57. Oktobarski salon - kakofonija savremene umetnosti
Oktobarski salon u Beogradu, najveća međunarodna izložba savremene umetnosti u Srbiji, a i šire, predstavlja od 15. septembra na pet lokacija radove 72 umetnika različitih generacija i stilova, kojima kustoski tim Gunar i Danijel Kvaran želi da ukaže na različitost i “izuzetno bogatstvo savremenog umetničkog izraza”.
Objedinjeni naslovom “Čudo kakofonije”, radovi učesnika 57. Oktobarskog salona, među kojima su i neke od zvezda svetske scene poput Sindi Šerman, Joko Ono, Olafura Elijasona, Toma Saksa ili Takašija Murakamija, odraziće raznolikost savremene umetničke produkcije kako na planu sadržaja, tako i u domenu korišćenih materijala, podloga, tehnika i jezika. Kroz medij videa, skulpture, slikarstva, performansa itd, 57. OS stavlja akcenat na kakofoničnu strukturu umetničke produkcije koja premošćuje nacionalne, rasne, generacijske, rodne, klasne i druge kategorije.
“Oktobarski salon zamišljen je kao veliki praznik raznolikosti, kao tačka susreta različitih senzibiliteta, različitih umetničkih izraza, različitih univerzuma. Umetnost ulepšava, uzbuđuje, zabavlja, umiruje, uči, svedoči, objašnjava, pripoveda, predviđa, uzbunjuje, iznenađuje, preispituje, opominje, osporava, uznemiruje, problematizuje, izaziva, otkriva, eksperimentiše, sanja, deluje. Omogućava nam da zaronimo u sebe… i da izađemo iz sebe. Najzad, čini život zanimljivijim i bogatijim, dajući nam da iskusimo čudo kakofonije čiji je odblesak i izraz”, naveli su Danijel i Gunar Kvaran u uvodnom eseju za katalog 57. Oktobarskog salona, koji će biti održan u svim galerijama Kulturnog centra Beograda (Artget, Likovna i Podroom), Muzeju grada Beograda u Resavskoj, te u Galeriji Remont, Umetničkom prostoru U10 i u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Među učesnicima su umetnici svih generacija, različitog porekla i senzibiliteta, počev od Larija Bela, Eroa, Anselma Kifera, Žan-Žaka Lebela, Joko Ono, Vladimira Veličkovića ili Dušana Otaševića - umetnika aktivnih od 60-ih godina, pa sve do Atine Papadopulos, Darje Bajagić, Maje Đorđević, Jelene Mijić, Paula Nimera Pežote, Hane Vajnberger ili Urbana Celvegera, najnovijih predstavnika aktuelne scene, kao i afirmisanih umetnika, kao što su Cao Fej, Romuald Hazum, Fabris Iber, Bjarn Melgor, Helen Marten, Torbjern Redland, Anika Ji...
Selekcija učesnika 57. OS, koji dolaze iz BiH, Crne Gore, Hrvatske, Brazila, Kanade, Kine, Češke, Danske, Engleske, Francuske, Nemačke, Islanda, Indije, Irana, Japana, Holandije, Norveške, Poljske, Rusije, Slovenije, Južnoafričke Republike, Južne Koreje, Švajcarske, Tajlanda i SAD, subjektivan je izbor kustosa koji je, kako je rekao Kvaran na predstavljanju koncepta 57. OS, zasnovan na dijalogu i kompromisu koji je postigao sa umetničkom kodirektorkom Danijel, inače svojom suprugom.
Umetnici koji učestvuju na 57. OS rođeni su u rasponu od gotovo 70 godina, počev od 30-ih godina 20. veka i Joko Ono (1933) do mlađih generacija sa kraja 90-ih godina 20. veka.
