• Search form

18.07.2017 | 12:45

Autobiografski roman Blehera, rumunskog Kafke

Autobiografski roman Blehera, rumunskog Kafke

Najpoznatiji roman klasika rumunske književnosti Maksa Blehera (1909-1938) “Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti” objavljen je u izdanju Arhipelaga, u prevodu Đure Miočinovića, što je prvi prevod nekog dela tog velikog proznog pisca i pesnika jevrejskog porekla na srpski jezik.

Rođen u mestu Botošanji 1909. godine, Bleher je studirao medicinu u Parizu, ali je već 1928. oboleo od tuberkuloze kostiju. Ostatak života proveo je nepokretan, lečeći se u sanatorijumima u Francuskoj, Švajcarskoj i Rumuniji.

Pored knjige pesama “Providno telo”, Bleher je napisao autobiografske romane “Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti”, “Srca sa ožiljcima” i “Zapaljena jazbina: Dnevnik iz sanatorijuma”.

Prema romanu “Srca sa ožiljcima” snimljen je istoimeni film Radua Žudea (Scarred Hearts) koji je poslednjih godina uspešno prikazivan na evropskim filmskim festivalima,  a prema motivima romana “Zapaljena jazbina: Dnevnik iz sanatorijuma”, francuski reditelj Tijeri Berdar postavio je spektakl “Govorna patologija” u pozorištu Bastilja 1990. godine.

Bleher je bio blizak nadrealistima, avangardnim i modernističkim tokovima u književnosti. Andre Breton je u reviji Le Surréalisme au service de la révolution objavio nekoliko njegovih pesama u prevodu na francuski jezik.

Premda teško bolestan i vezan za krevet, Bleher je vodio intenzivnu prepisku s nekim od najvažnijih pisaca i filozofa svog vremena, kao što su Martin Hajdeger, Andre Žid, Andre Breton, Ilari Vonka, Đeo Bogza ili Mihail Sebastijan. Bleherova obimna prepiska objavljena je 1999. godine na rumunskom.

U vrema nacizma Bleherova dela nisu objavljivana kao jevrejska, dok u doba komunizma dugo nisu objavljivana kao dekadentna.

Mada su ga podržali veliki pisci kao što su Breton i Ežen Jonesko, koji ga je i nazvao “rumunskim Kafkom”, Bleherov nevelik, ali izuzetno značajan opus bio je decenijama izvan književne i čitalačke javnosti.

Poslednjih godina oživelo je interesovanje za književnost Blehera u Rumuniji, Evropi i SAD – njegovi romani doživeli su čitav niz prevoda i veliki odziv kod kritike i čitalaca u različitim kulturama. Bleherove knjige prevedene su poslednjih godina na engleski, francuski, nemački, španski, češki, portugalski, mađarski, holandski, danski, švedski, italijanski i poljski jezik. Posebno veliki uspeh doživele su u SAD i u Nemačkoj, gde su mesecima bile na Cajtovoj listi najznačajnijih knjiga.

Svetska književna kritika upoređuje Blehera s Francom Kafkom, Brunom Šulcom, Davidom Fogelom i drugim velikim piscima Centralne Evrope iz prve trećine XX veka.

Nobelovka Herta Miler smatra da Bleherov pogled “tako prodornim” čini “erotizam koji boravi u svim stvarima i čezne da izađe”. “Kada čitate njegove knjige teško vam je da poverujete svojim očima. Autor ovog remek-dela bio je jedan dvadesetpetogodišnjak već oslabljen bolešću, ali Bleherove reči nisu tu da prosto opišu predmete – one ih kao ptice grabljivice grabe svojim kandžama i otržu ih u visine”, navela je Herta Miler.

U književnom dodatku Tajmsa, koji konstatuje da “Blehera često porede s Kafkom (ne bez razloga)”, ocenjeno je da je najjača njegova veza sa Salvarodom Dalijem. “Kao na Dalijevoj slici Upornost sećanja, na kojoj se časovnici tope, i ovde je sve na ivici topljenja. Kao da je Bleherov svet večito na ivici ontološkog kolapsa; kroz veo predmetnosti, u njega zija ništavilo”, naveo je Tajms.

Bleherov autobiografski roman “Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti”, kako navodi Arhipelag, predstavlja uzbudljivo svedočanstvo o jednom vremenu, o jednoj ličnoj sudbini i o neponovljivoj senzibilnosti pisca koji je istinski spoznao svoje vreme i tamne pretnje i izazove koji se u tom vremenu tridesetih uobličavaju u njegovoj neposrednoj stvarnosti. Otuda je taj roman istovremeno u znaku intimne i introspektivne perspektive čoveka suočenog sa ličnom dramom, ali i u znaku epohalne i društvene perspektive junaka suočenog s dramom egzistencije u “poremećnim vremenima” 30-ih godina 20. veka koje je Bleher razumeo odmah i bolje od većine svojih savremenika.

(SEEcult.org)

Scarred Hearts
Video
20.08.2017 | 10:22

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2017.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2017. godinu, održanu u Remont galeriji u Beogradu od 26. juna do 17. jula 2017.