Bombardovanje Beograda pre 80 godina, u kojem je do temelja uništena Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu, obeleženo je 6. aprila polaganjem venaca i podsećanjem na taj, kako je rekla ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, jedan od najtužnijih dana za celokupnu srpsku kulturu.
Stoga je, kako je dodala, od najveće važnosti da se pamti i prenosi budućim generacijama značaj tog dana. “To sećanje, crno i teško kao dim knjiga u plamenu za koji kažu da je dve nedelje obavijao Beograd, moramo da sačuvamo od zaborava kao deo naše kulture sećanja”, rekla je Maja Gojković, koja je položila vence na Kosančićevom vencu sa v.d. upravnikom NBS Vladimirom Pištalom.
Navodeći da je Srbija nepovratno ostala bez mnogih vrednih knjiga, rukopisa, povelja i drugih pisanih tragova kulture 6. aprila 1941. godine, Maja Gojković naglasila je da namera okupatora da uništi kulturno biće srpskog naroda nije uspela.
U bombardovanju uništene su i lične biblioteke Vuka Karadžića, Dositeja Obradovića, Đure Daničića, Janka Šafarika… “O tome koliko je veliko kulturno blago Srbija tog dana izgubila, slikovito govori podatak da su od bombi stradale knjige koje su pokrivale period od gotovo hiljadu godina”, rekla je ministarka kulture i informisanja i podsetila da 6. april nije samo dan kada je u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji počeo Drugi svetski rat i kada je nemilosrdno bombardovana prestonica, već je i jedan od najtužnijih datuma srpske i svetske kulture.
Razaranje Narodne biblioteke “spada među najveće zločine nad kulturom koje su nacisti počinili u Evropi. Tog dana, uništavanjem nacionalne biblioteke, jedne od najznačajnijih ustanova kulture svake države, pokušano je zatiranje kulturnog i nacionalnog identiteta jednog naroda”, rekla je Maja Gojković i ocenila da je, uprkos mnogim stradanjima u istoriji i globalno teškim vremenima, Srbija danas zemlja napretka.
“Do važnih pomaka došlo je i u oblasti kulture, a država i resorno ministarstvo posebnu pažnju poklanjaju bibliotekarstvu. Sve veća sredstva opredeljuju se za otkup knjiga za biblioteke širom Srbije, a nemali broj biblioteka rekonstruisan je i opremljen savremenom tehnologijom”, rekla je ona, napominjući da su za dalji razvoj kulture, uz velika ulaganja, glavna pokretačka snaga ljudi i njihova posvećenost poslu u izazovnim vremenima.
Ministarka je izrazila i uverenje da će nedavno imenovani v.d. upravnika NBS Vladimir Pištalo voditi tu ustanovu na dostojan način, te da će uspeti da je učini vidljivijom na međunarodnom planu, a u tome i u drugim važnim poslovima, kao što je izgradnja novog depoa, imaće punu podršku Ministarstva kulture i informisanja.
Pištalo je u besedi, kojom je postavio pitanje obnavljanja Biblioteke na Kosančićevom vencu, podsetio da je u bombardovanju 6. aprila 1941. godine uništen knjižni fond od 500.000 svezaka, 1.424 ćirilskih rukopisa i povelja od XII do XVII veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, 4.000 naslova časopisa i 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije. Uz lične biblioteke Karadžića, Obradovića, Daničića, Šafarika, nestali su svi inventari i katalozi Narodne biblioteke. Uništene su knjige na više jezika koje su pokrivale period od gotovo hiljadu godina.
“Paljenje Narodne biblioteke u Beogradu je možda najveći pojedinačni zločin nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu”, konstatovao je Pištalo, podsećajući na još neke primere uništavanja knjiga u svetskoj istoriji.
