Angažovana 15. Slobodna zona

Filmski festival Slobodna zona biće održan 15. put od 7. do 12. novembra Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a obeležiće je filmovi koji se bave alarmantnim porastom nasilja i desnog ekstremizma, etničkim i socijalnim tenzijama, ali i aktivizmom i načinima borbe protiv nedemokratskih režima, paralelnih kriminalnih struktura i nezajažljivosti liberalnog kapitalizma.

Festival će 7. novembra, kako je već navajvljeno, svečano otvoriti film “Areta Frenklin - Amazing Grace” koji će istovremeno biti prikazan u Kombank dvorani u Beogradu, Kulturnom centru Novog Sada i u niškom Cineplexxu.

Reč je o jedinstvenom filmskom dokumentu o 48 sati snimanja najuspešnijeg gospel albuma u istoriji. Areta Frenklin se 1972, na vrhuncu slave u 29. godini, vratila korenima da bi u Baptističkoj crkvi svog detinjstva pevala neke od najlepših gospel himni svih vremena.

Samo postojanje ovog filma je pravo čudo, jer je bilo potrebno čak 45 godina da materijal o tom jedinstvenom događaju ugleda svetlost dana. Za razliku od istoimenog kultnog albuma, gde su neke od muzičkih deonica promenjene i dosnimljene u studiju, u filmu je zabeležena sirova snaga Aretinog originalnog izvođenja i njena neverovatna harizma koja sija sa filmskog platna skoro pola veka kasnije i mami egzaltaciju i suze kao tog davnog vikenda u Los Anđelesu.

Premijerno prikazan na 66. Pulskom filmskom festivalu, na kojem je i trijumfovao, “Dnevnik Diane Budisavljević” pokazuje kako je glavna junakinja, koristeći austrijsko poreklo, pozvala vlast, crkvu i Crveni krst da spasu bar decu iz logora. Budući da niko nije preuzeo odgovornost, odlučila je da iz svog stana organizuje akciju koja je do kraja rata spasila na hiljade dece.

Rediteljka Dana Budisavljević dobila je dnevnik Diane Budisavljević tokom posete Jasenovcu 2010. godine od tadašnje upravnice, odlučivši da snimi film o tom gotovo nepoznatom podvigu Diane Budisavljević i nekolicine njenih prijatelja. To je prvi autorski dugometražni film Dane Budisavljević (Zagreb, 1975), koja je debitovala dokumentarcem “Sve 5!”, a širu popularnost stekla je filmom “Nije ti život pjesma Havaja”, prikazanim na Slobodnoj zoni 2012.

Publika 15. Slobodne zone videće i film “Jadnici” francuskog reditelja Lađa Lija, dobitnika Gran prija u Kanu, koji je prikazan proteklog leta i na 26. Festivalu evropskog filma Palić.

U pariskom predgrađu Monfermej, koje je Viktor Igo opisao u svom kultnom romanu “Jadnici”, tenzije dostižu vrhunac kada hapšenje maloletnika krene naopako. Mreža mržnje i ucena uzima danak među najslabijima, sve dok ne ustanu oni koji nemaju šta da izgube. Reditelj Lađ Li je u Montfermeju vodio aktivističku video grupu i 365 dana brižljivo dokumentovao život u predgrađu, uključujući i brutalne nemire iz 2005. Njegov igrani prvenac “Jadnici” u velikoj meri je baziran na tom iskustvu i predstavlja provokativni i vizuelno fascinantan uvid u napet odnos lokalnog stanovništva i policije.

Novi programski segment Slobodne zone, nazvan EU Zona promena, posvećen je svim promenama koje se trenutno događaju u Evropskoj uniji - od narastajućih socijalnih tenzija,  Bregzita, pitanja migranata i porasta desnih populističkih pokreta.

Novi dokumentarac švedskog novinara i reditelja Fredrika Gertena “Izbačeni” bavi se temom koja je izuzetno aktuelna i kod nas - sve više ljudi nije u mogućnosti da ostvari jedno od glavnih ljudskih prava - pravo na krov nad glavom. Film istražuje zašto obični ljudi sve teže mogu da priušte život u gradovima. Stanovanje je osnovno ljudsko pravo, preduslov za siguran i zdrav život. Međutim, u gradovima širom sveta postaje sve teže i teže obezbediti mesto stanovanja, a prinudna iseljenja su svakodnevna pojava. Ko stoji iza svega toga i zbog čega je stanovanje jedno od gorućih svetskih pitanja današnjice?

U filmu učestvuju Saskija Sasen, Džosef Štiglic, Roberto Savijano i Lejlani Farhe, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pitanja adekvatnog stanovanja ljudi širom sveta.