I umetnici iz Srbije i regiona su takođe različitih generacija – na osnovu konkursa 57. OS, na koji je pristiglo 305 prijava, odabrani su Marija Ćalić, Lidija Delić, Nina Ivanović, Tijana Kojić, Nemanja Nikolić, Katarina Zdjelar i Branko Milisković, a po pozivu umetničkih direktora učestvuju i umetnici Vladimir Veličković, Dušan Otašević, Đorđe Ozbolt, Ivan Grubanov, Ivana Bašić, Vuk Ćuk, Maja Đorđević, Aleksandra Domanović, Marta Jovanović i Jelena Mijić. Na osnovu konkursa je izabran i banjalučki umetnik Radenko Milak, koji je predstavljao BiH na 57. Bijenalu u Veneciji, a iz regiona učestvuju po pozivu Darja Bajagić iz Crne Gore, koja zivi i radi u Njujorku, Jasmina Cibic iz Slovenije, koja živi u Londonu, Vadim Fiškin iz Slovenije, David Maljković iz Hrvatske...
Jasmina Cibic, Nada Act II
Prema navodima kustosa, u današnje vreme u svetu umetnosti ne postoji dominantan pokret ili scena povezana sa određenim geografskim centrom, staru, vertikalnu hijerarhiju zamenila je horizontalna struktura, čiji je centar svugde i nigde. U tom globalnom prostoru, multifokalnom i postavljenom po principu jednakosti, sve prakse, žanrovi, stilovi i diskursi koegzistiraju, hrane se lokalnom kulturom i stvarnošću kao uporištima i spoljnim izvorima inspiracije.
Obralažući ideju različitosti, kustosi su naveli da taj koncept stavlja umetničku scenu u Srbiji u međunarodni kontekst, a u isto vreme, odnosi se na složenu kulturnu i društveno-političku situaciju u regionu.
“Početkom 21. veka, uprkos činjenici da je pojam savremene umetnosti na Zapadu postao univerzalni referentni model, nije se pojavio nijedan zajednički imenitelj. Umetnički svet ima mnogo centara, višeslojne aktivnosti, pluralizam ideja o tome šta je umetnost i šta ona može da bude, i impresivan broj heterogenih umetničkih radova. Izložba ‘Čudo kakofonije’ odražava bogatstvo sveta. To je pozitivan uslov, koji stvara energiju koja može uključivati nesklad, pa čak i konfliktne ideje i izraze. To podrazumeva koegzistenciju višestrukih identiteta i trajnih relacijskih tokova, prenoseći pojmove mešavine i otvorenosti, i stvaranje smislene priče o umetnosti i kulturi, o socijalnim pitanjima i politici”, naveli su Gunar i Danijel Kvaran.
Umetnicima odabranim za izložbu, na osnovu javnog konkursa ili po pozivu, nije bilo zadato bilo šta, osim da predlože delo ili više dela koja su karakteristična za njihov rad, u datom prostoru.
Stoga skup odabranih vizuelnih i skulptorskih radova pokriva široko polje praksi, kao što su crtež (Gabrijela Fridriksdotir, Bjarn Melgord, Urban Celveger…), slikarstvo (Đje Cuej, Tijana Kojić, Kazumi Nakamura…), fotografija (Marija Ćalić, Tobjern Redland…), skulptura (Nina Ivanović, Magali Rojs…), reljef (Vuk Ćuk), kolaž (Olja Krojtor), asamblaž (Dušan Otašević, Tom Saks…), video (Tobijas Madison, Radenko Milak, Katarina Zdjelar…), zvučna instalacija (Hana Vajnberger), interaktivni radovi (Olafur Elijason), instalacija (Lidija Delić, Eva Kotjatkova i Dominik Lang, David Maljković…), umetnost okruženja (Pamela Rozenkranc), performans (Aleks Bačinski-Dženkins, Dona Kukama, Ana Prvački…), participativna umetnost (Joko Ono, Mari-Anž Gijmino) ili direktna informatička simulacija (Ijan Čeng).