“Kalif Omar se često pominje kao rušitelj Aleksandrijske biblioteke, ali se obično prećutkuju koptski hrišćanski velikodostojnik Teofil iz Aleksandrije i Cezar koji je uništio 40.000 svitaka. Prvi zabeleženi palilac biblioteke bio je kineski car Ćin Ši Huang. On je uništio knjige koje su mu prethodile i počeo izgradnju Kineskog zida. Ćin Ši Huang je bio prvi ali ne i poslednji vladar koji je palio knjige i podizao zidove. Zgrada Narodne biblioteke u Beogradu je zapaljena po ličnom naređenju čoveka koji je Gavrila Principa nazvao fanatikom. Hitler je posao poverio generalu vazduhoplovstva Aleksandru Leru, koji se preporučio time što je do temelja srušio Varšavu”, rekao je Pištalo.
Ističući da je čovečanstvo tokom cele istorije osećalo neutaženu žeđ za čitanjem, te da je u srednjem veku Biblija koštala koliko i kuća, Pištalo je rekao da je, pored Didroove Enciklopedije, biblioteka najdemokratskiji projekat za koji zna, jer “u njoj ne postoji takva stvar kao što je ‘tuđe’”.
“Biblioteka je mesto mašte. Ništa ne proširuje sobu i grad kao biblioteka. Bez biblioteke čovek je trska koja ne misli”, naveo je Pištalo, podsetivši da je nova zgrada NBS na Vračaru otvorena 6. aprila 1973, na godišnjicu bombardovanja.
Povodom obnove, Andre Malro je poklonio NBS rukopis svoje knjige o Pikasu. Tom prilikom je napisao: “...U sudbini vaše Biblioteke, vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno”.
“Ortega i Gaset je primetio da voleti neku stvar znači svim silama nastojati da ona postoji čak i kad ne postoji. Ono što volimo asociramo sa vrednim i večnim stvarima. Pišući o traumi, ostavljamo otškrinuta vrata da kroz pukotinu prodre svetlost. Želimo tragediju da pretvorimo u pobedu. S jedne strane to je naivno, jer je esencija mnogih života nestala u plamenu. Sa druge strane, Paskal je rekao da ako su šanse da Bog i smisao postoje jedan naprema deset, on bi se i dalje kladio u taj jedan posto, jer je u tome sva naša nada”, naveo je Pištalo.
Povodom 80-godišnjice bombardovanja Beograda, istoričar Dejan Ristić, koji je i sam bio na čelu NBS 2012-2013, izjavio je da uništavanje Narodne biblioteke nije lično naredio Hitler, kako danas tvrde pojedini.
“Hitler je tražio da bombardovanje Beograda ima karakter odmazde, odnosno grad treba da bude sravnjen sa zemljom, a jedan od ciljeva bila je i biblioteka. Grčka je napadnuta istog dana, ali je Atina, za razliku od Beograda, pošteđena", rekao je Ristić u Jutarnjem programu RTS-a, podsećajući da je u šestroparilskom bombardovanju Beograda uništeno oko 80 odsto građevina u urbanom delu grada, a smatra se da je stradalo između 2.500 i 4.000 što civila, što branitelja. “Nekoliko projektila pogodilo je direktno skloništa, zbog čega tačan broj ljudi nikada nije utvrđen", dodao je on, konstatujući ujedno da ni posle 80 godina ništa nije urađeno na mestu nekadašnje biblioteke na Kosančiću.
"Imajući u vidu da je to najveći kulturni zločin počinjen na ovom prostorima, ne postoji način da opravdamo naše nedelanje i mislim da je došlo vreme da u narednim godinama vidimo obnovljeno zdanje", naveo je Ristić, napominjući da je NBS još 2012. godine tražila da joj se u katastru vrati parcela na Kosančićevom vencu. Postoji i projekat o njenoj obnovi.
Ristić je autor naučne monografije "Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941”, čije je drugo dopunjeno izdanje upravo objavilo izdavačko preduzeće Vizantija, a zasnovana je na višegodišnjem istraživanju tokom kojeg je utvrdio tačan datum i mesto osnivanja te nacionalne ustanove kulture. Posebnu pažnju posvetio je delimičnom stradanju njenog fonda u Prvom i potpunom uništenju u Drugom svetskom ratu.
Ristićev rukopis te knjige poslužio je i kao scenario dokumentarnog filma "Sećanja iz pepela” (2016) koji su producirale “Filmske novosti” na inicijativu svog direktora, istoričara umetnosti Vladimira Tomčića.
*Foto: MKI
(SEEcult.org)