Arbitar vrednosti

Jugoslovenska kinoteka obeležiće 6. juna svoj dan i 116. godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu uručenjem svog najvišeg priznanja - Zlatnog pečata - reditelju Dušanu Makavejevu i glumcu, reditelju i producentu Ljubiši Samaradžiću.

Dan Kinoteke biće proslavljen u njenoj zgradi u Uzun Mirkovoj, čija je rekonstrukcija odavno završena, ali se još čekaju neophodne tehničke dozvole. U toku je završni deo tehničkog prijema zgrade u Uzun Mirkovoj, u kojoj će 6. juna svečano biti uručen Zlatni pečat Makavejevu i Samardžiću.

Zlatni pečat ustanovljen je sredinom 90-ih godina, u vreme međunarodne izolacije zemlje, kada je trebalo obeležiti i sto godina od prve filmske projekcije u svetu (1995) i prve filmske projekcije u Srbiji (1996).

U to vreme malo ko je dolazio u goste, ali je Kinoteka, prema rečima direktora Radoslava Zelenovića, pokušavala na sve načine da to stanje promeni.

“U jednom trenutku učinilo se da bi vredelo pokušati sa nagradom, koju bi povodom veka filma dodeljivala Jugoslovenska kinoteka. Na ruku nam je išla i činjenica da naša kuća nije isključena iz međunarodnih asocijacija, a redovno smo pozivani na sve sastanke i kongrese FIAF-a. Te 1995. godine osnovan je ACE (Evropska federacija filmskih arhiva). Uz tadašnje zemlje članice Evropske unije, po pozivu, postajemo članica ove ugledne asocijacije. Čitajući poziv, u šali smo se pitali da nije možda reč o skrivenoj kameri. I to nas je ohrabrilo u ideji da u Kinoteku u Beogradu dovodimo nesumnjive filmske autoritete”, naveo je Zelenović u junskom programu Kinoteke.

Prvi dobitnici bili su dugogodišnji prijatelji Kinoteke - De Santis i Angelopulos. Uskoro su stigli i Liv Ulman, Jirži Mencel, Peter Bačo, Nikita Mihalkov... Od pre tri godine Zlatni pečat se dodeljuje i domaćim umetnicima, a među prvim laureatima bili su Milena Dravić, Puriša Đorđević i Bata Živojinović.

Kinoteka je, inače, objavila i knjigu o svim dobitnicima Zlatnog pečata, za koju je predgovor napisao Radoslav Zelenović, a tekstove Dinko Tucaković i Borislav Stanojević.

Prema rečima Tucakovića, Zlatni pečat je pokazatelj “pozicije Jugoslovenske kinoteke kao arbitra vrednosti”.

Osim uručenjem Zlatnog pečata, Kinoteka će obeležiti svoj dan i otvaranjem 14. Festivala nitratnog filma koji će do 14. juna u Muzeju u Kosovskoj prikazati više od 30 ostvarenja iz dvadesetak filmskih arhiva, muzeja i kinoteka - bisera iz istorije filmske umetnosti koji su snimljeni na samozapaljivim nitratnim trakama. Festival “Z 14” prikazaće i izabrane filmove jednog od prvih srpskih producenata Đorđa Bogdanovića (1860-1914), koji su decenijama smatrani izgubljenim, a sada su restaurisani i objavljeni na DVD-ju.

U Muzeju Kinoteke 6. juna biće otvorena i izložba dokumentacije Bogdanovićevog fonda, otkupljenog 1984. od njegove porodice. Izložba obuhvata lična dokumenta Bogdanovića, pasoš iz 1913, Pozivnicu na Dvor iz 1900, Imovinske notese, Dozvolu za kinematografske predstave, Program bioskopa “Kasina” (kako se nekada zvao bioskop Kozara, izgoreo nedavno u požaru)...

Jugoslovenska kinoteka jedan je od najvećih i najvrednijih filmskih arhiva u svetu, a obeležava svoj dan na godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu - 1896. godine u kafani “Zlatan krst”. Tom događaju prisustvovao je i kralj Aleksandar Karađorđević s majkom Natalijom, a Beograd se našao među prvim evropskim gradovima koji je video tadašnje čudo tehnike - kinematograf.

Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine, nakon što je, na zahtev tadašnje protivpožarne policije, na drastičan način uništen deo filmova u protivavionskom skloništu na Tašmajdanu.

Zahvaljujuci nekolicini filmskih radnika, pre svih Milenku Karanoviću, kasnije prvom direktoru Jugoslovenske kinoteke, deo materijala je vraćen i spasen i to je bio nukleus iz koga je nastala Centralna Jugoslovenska kinoteka.

Početkom 1949. godine, u okviru Zvezda filma, obrazovano je posebno odeljenje - Kinoteka, što je zapravo nova adresa za dotadašnji Filmski arhiv. Nekoliko meseci kasnije, u maju, stvoren je fond od oko 700.000 metara filma, od čega su dve trećine činili domaći filmski materijali.

Napokon, 17. avgusta 1949. godine u Službenom listu tadašnje FNRJ objavljen je Pravilnik o osnivanju i radu centralne Jugoslovenske kinoteke, koji je 5. avgusta te godine potpisao predsednik Komiteta za kinematografiju Vladislav Ribnikar, uz saglasnost predsednika Vlade FNRJ i ministra narodne odbrane, maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Od tada je Jugoslovenska kinoteka više puta menjala status.

Njenu delatnost finansirala je do 1972. godine SFRJ, potom savezna država, pa naizmenično grad Beograd i Republika Srbija. Od 29. jula 1992. godine Ministarstvo kulture Srbije preuzelo je prava i obaveze osnivača.

Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. regulisana su prava i obaveze te ustanove od opšteg značaja koja ima status Nacionalnog filmskog arhiva Republike Srbije, ali je zadržala svoje, u svetu poznato ime, Jugoslovenska kinoteka.

Od 1952. godine Jugoslovenska kinoteka postala je 17. član FIAF-a (Međunarodne federacije filmskih arhiva), a od 1995. i član ACE.

Borba kinotečana za novu lokaciju počinje još 1995. godine kada im je Grad Beograd dodelio zgradu u Uzun Mirkovoj, a tadašnja ministarka kulture Nada Popović Perišić odobrila sredstva za njeno saniranje.

Zgrada u Uzun Mirkovoj je, međutim, odlukom gradskih vlasti 2000. godine vraćena Saveznoj direkciji za imovinu tada već nepostojeće savezne države. Naredne godine je ponuđena na prodaju. Ipak, 2006. godine ponovo je uvedena u posed Kinoteke, čime je zdanje u Uzun Mirkovoj iz 1847. godine, koje je podigao knez Aleksandar Karađođević, izbeglo sudbinu robne kuće firmirane robe, kakva joj je bila namena.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)