Film “Stig Laršon: Čovek koji se igrao vatrom” detaljno govori o zaostavštini i životnom delu bestseler autora Stiga Laršona. Život tvorca hit serijala “Devojka sa tetovažom zmaja”, koji je adaptiran u nekoliko uspešnih filmova, bio je napetiji i dramatičniji od njegovih romana. Laršon je bio predan novinar i autor, posvećen borbi protiv desnog ekstremizma u Evropi koja je uključivala i riskantne akcije pod drugim identitetom. Kombijujući intervjue sa ljudima bliskim Laršonu, jedinstven materijal iz njegove privatne arhive, rekonstrukcije događaja i nikada ranije viđene arhivske snimke, reditelj Henrik Georgson, koji je proslavljen televizijskom serijom The Bridge (Most), stvara snažan i izuzetno aktuelan portret čoveka koji je upozoravao da je demokratija u opasnosti mnogo pre nego što je to postalo očigledno.
 
Filmovi “Jadnici”, “Izbačeni” i “Stig Laršon” biće i povod za razgovore u okviru govornog festivalskog programa Kompas Slobodne zone.

U okviru programa Horizonti Balkana, publiku očekuje muzički dokumentarac “Tusta” reditelja Andreja Korovljeva, koji otkriva nepoznate momente iz života Branka Črnca Tuste, pokojnog frontmena legendarnog pank-rok benda KUD Idijoti iz Pule.

Kroz arhivske materijale i intervjue s gitaristom Sašom Milovanovićem Verudom, basistom Nenadom Marjanovićem Fricom, bubnjarem Diegom Bosuscom Pticom, kolegama i savremenicima, film govori o neočekivanom proboju i meteorskom usponu pulskog sastava u bivšoj Jugoslaviji, ali i zabranama koje su doživljavali usled rata i nacionalizma u Hrvatskoj. Nepoljuljanih ideala i beskompromisnog stava, Tusta i KUD Idijoti bili su prvi hrvatski bend koji je nastupio u Srbiji nakon raspada SFRJ, na danas legendarnom koncertu u beogradskoj Hali sportova 2000. godine.

Kultura sećanja i neophodnost pamćenja kao preduslov da se prošlost sačuva i kao opomena i kao uzor, takođe je jedna od važnih tema 15. Slobodne zone. U vreme narastajućeg revizionizma, lažnih vesti i falsifikovanja istorije, Slobodna zona se okreće stoga autorkama i autorima koji su svoj rad i filmove posvetili borbi za istinu i protiv zaborava.
 
U okviru međunarodne selekcije, publika će moći da pogleda i najnoviji film čileanskog reditelja Patrisia Guzmana “Kordiljeri snova” u kojem se, posle filmova “Nostalgija za svetlošću” i “Sedefno dugme”, okreće Kordiljerima kao metafori tragične istorije zemlje koju je napustio pre više od 40 godina. Ovaj film je prikazan u okviru zvanične selekcije Filmskog festivala u Kanu ove godine, dobitnik je nagrade za najbolji dokumentarni film i poslednji je deo njegove alegorijske trilogije (pustinja, voda, planine), kroz koju je naslikao veoma lični portret Čilea, njegovih stanovnika i duhova njihove prošlosti.

Publika Slobodne zone će Guzmanov prethodni film “Sedefno dugme” moći da pogleda u okviru specijalnog programa Najbolje od Slobodne zone u dvorani Jugoslovenske Kinoteke.
 
Borba za ženska prava, emancipaciju i ravnopravan odnos među polovima i dalje je centralna tema programskog segmenta Ženska linija, a tu je i program za mlade 14+, u okviru kojeg će biti organizovane srednjoškolske projekcije.
 
Pored već tradicionalnih programskih linija, posebnim programima biće obeleženo i 15 godina Slobodne zone i 30 godina od pada Berlinskog zida.

U Jugoslovenskoj kinoteci publiku očekuju filmovi kao što su “Nebo nad Berlinom”, “Život drugih” i “Barbara”, kao najpopularniji filmovi sa prethodnih izdanja festivala – “20.000 dana na zemlji”, “Dugme od sedefa”, “So zemlje” i “Hana Arent”.
            
Poseban programski segment je i U fokusu, a u okviru njega će biti prikazani neki od najznačajnijih filmova kanadskog reditelja Denisa Kotea, uključujući i njegov najnoviji film “Antologija gradova koji nestaju”. Kote će biti gost Slobodne zone i održaće masterklas u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Slobodna zona je 2018. godine prikazala oko 50 angažovanih filmova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a najboljim filmom u međunarodnoj selekciji proglašen je “Ukus cementa” sirijskog reditelja Zijada Kaltuma, dok je u regionalnoj konkurenciji pobedio “Aga” Milka Lazarova iz Bugarske. Posebno priznanje dobio je potresan dokumentarac “Srbenka” Nebojše Slijepčevića iz Hrvatske, koji je bio i gost 14. Slobodne zone.
 
Karte za 15. Slobodnu zonu u prodaji su na blagajnama DKC-a, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Kulturnog centra Novog Sada, kao i putem onlajn prodajnog servisa tickets.rs.
 
(SEEcult.org)