dolazi neka bolja, obećavajuća budućnost, kako u tim okolnostima opstajete sa praksom u svetu novog društvenog poretka”, dodao je Koruga, čija je predstava izazvala veliko interesovanje prilikom dva premijerna izvođenja u aprilu.
Glavni program 57. Bitefa predstavlja 7. i 8. oktobra u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" operu-performans "Sunce i more", kojom je Litvanija učestvovala na 58. Bijenalu umetnosti u Veneciji, osvojivši Zlatnog lava za taj projekat autorki Rugile Barzžukaite, Vaive Grainite i Line Lapelite, u produkciji Neon Realism iz Kaunasa.
Tretirajući problem klimatske krize i ekoloških katastrofa u bujajućem kapitalizmu, radnja predstave "Sunce i more" smeštena je na plažu, pesak, gde ljudi, koje bismo tipično sreli na takvom javnom prostoru (od sredovečnih parova sa decom, preko starih ljudi, pa sve do dece i mladih), kroz pevanje o naizgled nebitnim i svakodnevnim stvarima, zapravo tretiraju problem klimatske krize i ekoloških katastrofa. Opera-performans "Sunce i more" suptilnošću libreta podseća na malograđansku apatiju koju sa sobom nose oni koji imaju privilegiju odmora.
Iz Budimpešte stiže 8. oktobra u Bitef teatar "Raspevana mladost", čiji su mladi autori Judit Berec, Bence Đerđ Palinkaš i Mate Sigeti, u produkciji Trafo House of Conteporary Arts.
Ta a kapela opereta već je zapažena na mnogim svetskim festivalima, a inspirisana je istoimenom statuom koja je stajala ispred Narodnog stadiona, na čijem je mestu 2019. godine, na zahtev mađarskog premijera Viktora Orbana, podignut novi stadion - Puškaš arena, posvećen naciji.
Na nekadašnjem ulazu u stadion nalazila se skulptura grčkog vajara Makrisa Agamemnona, istog imena - "Raspevana mladost", odnosno Singing Youth, koja je preživela period kada su mnoga umetnička dela, nastala u doba socijalizma, uklonjena iz javnog prostora, dok stadion posvećen narodu nije. Obuhvatajući izjave iz medija iz 50-ih godina 20. veka i savremene izjave političara i javnih ličnosti, predstava se bavi turbulentnim periodom mađarske istorije, ispitujući uticaj sporta, muzike i kulture na vladajuću ideologiju.
Publika 57. Bitefa imaće priliku 9. oktobra u Pozorištu na Terazijama da pogleda komad "Žan" (#Jeanne) Ivane Sajko, u produkciji Riksteatrena i Dramatena iz Stokholma i režiji Anje Suše, nekadašnje selektorke Bitefa.
Selektori su "Žan" najavili kao savremenu verziju bajke o Jovanki Orleanki, koja se bavi potencijalom otpora prema društvenoj i sistemskoj nepravdi. Kroz priču o mladoj devojci, buntovnici, koja rešava da pređe jezero koje deli dva sveta, autorke seciraju probleme društvene nejednakosti i klasnih razlika, kao i pitanja ekološke katastrofe i klimatskih promena. Pobunivši se protiv socijalne nepravde, mlada buntovnica Žan biva nasilno zaustavljena u pokušaju da prevaziđe razlike dva sveta, sa dve strane jezera, koje postaje i mesto simbolične i stvarne smrti te devojke. U vizuelno uzbudljivoj postavci izvođači autentičnim glumačkim sredstvima grade priču dok ih muzičar Ade Humonen prati, stvarajući živi zvučni pejzaž na sceni.
Skrećući pažnju na fenomene u društvu koji su skrajnuti, 57. Bitef predstavlja u zavržnici komad "Vakat" koreografa Kulibalija iz Burkine Faso koji živi u Belgiji od 2002. godine, a koja će biti izvedena 10. oktobra u Narodnom pozorištu. Polazišnu tačku za taj rad - svojevrsnu plesnu kritiku kolonijalizma, predstavlja društveno-politička situacija u svetu u kojem vlada strah od drugog i od svega drugačijeg.
Kulibali intenzivnim preplitanjem straha i besa utkanih u virtuozno izvođenje deset plesača praćenih živom muzikom na sceni nudi sliku sveta kojim vladaju paranoja, neprihvatanje i besmislena agresija nad svim što nam nije poznato. U vreme ratova, bujanja nacionalizama i sve većeg međusobnog udaljavanja ljudi, predstava "Wakatt" podstiče otpor prema takvim tendencijama, istovremeno otvarajući prostor za promišljanje zajedničke i pravednije budućnosti.
Naslov komada je reč arapskog porekla, koja na Kabalijevom maternjem jeziku znači "naše doba". To odražava i njegovu dualnost - rad i život u Bobo-Diolasu, gradu u kojem je rođen, i u Briselu, njegovom novom domu.
Wakatt, Plesno pozorište Faso, foto: Sophie Garcia
Predstave u glavnom programu 57. Bitefa ocenjivaće međunarodni žiri kojim predsedava prof. dr Ana Vujanović (kulturna radnica i profesorka na HZT, Univerzitet umetnosti u Berlinu; SNDO, Akademija za pozorište i ples, Univerzitet umetnosti u Amsterdamu), a čine ga i dramski pisac i pozorišni reditelj, umetnički direktor “Enciklopedije reči” Žoris Lakost, glumica i profesorka glume na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani Nataša Barbara Gračner, likovni i umetnik performansa, scenograf i kustos Siniša Ilić i dramaturškinja festivala Viner Festvohen Iris Rafetzider.
U okviru 57. Bitefa, biće održana i 24. Bitef Polifonija, kao i 11. CirkoBalkana, a najavljeni su i tradicionalni susreti sa autorima, kao i predavanje Od proletarijata do prekarijata koje će 5. oktobra u 18 sati u MTS dvorani održati dr Ana Vujanović, predsednica žirija, stavljajući u fokus "zanemarenu, izbrisanu i zatrtu klasnu analizu umetnosti".
Uoči 57. Bitefa objavljen je festivalski katalog, čija je urednica Jelena Stojanović, a autori tekstova su članovi selektorskog tima na čelu sa Nikitom Milivoijevićem, dok je dizajner Uroš Jovanović (Nju moment).
Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Beograda i Ministarstvo kulture Srbije, kao i Delegacija EU u Srbiji, Gete Institut, ambasade Nemačke i Grčke. Partner i prijatelj Bitefa je New Moment New Ideas Company, a partneri su i Generali osiguranje Srbija, Erste Banka i druge kompanije.
Festivalski sajt je festival.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
