Barbara Sukova o saradnji sa velikanima, uz malu molbu

Slavna nemačka glumica Barbara Sukova, dobitnica počasnog “Beogradskog pobednika” 51. Festa, osvrnula se u susretu sa novinarima na saradnju sa čuvenim rediteljima, ističući važnost snimanja filmova i bioskopskih projekcija, jer u vremenu opšte otuđenosti, to postaju jedina mesta gde je moguće zajedno i smejati se i plakati.

Muza Rajnera Vernera Fasbindera, koja je sarađivala i sa Margaret fon Trota, Larsom fon Trirom, Folkerom Šlendorfom, Agnješkom Holand i drugim slavnim autorima, Barbara Sukova prisetila se da je u Beogradu boravila još 1963. godine, kao devojčica, te da tada nije mogla ni da pomisli da jedna tako zabavna stvar kao što je gluma može da bude nečiji poziv i profesija. “To sam shvatala više kao igru ili kao hobi”, rekla je ona 26. februara u MTS dvorani, uoči svečanog uručenja “Beogradskog pobednika” pre projekcije filma “Dalilend” Mari Haron, u kojem igra Galu.

Izražavajući zahvalnost za to priznanje i "veliku čast", Barbara Sukova istakla je da je imala sreće da u karijeri da radi sa velikim ljudima i da su i takođe zaslužni za nagrade koje je dobijala.

“Kada dobijate ovakvu nagradu – bilo je tako mnogi ljudi koji su doprineli vašem radu. Radila sam sa divnim glumcima. Jako volim glumce, nikada ni sa jednim nisam imala neki sukob. Imala sam sreće i da radim sa divnim rediteljima. Imala sam tim oko sebe. Za sve nagrade koje sam dobila, puno je ljudi  koji su mi pomogli da tako bude”, rekla je Barbara Sukova.

Tužnom je čini to što je danas snimanje filmova mnogo drugačije od vremena kada je ona počela.

“Tako je malo vremena za snimanje, a često je tako mali budžet. U isto vreme, igram u TV seriji gde je budžet 14 miliona dolara. Razmišljam koliko bi divnih malih filmova moglo da se napravi za te pare”, rekla je ona i ocenila da je i pandemija korona virusa uticala na takvu situaciju – sedenje kod kuće i bindžovanje serija. “I tako je mnogo mesta na kojima smo odvojeni. Upravo sam doletela iz Frankfurta – na aerodromu svi sede sa telefonima, čak i u restoranima, samo gledaju u telefon, ne gledaju se međusobno. Mislim da su bioskopi tako divna mesta gde možemo da se smejemo zajedno i plačemo zajedno. Zato je jako važno praviti filmove”, poručila je Barbara Sukova.

Istakla je i da voli mlade reditelje koji se, uprkos finansijskim teškoćama, zaista trude da u filmu prenesu svoja ubeđenja, koji imaju strast prema svom radu.

Povodom saradnje sa nizom proslavljenih reditelja, ona je rekla da se ne seća dobro svih filmova, ali dobro pamti detalje o svim ženama koje je igrala.

“Imam vrlo slabu memoriju. Nakon što nešto uradim, to samo ode iz glave. Čak i u pozorištu. Na primer, predstava koju smo izveli 70 puta, u trenutku kada se to završi, ja zaboravim svoje replike. Ali verujem da negde u mom mozgu ili telu te stvari postoje, ostaju zapisane. Interesantno je da – ako me pitate za sadržaj nekog filma – često ga se ne sećam, ali ako me pitate kako lik koji sam igrala hoda – to znam. I za Rozu Luksemburg, Hanu Arent i sve te žene koje sam igrala ja bih to odmah znala. Znam njihovo fizičko postojanje i kad se ne sećam samog filma”, dodala je.

Saradnju sa Fasbinderom opisala je kao vrlu posebnu.

“Za razliku od drugih reditelja on je uvek snimao samo jedan tejk. Nije bilo ponavljanja klape za bilo koji kadar. To je činilo da svi budu jako koncentrisani, jer znate da imate samo jednu šansu, nema popravnog”, rekla je Barbara Sukova i prisetila se i pojedinih izuzetaka.

“Sećam se samo jednom - Hana Šigula i ja u ‘Berlin Aleksanderplacu’, u sceni kada u kolima čitamo pismo i smejemo se. Fasbinder nije mogao biti tu, jer je kamera bila u kolima. Ponudio nam je da ponovimo kadar. Mi smo sa radošću prihvatile, ali je posle tražio da mi odlučimo koji će od ta dva snimka ući u film”, dodala je.

Posebno se osvrnula i na igranje istorijskih ličnosti, među kojima je i Gala.