Pitanja pamćenja i identiteta zauzimaju centralno mesto u radovima više umetnika.
Čiharu Šiota, na primer, koristi materijale koji se tradicionalno povezuju s feminizmom; Sumakši Sing oblikuje krhke morske i botaničke vrste od crnog veza, da bi odala poštu majci; Dineo Seše Bopape istražuje afrički identitet u video radu koji strukturiše oko igre odsustva i prisustva. Fabris Iber na platnu afirmiše svoj mnogostruki i promenljivi identitet; Tom Saks donosi autoportret sa svojom vitrinom i zbirkom raketa, koje ga fasciniraju i kojima daje imena kultnih ličnosti; Elika Hedajat postupkom koji je dokumentaristički i politički sučeljava dve generacije muškaraca u savremenom Iranu.
Tom Saks, Rakete, 2017, kombinovana tehnika / Rockeths 2017 © Tom Sachs
Stanje, konstrukcija i predstavljanje žene, u centru su interesovanja umetnica Darje Bajagić i Joko Ono; a Sindi Šerman, istražujući svoje arhive, prilaže seriju stereotipa o ženama koji cirkulišu na internetu, u umetnosti, na filmu, televiziji i u štampi u novim fotomontažama; Marta Jovanović u svom performansu dovodi u pitanje kanone lepote; ženska figura je na centralnom mestu i na humorističkim slikama Maje Đorđević koja beleži detinjaste scene pune života, vođena estetikom video-igre, kao i u slici-kolažu Eroa, posvećenom Silver Sejbl, hiperseksualizovanoj i ratobornoj superheroini iz stripa.
Priroda i neposredno okruženje je inspiracija za Helgjija Torgjilsa Fridjonsona ili radove umetnica Hemali Buta, Fernande Gomez ili Mari-Anž Gijmino, koje manipulacijom i transformacijom elemenata iz svog okruženja sugerišu novi odnos prema svetu i drugima.
Agnješka Polska video-animacijom sa antropomorfizovanim suncem komentariše ekološke probleme i nestabilnu političku situaciju u svetu; Pamela Rozenkranc uranja posetioca u prostor svojom svetlosnom instalacijom upućujući na životnu okolinu i probleme zagađenja.
Najveću medijsku pažnju dosad je izazvao participativni rad Joko Ono “Buđenje”, odnosno njen javni poziv ženama u Srbiji koje su bile žrtve rodnog nasilja da u okviru 57. OS budu deo tog projekta. “Napišite izjavu o bilo kom nasilju koje ste pretrpeli kao žena. Pošaljite sliku svojih očiju i svoju priču”, navela je Joko Ono povodom instalacije od tekstova i fotografija koja će biti postavljena u KCB-u i na sajtu OS, a nazvana je imenom njene pesme Rising.
Joko Ono, Rising
Organizatori OS posebno skreću pažnju i na rad američkog umetnika Toma Saksa koji će iz Galerije SANU lansirati pet raketa, koje će leteti do visine od oko 335 metara, a potom se, pomoću padobrana, bezbedno spustiti. Rad zahteva interaktivnost, podrazumevajući da posetioci uđu u trag lansiranim raketama i vrate ih kako bi ih ubeležili na karti. Lansiranje će biti prikazivano uživo preko svih raspoloživih kanala komunikacije.
Program 57. OS uključuje i umetnost performansa, a među umetnicima koji će se predstaviti je i Branko Milisković, koji će 16. septembra u 14 sati u Muzeju grada Beograda izvesti tročasovni rad “Appointed” u nameri da uputi “jasnu kritiku protiv pravila koja važe na teritoriji UN, protiv velikih mera bezbednosti i duple čelične konstrukcije koja brani glavnu kapiju protiv mogućih napada civila, protiv koncepta Tajnog društva koje paralelno ima epitet globalnog mirotvorca”. Milisković je odlučio da konstruiše i inauguriše novo telo fiktivnog generalnog sekretara UN sa neograničenim mandatom. U performansu iznosi osam inauguracionih govora prethodnih sekretara UN (od 1946. godine do danas), pri čemu će novo konstruisano telo fiktivnog generalnog sekretara prvi put u istoriji biti “žena”.
