Alan Ford u Muzeju Jugoslavije
Muzej Jugoslavije najavio je od 2. decembra gostujuću izložbu “Alan Ford trči počasni krug”, priređenu 2019. godine u Sloveniji povodom 50 godina od izlaska prvog broja tog italijanskog stripa, koji je stekao kultni status posebno na prostoru bivše Jugoslavije, a replike njegovih junaka i danas se prepričavaju među pripadnicima različitih generacija.
Izložba “Alan Ford trči počasni krug” bila je jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini, a postavka u Muzeju Jugoslavije obuhvata 152 originalne table iz ranog perioda (1969-1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija.
Prvi broj “Alana Forda” izašao je u maju 1969. godine, a osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već godinu dana kasnije taj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.
“Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici (Prljavo kazalište), i na filmu (Maratonci trče počasni krug, Ko to tamo peva, Smogovci). Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki”, naveo je autor izložbe Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.
Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.
Direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević izjavila je da je “Alan Ford” nesumnjivo jedan od fenomena koji karakterišu jugoslovensko nasleđe i jugoslovensko iskustvo.
“Želela bih, stoga, da se zahvalim svim saradnicima, donatorima i sponzorima koji su nam pomogli da u ovoj godini realizujemo izložbu uprkos složenim okolnostima”, izjavila je Neda Knežević, saopštio je MJ.
Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor “Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa “Alan Ford”. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.
Džamić je istakao da je “Alan Ford” jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt “primi” u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. “Istina je da je Alan Ford u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski”, naveo je Džamić.
U okviru izložbe, biće prikazana i retka izdanja stripa “Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića.
Tom izložbom i brojnim redovnim programima Muzej Jugoslavije će od 28. novembra do 2. decembra obeležiti ovogodišnji Dan Muzeja.
U okviru izložbe “Alan Ford trči počasni krug” najavljeni su i prateći programi, a biće otvorena do 31. januara 2021. godine.
Realizaciju izložbe pomogli su Erste banka i S-Leasing, Vip mobile, Montprojekt, Traco-invest, Triglav osiguranje i Soko inženjering.
(SEEcult.org)
