• Search form

25.09.2022 | 23:17

Antiratni početak 56. Bitefa

Antiratni početak 56. Bitefa

Ruska pozorišna kritičarka, rediteljka i kustoskinja Marina Davidova otvorila je 25. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 56. Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) pozivom na mir u Ukrajini i oštrom kritikom ruskih vlasti, koje je optužila i za uništavanje ruske kulture.

“Kada nameravate da podržite rat koji Rusija vodi zato što volite rusku kulturu, razmislite o tome da je kultura najveća žrtva ovog rata”, poručila je Marina Davidova, koja je nedavno zbog političkih stavova bila prinuđena da napusti Rusiju, a na Bitef dolazi od polovine devedesetih godina.

Ističući da Bitef smatra jednim od najvažnijih festivala u Evropi, te da je oduvek na njemu osećala posebnu ljubav prema Rusiji i ruskoj kulturi, Marina Davidova rekla je da je verovatno zbog viševekovnih simpatija dve zemlje u Srbiji često nailazila na pokušaje opravdavanja spoljne politike njene domovine.

“Večeras bih želela da vas zamolim da pokušate da čujete glas miliona Rusa koji ne podržavaju trenutni rat i da razumete zašto je istinska ljubav prema Rusiji nespojiva sa podržavanjem napada na Ukrajinu. Budući da niko od nas u ovom auditorijumu ne pripada svetu politike već svetu kulture, predlažem da ostavimo po strani geopolitički aspekt ovog problema (mnogo bi demagogija moglo da se nagomila oko toga), i da na trenutni rat u Evropi gledamo kroz prizmu lepih umetnosti. Važno je razumeti da 24. februara Rusija nije napala samo Ukrajinu, nego je proglasila rat i sopstvenoj kulturi”, navela je Marina Davidova uoči predstave “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” u koreografiji Jana Martensa iz Antverpena, koja je ispraćena ovacijama.

Navodeći da je veoma dugo Rusija bila neka vrsta kentaura, te da je njen politički sistem podsećao na azijski despotizam, ali da su njena kultura i umetnost, u svojim najvećim dostignućima, bile okrenute prema Zapadu, Marina Davidova uporedila je sadašnja dešavanja sa vremenom Staljina.

“Čak i posle Oktobarske revolucije, koja je svoje građane lišila svih političkih sloboda, evropski način ruske kulture je bio oličen u levičarskoj avangardi koja ne samo da je sledila evropske trendove već ih je ponekad i sama nametala i definisala. Prva osoba koja je uklonila ovu protivrečnost između politike i kulture bio je Staljin. Krajem 20-ih godina prošlog veka on ne samo da je počeo sistematski da uništava čitav taj avangardni trend u kulturi već je potpuno odsekao rusku kulturu od zapadnog sveta i sunovratio je u provincijsku arhaičnost. U trenutku njegove smrti 1953. ruska kultura je postala spržena pustinja.

A sada se istorija ponavlja.

Sve do 24. februara 2022. godine, rekla bih za Moskvu da je jedna od najvažnijih kulturnih prestonica Evrope. Imala je više zanimljivih premijera, izložbi, koncerata i međunarodnih festivala nego bezmalo bilo koji drugi grad na svetu. Od 24. februara svedočimo kulturnoj promeni koja se odvija u Rusiji, a koju možemo da poredimo sa onom koja se dešavala za vreme Staljina. Samo što se sada dešava čak i brže nego u Staljinovo doba”, rekla je Marina Davidova.  

Prema njenim rečima, broj reditelja, scenografa i dramaturga koji su napustili Rusiju je ogroman, a sve važne institucije za savremenu umetnost, za savremeno pozorište, de fakto su nestale.

“U ovom ratu, pravi pobednici u Rusiji su mediokriteti, oni koji žele da drže zemlju u mraku. Ponekad mi se čini da je rat započet ne da bi se pobedilo na frontu, već da bi se sprovela unutrašnja osveta onih kojima se ne dopada ni najmanja mogućnost života u otvorenom svetu”, rekla je ona.

“Od 24. februara svako ko je bio okrenut ka Zapadu ili ko uživa međunarodnu potvrdu i ugled, lako može da bude proglašen izdajnikom, da izgubi svoje pozorište, prostor za izlaganje, mesto na univerzitetu i tome slično. Zapravo, i Staljinova kulturna, konzervativna revolucija imala je iste obrasce. I to je bila pobeda mediokriteta. Oni su preuzeli vlast. Fašizam je oduvek bio trijumf mediokriteta. I upravo jednom takvom trijumfu svedočimo danas u Rusiji.

Drugim rečima, u ovom trenutku svedočimo uništavanju ne jedne, već dve zemlje.

U jednoj - Ukrajini, infrastruktura se dosledno i brutalno uništava i ljudi umiru, a u drugoj zemlji - Rusiji, odvija se ono što bih nazvala kulturnom katastrofom: umetnost, nauka, obrazovanje, mediji, ustanove socijalne pomoći itd. bivaju uništavane pred našim očima”, navela je Marina Davidova i izrazila nadu da neće biti novih ratova.

“Još uvek gajim nadu da će ovo biti poslednji rat u Evropi, da naše kulturne veze neće biti prekinute i da će ruski teatar da se vrati ne samo na Bitef već i na druge međunarodne festivale”, rekla je Marina Davidova proglašavajući otvorenim 56. Bitef.

Glavni program 56. Bitefa, objedinjen sloganom Mi - junaci rada svog, zvanično je počeo plesnom predstavom “Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima” u koreografiji Jana Martensa i izvođenju 17-članog belgijskog ansambla sastavljenog od igrača različitih polova, starosti, visine… Svi igraju samostalno, ali povremeno i zajedno, usvajajući međusobno pokrete karakteristične za druge.

Kroz poruku o potrebi zajedništva i empatije, predstava i kratkim narativnim delom poziva na toleranciju, a protiv nasilja i mržnje prema drugima.

Spajajući i prožimajući različita pitanja i stavove, između ostalog i pitanje plesa kao fizičkog rada, predstava Jana Martensa najavila je glavni tematski fokus 56. Bitefa koji će se baviti pitanjem rada u savremenom društvu, radnih prava, tržišta rada posle pandemije, ali i pitanjem rada u samim izvođačkim umetnostima.

Svečanom otvaranju 56. Bitefa prisustvovale su mnogobrojne javne ličnosti iz kulturnog, javnog i političkog života, kao i diplomatskog kora.

Bitef će narednih dana, kako je podsetio konferancije Miloš Milovanović, posetiti i nekoliko stotina pozorišnih profesionalaca iz inostranstva koji će učestvovati na plenarnom sastanku IETM-a i učiniti da, kako je rekao, Beograd i u ovim teškim vremenima globalne ekonomske krize, jačanja ekstremne desnice, nastavka pandemije i rata u Ukrajini, bude, bar na deset dana svetska pozorišna metropola.

Glavni program 56. Bitefa počeo je zapravo 23. seotembra predstavom “(Nije) kraj sveta” jedne od najpoznatijih rediteljki današnjice Kejti Mičel, u produkciji Šaubine teatra iz Berlina.

Bitef će do 2. oktobra prikazati u Glavnom programu devet predstava iz šest zemalja, a nudi i mnogobrojne prateće programe.

Za 26. septembar najavljene su predstave “Gardien Party” iz Francuske, u režiji Muhameda el Hatiba i Valeri Mrežan (Istorijski muzej Srbije) i “Tihuana” iz Meksika, u režiji Lazara Gabina Rodrigeza i Luise Pardo (Narodno pozorište u Beogradu).

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Zoran Ilić

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r