60. Beogradski sajam knjiga

Međunarodni beogradski sajam knjiga predstaviće od 25. oktobra do 1. novembra oko 500 izlagača, od kojih je oko 70 stranih, a uz program Rusije kao počasnog gosta, te tradicionalne programe, promocije knjiga i popuste izdavača, uvodi i nekoliko novih sadržaja u jubilarnom, 60. izdanju, koje će otvoriti filmski reditelj Emir Kusturica i ruska istoričarka i političarka Natalija Naročnickaja.

Najposećenija književna manifestacija u Srbiji i regionu predstaviće, pored Rusije, i izdavače iz Angole, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Velike Britanije, Indije, Irana, koji je najavljen kao počasni gost 2016. godine, te Italije, Japana, Kine, Nemačke, Rumunije, Slovenije, Francuske, Hrvatske, Holandije, Španije, Crne Gore…

Među stranim gostima, piscima, prevodiocima i izdavačima na 60. Sajmu knjiga, čiji je slogan “Šta bi bilo da nije bilo”, najavljeni su Stiven Votson iz Velike Britanije, Sven Peters iz Holandije, Jan Sonenegor Henrik i Jul Jensen iz Danske, Dimitri Verhulst iz Belgije, Joana Prvulesku iz Rumunije, Aleksandar Sekulov iz Bugarske, Dragan Markovina iz Hrvatske, Sergej Lukjanjenko iz Kazahstana, Mihailo Popović iz Austrije, Miha Macini iz Slovenije, Vele Smilevski, Rade Silјan, Blaže Minevski iz Makedonije...

Iz Rusije su najavljeni pisci Pavel Basinski, Sergej Belјakov, Viktor Jerofejev, Sergej Lukjanjenko, Boris Jevsejev, Zahar Prilepin, Eduard Verkin, Olga Slavnikova…

Za razliku od prethodnih godina, kada su Sajam knjiga otvarali pisci iz zemlje počasnog gosta, ovoga puta će to učiniti Natalija Naročnickaja, direktorka moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu i priređivač serije knjiga o istorijskim vezama Rusije i Srbije. Radila je 80-ih u sedištu UN u Njujorku, a od 2008. godine, odlukom Putina, rukovodi Evropskim institutom za demokratiju i saradnju u Parizu. Autorka je brojnih naučnih radova o ruskoj istoriji, međunarodnim odnosima i savremenoj politici, a njen najznačajniji rad je “Rusija i Rusi u svetskoj istoriji”.

Rusija će se predstaviti sa više od 1.500 knjiga, najavila je 22. oktobra u Medija centru savetnica za kulturu u Ambasadi Rusije u Beogradu Irina Gnedkova, koja je izrazila zadovoljstvo statusom počasnog gosta, budući da je - na inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina, 2015. proglašena u Rusiji “Godinom književnosti”.

Centralno mesto u ruskom programu zauzeće tema pravoslavlјa, pa je najavljena izložba “Pravoslavna Rusija”, promocija “Pravoslavne enciklopedije”, u izdanju Ruske pravoslavne crkve i predavanje o njenom izdavaštvu, projekcija filma “Drugo krštenje Rusije”, predstavlјanje novih izdanja Sretenjskog manastira…

Najavljena je i izložba fotografija “Blaga ruske pismenosti” iz kolekcije Muzeja “Kalomenskoe”, a nešto savremeniji dah uneće video most Beograd-Sankt Peterburg, tokom kojeg će izdavači, pisci, bibliotekari i drugi koji su  zainteresovani za popularizaciju čitanja razmatrati niz pitanja u oblasti književnosti.

U planu je i okrugli sto o pitanjima prevoda sa ruskog na srpski jezik i obrnuto, uz učešće predstavnika udruženja prevodilaca, književnika i bibliotekara, Srpskog PEN centra, Agencije za zaštitu autorskih prava Srbije i Ruskog centra za nauku i kulturu u Beogradu.