“Volim da igram ljude koji su stvarni, mada je to i zastrašujuće. Morate biti na visini nekoga ko je ostavio trag u prošlosti. Ali imate materijal, njihova pisma, knjige o njima, fotografije… To je dobra početna tačka. Kod fiktivnih rola morate sve da crpite iz sebe. Kod istorijskih ličnosti morate da pronađete tu osobu u sebi, jer na kraju taj lik na filmu ćete biti vi. Što se tiče moje pripreme za takve uloge, na primer Gala. Ona je bila omražena. Čitala sam njenu biografiju i shvatila da je autor prezire. I Rozu Luksemburg su mnogi mrzeli. Ja se trudim da nađem glasove koji su drugačiji, da napravim tu osobu ljudskom, čak i ako je ‘kučka’ - kako su zvali Galu, pokušavam da je na neki način humanizujem. Jer svako ma kako izgledao spolja, ima i neku drugačiju stranu”, rekla je Barbara Sukova.

Prema njenim rečima, nije promenila mišljenje o Salvadoru Daliju i nakon snimanja “Dalilenda”, u kojem joj je partner Ben Kingsli.

“Nisam istoričar umetnosti da govorim dublje o tome. Mogu da pričam o Gali. Ona ga je na neki način gurala da radi iz komercijalnih pobuda. Kada ga je upoznala, a bila je u braku sa Eliarom i ljubavnica Maksa Ernsta, on je bio kao neko derište, neki su ga smatrali ludim, imao je ispade histeričnog smeha. Ona se u njega jeste zaljubila, ali ga je i videla kao potencijal, disciplinovala ga je. Najverovatnije da bez nje Dali ne bi bio toliko uspešan kao što je postao. Naš film se bavi tim periodom njihovog braka kada ga je ona forsirala da radi, da proizvodi svoju umetnost”, rekla je Barbara Sukova.

Posebno se osvrnula i na rad sa Margaret fon Trota, sa kojojm voli da radi i koja joj je i prijateljica.

“Sada želi još jedan film sa mnom i pita me kakvu ulogu hoću da igram. A ja joj kažem: ‘Ti si reditelj, film je rediteljski medij, ti moraš da imaš ubeđenje i pasiju za neku temu, ti reci i ja ću igrati ono što ti hoćeš’. Mi obe volimo da učimo, da istražujemo stvari. Mislim da imamo neku vrstu poniznosti u odnosu na temu. I kod Hane Arent i kod Roze Luksemburg bile smo vrlo uplašene, da li ćemo to verno uraditi, da li ćemo biti na nivou. To su karakteri veći od nas. Hana je intelekualni div, a ja sam samo glumica. Ali Margareta je dovoljno hrabra da se upusti u to. A i sama je bila glumica tako da zna šta to sve podrazumeva”, rekla je Barbara Sukova, koja je igrala tokom karijere snažne, samostalne žene.

Upitana gde ih danas vidi, rekla je da je danas prednost to što možete biti ono što se zove jaka žena – poslovna, nezavisna, a takođe možete biti žena koja kaže: ja hoću decu, hoću da budem u kući.

“Kada sam ja bila mlada, moja generacija se trudila da odbacimo šminkanje, da forsiramo novi feminizam, borile smo se protiv seksualizacije žena u javnom prostoru. Danas, kada vidim mlade žene, sve su doterane, na visokim potpeticama, a ipak nezavisne. Mislim da je sjajno što žena danas može biti ono što hoće. Bar u zapadnom svetu, ne u svim zemljama”, rekla je Barbara Sukova.

Povodom zanimljive muzičke karijere koju je ostvarila paralelno sa filmskom, rekla je da ima dva mesta u svetu muzike.

“Jedno je niša u svetu klasične muzike, gde sam pevala sa Bečkom, Berlinskom, Njujoškom filharmonijom. Na primer, jedna melodija Šenberga - to je izazov za mene. To su pevali operski pevači, vrlo je složeno i teško. Jeste radost, ali treba mnogo vremena da je savladate, a izvedete je jednom ili dva puta. Zato ne radim to često. S druge strane, pevam sa jednim bendom čisto iz zabave”, rekla je Barbara Sukova.

Barbara Sukova imala je i jednu posebnu molbu za ovdašnju javnost, jer želi da pronađe dve drugarice iz mladosti sa prostora ovog regiona.

Sa roditeljima je 1963. godine, kao tinejdžerka, posetila Ohrid i tamo upoznala dve devojčice, Zoricu i Biljanu. Onda se desio zemljotres u Skoplju. Barbara je u školi prikupljala pomoć za nastradale, a Zorica i Biljana su joj, u znak zahvalnosti, poslale poslužavnik sa šoljicama za kafu.

“Čuvala sam ga i svuda nosila sa sobom. Njih dve su sada kao ja, u srednjim sedamdesetim. Volela bih da ih ponovo vidim! Pošto nisam na društvenim mrežama, možda biste mogli da mi pomognete da ih pronađem”, zamolila je Barbara Sukova i pokazala fotografiju devojčica iz tog vremena.

Film "Dalilend", koprodukcija SAD, Velike Britanije i Francuske, deo je Glavnog takmičarskog programa 51. Festa, a nakon premijere, imaće reprize 27. feburara i 28. februara u MTS dvorani.

*Foto: Dušan Milenković, Cebef/Fest

(SEEcult.org)