Branko Milisković, Appointed, foto: Chen Hangfeng
Prilika za publiku da nešto više sazna o konceptu 57. Oktobarskog salona biće panel diskusija “Umetnost je naš posao” koja će 16. septembra u 10 sati biti održana u Dvorani KCB-a, a okupiće umetnike, kustose, art menadžere, galeriste i art kritičare iz Srbije i sveta, koji će kroz kratke prezentacije i razgovor ponuditi svoje viđenje današnjih svetskih kretanja na tržištu umetnosti, ispitijući različite aspekte kao što su: kontekstualizacija, eventizacija, monetizacija, festivalizacija, komunikacija i promocija umetnosti.
U programu će učestvovati i Gunar Kvaran, direktor privatnog Muzeja “Astrup Fernli” u Oslu, koji je 2016. godine bio predsednik žirija 56. OS, te umetnik Fabris Iber iz Francuske, stručnjak za marketing Srđan Šaper, vlasnik galerije Novembar u Beogradu, brend strateg i kolekcionarka moderne srpske umetnosti Nina Lalić iz San Franciska, njujorški umetnik Tom Saks i kustoskinja galerije Drina u Beogradu Aleksandra Lazar.
Za 16. septembar u podne najavljeno je i prvo tematsko vođenje koje će održati Snežana Ristić i Radonja Leposavić, a pokušaće da isčitaju 57. OS u kontekstu utopije i distopije, posebno obraćajući pažnju na međusobnu interakciju radova i na uticaj prostornog konteksta.
Prateći program 57. OS obuhvata javna vođenja, tematska vođenja stručnjaka i profesionalaca u oblasti kulture (istorije umetnosti, filma, arhitekture…), radionice za decu i mlade, razgovori sa umetnicima…
Vizuelni identitet 57. OS, koji je osmislila agencija New Moment, čini hibridna slika sastavljena od 72 segmenta portreta umetnika. Pristup dizajnera bio je da vizual tretira kao inovativni umetnički rad koji ima svoju priču, interakciju sa publikom, multimedijalni karakter i mogućnost prikazivanja kroz sve kanale komunikacije.
Počeci Oktobarskog salona sežu u 1960. godinu, kada je ustanovljen kao godišnja izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti na domaćoj jugoslovenskoj sceni, a od 1967. godine u selekciju biva uključena i primenjena umetnost. Tokom višedecenijske istorije, OS je menjao koncepciju i oblike organizovanja, pa je krajem 90-ih i početkom 2000-ih uvedena uloga umetničkog direktora, selektora ili kustosa koji je odlučivao o sastavu, koncepciji i sadržaju izložbe, a 2004. godine OS je dobio međunarodni karakter.
Oktobarski salon je 2014. godine postao bijenalna izlozba odlukom Skupštine grada Beograda koja je izazvala burne reakcije u javnosti. Posle dve godine pauze, OS je ponovo održan 2016. godine, a umetnički direktor Dejvid Eliot osmislio ga je na temu "Ljubavni zanos", prestavivši radove 67 umetnika iz 26 zemalja, od kojih su neki pozvani, a ostali su odabrani na osnovu konkursa. Ravnopravne nagrade 56. Oktobarskog salona dobili su umetnici Siniša Ilić iz Srbije, Sjun Sun iz Kine i Anastasia Vepreva iz Rusije - odlukom žirija koji su, uz Gunara Kvarana, činili i istoričarka umetnosti i kustoskinja Prodajne galerije “Beograd” Jelena Krivokapić i umetnik i profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Milorad Mladenović.
Izložba 57. OS biće otvorena do 28. oktobra.
(SEEcult.org)