Poseban program za prevodioce pripremio je Institut za prevođenje koji će predstaviti svoj grant program za podršku prevođenju i održati seminar za prevodioce, a kao rezultat zajedničkog srpsko-ruskog rada predstaviće i prvu knjigu iz serije “Srpska reč” – “Uhvati zvezdu padalicu: Antologija savremene srpske priče”.

Na ruskom štandu premijerno će biti predstavlјena i knjiga “Stara Srbija. Drama jedne evropske civilizacije” ambasadora Srbije u Rusiji Slavenka Terzića, a Natalija Naročnickaja i Fondacija za istorijsku perspektivu predstaviće seriju knjiga o istoriji srpsko-ruskih odnosa.

Biće predstavljen i program za učenje ruskog jezika koji je pripremio Državni institut za ruski jezik “Puškin”, koji stoji i iza najvećeg portala za učenje ruskog jezika na daljinu PushkinOnline.

Na Sajmu knjiga tradicionalno će se zajednički predstaviti i uticajne zemlje Evropske unije. Britanski savet, Francuski institut za kulturu, Gete institut, Italijanski institut za kulturu i Institut Servantes, predstaviće na štandu EUNIC-a mogućnosti kulturne saradnje, obrazovanja i stručnog usavršavanja.

Posebno se predstavlja i Delegacija EU u Srbiji koja je osmislila program pod sloganom “Knjige spajaju Evropu”, koji obuhvata i debatu “Kako knjizevnost i kultura povezuju ljude i promovišu evropske vrednosti”, okrugli sto “Kako građani vide EU”, kao i debatu na Tviteru i samon štandu “Papir vs ekran” o štampanoj i elektronskoj knjizi. Biće posebno predstavljena i Evropska nagrada za književnost uz gostovanje jedne od ovogodišnjih dobitnica – Edine Svoren iz Mađarske, kao i programi Kreativna Evropa i Erazmus +, uz domaće primere dobre prakse. Posebno će biti reči i o procesu pregovora sa EU i pregovaračkim poglavljima, aktivnostima EU Info centra i načinima informisanja o EU, uključujući i seminar “Biblioteke kao izvori kvalitetnih informacija o EU”.

Prateći pogrami 60. Sajma knjiga biće u znaku izdavačkih i kulturnih aktuelnosti i godišnjica evropske i srpske kulture, pa je najavljena tribina povodom stogodišnjice rođenja Branka Ćopića, kao i o tri veka starijem junaku njegove omilјene knjige, Don Kihotu. Najavljeno je i predavanje povodom Uneskove godine slovenskog prosvetitelјa Metodija, kao i povodom veka od pojave Čarlija Čaplina i njegovog odjeka u srpskoj avangardi. Kao ekskluzivni program najavljen je razgovor o najnovijem naučnom otkriću Dimitrija Sinaita, srpskog pisara koji je delovao čitav vek pre nastanka Miroslavlјevog jevanđelјa.

Rusko-srpske književne veze tema su više programa, uporedo sa programom na štandu Rusije, a najavljene su i rasprave o srpskoj jezičkoj politici, kao i o kampanji “Negujmo srpski jezik”.

Jedna od centralnih sajamskih tribina baviće se odnosom književnosti i subverzivnosti.

Među učesnicima tribinskog sajamskog programa najavljeni su Drago Kekanović, Goran Petrović, Nikola Malović, Milena Marković, Jasmina Ahmetagić…

Najavljeni su i okrugli stolovi o javnim nabavkama knjiga za potrebe biblioteka i o održanju školskih biblioteka, kao i tribine o statusu Danila Kiša, o Milanu Kašaninu kao “velikanu u senci”, o romanima Ive Andrića napisanim u toku rata, o Momi Kaporu, o izdavaštvu poezije...

Kao novina 60. Sajma knjiga, koju je najavio predsednik sajamskog Odbora Zoran Avramović, najavljena je serija “Razgovora o knjizi” u okviru koje će gostovati istaknute ličnosti iz različitih oblasti javnog života.

