Nedavna akcija Arkzina “Vratile se devedesete” i remedijacija tog časopisa u savremenom kontekstu tema je predavanja koje će 27. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu održati zagrebački grafički dizajner i publicista Dejan Kršić, u nastavku programa “Studije konteksta: Diverzitet diverziteta”.
Kršićevo predavanje “Arkzin: Kontekst” posvećeno je i načinu na koji se iskustvo tog časopisa koji je stvarao javnost može danas preneti u novu proizvodnju javnosti.
Časopis “Arkzin”, pokrenut početkom 90-ih kao fanzin antiratne kampanje u Hrvatskoj i na širem prostoru bivše Jugoslavije, nedavno je ponovo aktuelizovan u Hrvatskoj privremenim povratkom na kioske.
U okviru jednokratne medijske akcije pod sloganom "Vratile se 90-te! Vraća se i Arkzin", časopis se vratio na kioske sa “Novostima”, “Le Monde diplomatique” i “Zarezom”. Uz Kršića, među autorima tekstova i sagovornicima bili su i Boris Buden, Borislav Mikulić, Rada Iveković, Milorad Pupovac, Srđan Dvornik, Ada Beier, Boris Rašeta, Dejan Jović, Srećko Pulig…
“Arkzin” se pojavio na kioscima kao samostalni prilog novinskog formata onim današnjim štampanim medijima na levici koji stoje za pozicije koje su očigledno srodne “Arkzinovoj”, ali i pozicije s kojima je donekle večno polemisao o pitanju strategija političkog delovanja. U tom susretu različitih medija mogu se iščitati razlike i sličnosti istorijskih trenutaka, ali i eksplanatorni i strateški dometi i ograničenja “Arkzina”, kako je objasnio Tomislav Medak iz Multimedijalnog instituta, izdavača tog časopisa koji se jednokratno vratio na kioske 15 godina nakon gašenja.
Prema mišljenju Dejana Kršića, situacija danas je bitno drugačija nego 90-ih, ali je problem u tome što se ne može jasno reći šta je drugačije danas.
“Nažalost, nemamo ni jasnu sliku šta je bilo 90-ih, posebno je nemoguće uspostaviti konsenzus u širem društvu. Mislim da nam danas fali neki novi medij koji bi nam objasnio šta nam se događa, šta je ova konzervativna kontrarevolucija”, naveo je Kršić krajem 2013. u intervjuu za Slobodnu Evropu.
“Arkzinu” je, inače, bila posvećena i izložba “Was Ist Arkzin” (Вас Ист АРКзин) koju je krajem 2013. godine organizovao Centar za nove medije kuda.org u Novom Sadu, uz javnu diskusiju u kojoj su učestvovali i Kršić, Buden i Medak.
Dejan Kršić je 90-ih bio jedan od pokretača, grafički urednik, a kasnije i glavni urednik dvonedeljnog magazina “Arkzin”, te izdavačkog projekta Biblioteke Bastard.
Rođen 1961. u Sarajevu, diplomirao je istoriju umetnosti i etnologiju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a radi kao grafički dizajner, publicista i prevodilac. Član je Hrvatskog dizajnerskog društva (HDD), a od 2008. zaposlen je na Odseku za dizajn vizuelnih komunikacija na Umetničkoj akademiji u Splitu.
Održao je nekoliko samostalnih i grupnih izložbi (Zagreb, Ljubljana, Rijeka, Beograd), a učestvovao je na više kolektivnih izložbi (Salon mladih, Zagrebački salon, ZGRAF, Izložbe hrvatskog dizajna 01, 02, 03, Type Directors Club) i video festivala u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu.
Poslednjih deset godina član je i udruženja za vizuelnu kulturu WHW/Što, kako i za koga.
Autor je teksta publikacije o Borisu Bućanu, dobitniku nagrade HDD za životno delo (HDD, Zagreb 2006), monografije “Mirko Ilić: strip/ilustracija/dizajn/multimedija” (AGM/Profil, Zagreb 2008), te kustos prateće retrospektivne izložbe “Mirko Ilić: strip/ilustracija/dizajn/multimedija" (Zagreb, Rijeka, Virovitica, Maribor, Tuzla), autor koncepcije izložbe “Fragmenti iz opusa Mihajla Arsovskog” (HDD, Galerija SC, Zagreb 2008) te monografije Mihajla Arsovskog (u pripremi).
Gostovanje Kršića deo je CZKD-ovog projekta “Studije konteksta - Diverzitet diverziteta” koji podrazumeva različite forme samoorganizovanog obrazovanja, u okviru kojih se polaznici upoznaju sa nasleđem savremenih kritičkih praksi i istorije politika emancipacije, ali i učestvuju u proizvodnji javnih događaja u vidu različitih formi kurseva, rada u produkcijama, kroz javne konsultacije, diskusije, intervjue…
(SEEcult.org)