Alen Badju prvi put u Srbiji
Uticajni francuski filozof Alen Badju (Alain Badiou), jedan od najznačajnijih mislilaca današnjice, gostovaće u januaru prvi put u Srbiji, a seriju predavanja u Beogradu i Novom Sadu, u organizaciji Edicije Jugoslavija, pratiće i razgovori sa publikom.
Edicija Jugoslavija organizuje gostovanje Badjua u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom u Novom Sadu i Domom Kulture Studentski grad (DSKG) u Beogradu.
Badju će 12. januara održati predavanje “Živi prezent i politički subjekt” u Velikoj Sali DKSG-a, nakon čega sledi podijum-diskusija i razgovor sa publikom.
Badju će 13. januara u DKSG-u govoriti i o francuskom reditelju Žan-Lik Godaru (Jean-Luc Godard), nakon projekcije filma “Kineskinja” (1967) od 19 sati.
Gostovanje će potom nastaviti 14. januara u Novosadskom pozorištu (Ùjvidéki színház) razgovorom o “Obaveznom pozorištu”, zasnovanom na tezama iz njegove knjige “Rapsodija za teatar” (Rhapsodie pour le theatre).
Badju je na prostoru bivše Jugoslavije gostovao do sada samo u Sloveniji, a dolazak u Beograd i Novi Sad zapravo je njegovo prvo gostovanje u širem regionu, jer nije do sada bio ni u okolnim zemljama (Mađarska, Bugarska, Rumunija, Albanija).
Filozof, matematičar, romansijer, dramaturg, osnivač Instituta za hilosophie française contemporaine, profesor na Ecole Normale Superieure u Parizu, Badju je jedan od najproduktivnijih i najuticajnijih mislilaca današnjice.
U svom povratku na platonistički pojam Istine, Badju u centar svog filozofskog sistema smešta četiri procedure istine koje filozofija prepoznaje kao univerzalne i večne: matematiku, umetnost, ljubav i politiku.
Konstatujući da se nalazimo u eri ponovnog rođenja istorije, o čemu svedoči globalni talas narodnog bunta, Badju pažljivo reinterpretira poraze revolucionarnih sekvenci (Francuska revolucija, Oktobarska revolucija, Kulturna revolucija u Kini), naglašavajući da se ta iskustva moraju sagledati kao putokazi, a ne stranputice, za jednu novu politiku emancipacije.
Istrajan borac novog tipa politike, vanpartijske orijentacije, Badju zaključuje da se istinska politika misli, a ne glasa. Politika emancipacije jeste mišljenje novog, a nikako kompromis sa logikom “kapital-parlamentarizma” i njegovim bezidejnim izdancima “demokratskog materijalizma”.
Toj ideji Badju je veran više od 40 godina.
Saradnici Edicije Jugoslavija uradili su 2008. godine intervju sa Badjuom, objavljen u nedeljniku NIN pod naslovom “Život sa idejom naspram nijansi ničega”, koji rezimira njegovu reanimaciju Ideje nestale u vremenu sirovog trijumfa kapitalizma obeleženog “slobodom” konzumacije, svetlucanjem roba, nejednakošću, brzinom, bukom protoka novca, opsednutošću bezbednošću i imperativom hiper-specijalizacija. Oni, svi zajedno, ističe Badju, udaljavaju naš svet od osnovnih premisa mišljenja, tj. Ideje koja ljudima inheretno pripada, a to su: težnja ka univerzalnošću, logika, pobuna i rizik.
Badjuove poslednje objavljene knjige su: Logike Svetova (Logiques des mondes, Seul, 2006); Drugi manifest za filozofiju (Second manifeste pour la philosophie, Fayard, 2009); Pohvala ljubavi (Éloge de l’amour, Flammarion SA, 2009); Vitgenštajnova antifilozofija (L'antiphilosophie de Wittgenstein, Nous 2009); Komunistička hipoteza (L'hypothèse communiste, Lignes, 2009); Ponovno rođenje istorije (Le Rèveil de l’histoire, Lignes, 2011).
Na srpsko-hrvatskom jeziku objavljeno je nekoliko izdanja Badjuovih tekstova, među kojima su: 4. maja 1968 (iz komunističke hipoteze), 2010. Edicija Jugoslavija (sveska br.1), O mračnom raspadu; D'un désastre obscur, Edition de l'Aube, 1991. Mračni raspad, O kraju Državne istine, englesko i hrvatsko-srpsko izdanje sa pogovorom, Jan Van Eyck Academie, Maastricht i Arkzin, Zagreb, 2009.
Prva dva januarska susreta sa Badjuom u Beogradu biće na engleskom jeziku, a novosadsko će biti organizovano uz simultani prevod, pri čemu je ulaz besplatan.
Edicija Jugoslavija planira i susret publike sa dugogodišnjom Badjuovom saradnicom Izabel Vodoz (Isabelle Vodoz), lingvistkinjom i autorkom eseja o nemačkom lingvisti Klempereru u izdanju Edicije Jugoslavija: Viktor Klemperer, LTI (Lingua Tertii Imperii), Razmišljanja jevrejskog lingviste: jedna forma otpora, Edicija Jugoslavija 2010.
Edicija Jugoslavija organizovala je u maju ove godine i gostovanje uticajnog francuskog filozofa i pisca Žaka Ransijera (Jacques Rancière) u Skoplju i Novom Sadu, u okviru drugog dela “jugoslovenske turneje” koju je započeo 2010. predavanjima u Beogradu, Zagrebu, Rijeci i Ljubljani.
(SEEcult.org)