Sajamski program obuhvata i izložbe “Vedrine i sete Branka Ćopića”, “Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”, “70 godina od pobede u Drugom svetkom ratu”, “Festival slovenske knjige”, “Forum slovenskih kultura ‘100 slovenskih romana’”, izložba nagrađenih ilustracija knjiga za decu iz Slovačke “Bibiana”, “Ledi Pedžet i njeni Srbi”, “Fontovi i kaligrafija” sa radovima studenata Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, “Kultura ćirilice”…

Povodom jubileja, prvi put ove godine biće održan Festival stvaralaštva mladih u oblasti likovne, muzičke, filmske i scenske umetnosti, koja kao podlogu i inspiraciju imaju knjigu.

Prvi put će biti održan i Festival slovenske knjige, osnovan 2014. godine u Rusiji. Na tom festivalu biće predstavljeno više od 200 dela namenjenih deci, kao i knjige iz oblasti istorije i kulture slovenskih naroda napisane i objavlјene na jezicima slovenskih naroda.

U organizaciji Foruma slovenskih kultura, biće predstavlјeno oko 50 dela iz Slovenije, Makedonije, Slovačke, Rusije i Srbije.

Posebni programi najavljeni su za decu, a objedinjeni sloganom “Ispod Brankovih krila”, biće održani u sali “Branko Ćopić”. Svakoga dana u nekoliko termina biće predstavlјena najnovija izdanja knjiga i časopisa za decu, a u razgovoru povodom stogodišnjice rođenja Ćopića učestvovaće najpoznatiji srpski pesnici za decu.

Tradicionalno, biće održan Školski dan – 29. oktobra, a porodični dani biće 26. i 27. oktobra, kada će biti omogućeno da cela porodica poseti Sajam knjiga sa jednom kuplјenom porodičnom ulaznicom.

U okviru 60. Sajma knjiga biće dodelјene i tradicionalne nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija (izdavač godine, izdavački poduhvat, dečja knjiga i najlepša knjiga), a od ove godine biće dodelјivane i nagrada za najbolјeg izdavača iz dijaspore i nagrada za najbolјu knjigu u oblasti nauke.

Pored tradicionalnih sajamskih nagrada, 26. oktobra biće uručena i nagrada “Dositej Obradović” koja se dodelјuje stranom izdavaču za kontinuirani doprinos u objavlјivanju i promociji srpske književnosti, a ovogodišnji dobitnik je španska izdavačka kuća “Acantilado” iz Barselone.

U završnici Sajma knjiga, koji će biti održan na oko 30.000 metara kvadratnih izložbenog prostora, tradicionalno će biti održana primopredaja “Otvorene knjige” Iranu - zemlјi počasnom gostu 2016.

Pojedinačna ulaznica košta 250 dinara, a ulaznica za grupne posete je 150 dinara, dok je cena porodične ulaznice 600 dinara. Cena parkinga je 100 dinara po započetom satu.

Sponzor Sajma knjiga je IDEA, koja će od 19. do 26. oktobra za svaki račun veći od 1.500 dinara poklanjati po jednu ulaznicu. Svi posetioci štanda IDEA u hali 1 moći će da učestvuju u kvizu i osvoje prigodne nagrade, kao i da prate promociju knjige Milke Čeremidžić “Boje zvuka” od čije je prodaje na Sajmu knjiga, kao i u prodavnicama IDEA i Roda, prihod namenjen lečenju kantautorke Jadranke Stojaković.

Uporedo sa 60. Sajmom knjiga, i ove godine biće održan “Mali sajam” u knjižari Beopolis i Beopolis sobi u Domu omladine, na kojem će učestvovati izdavačke kuće Fabrika knjiga, Booka, Alexandria press i Tardis, koje će sva izdanja prodavati uz popust. Drugu godinu zaredom, ta “tradicionalna kulturna manifestacija” trajaće od 26. oktobra do 1. novembra, a otvoriće je karikaturista Predrag Koraksić Corax.

(SEEcult.org)