Berlinska nagrada za vizuelnu umetnost Marti Popivodi

Video i filmska umetnica Marta Popivoda iz Beograda među dobitnicima je Berlinske nagrade za umetnost koja je ustanovljena u znak sećanja na Martovsku revoluciju 1848. godine, a u ime nemačke države je dodeljuje Akademija umetnosti u Berlinu.

Ceremonija uručenja tog prestižnog priznanja biće održana 18. marta u Berlinu, a nagradu će uručiti gradonačelnik Berlina Michael Müller i predsednik Akademije umetnosti Klaus Staeck.

Marta Popivoda, čiji se rad bavi konstrukcijom državnih koreografija u vreme društvenih potresa, nagrađena je u oblasti vizuelnih umetnosti.

Nagrada za oblast arhitekture dodeljena je arhitekti Achimu Mengesu iz Frankfurta, profesoru na Univerzitetu u Štutgartu, gde je osnovao Instutut za kompjuterski dizajn. U oblasti muzike nagrađene su kompozitorka Marena Whitcher iz Švajcarske, čiji rad nastaje na temeljima džeza i popa, i Rafael Nassif iz Brazila, čije zvučne instalacije i projekti (sound art) karakteriše promišljena upotreba prostora. U oblasti književnosti, nagrada je dodeljena književniku, dramskom piscu i prevodiocu Thomasu Melleu, čiji roman “3000 evra” opisuje živote dva čoveka koji su spali na margine društva. Nagrada za izvođačke umetnosti dodeljena je berlinskom kolektivu Tanzkollektiv laborgras, koji su osnovali plesači Renata Graziadei i Arthur Stäldi, a izdvaja se interdisciplinarnošću i istraživanjem plesnih tradicija, naročito američkog postmodernog plesa. U oblasti filma nagrađen je ruski reditelj Andrej Zvjaginjcev iz Novosibirska, posebno za poslednji film “Levijatan”, koji je žiri istakao kao višeslojni umetnički rad gotovo mitskih dimenzija.

Dobitnik Velike berlinske nagrade za umetnost za 2015. godinu je pisac Sherko Fatah, a tim gestom žiri odaje počast autoru čiju književnost odlikuje samosvojni politički i egzistencijalni značaj, što je veoma retko.

      Marta Popivoda, Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo, 2013.

Marta Popivoda, rođena 1982. godine u Beogradu, trenutno živi i radi na relaciji Berlin–Beograd. U svom radu istražuje diskurzivne strukture moći savremenog sveta umetnosti, kao i kulturne i političke sfere bivše Jugoslavije - kroz filmove, video instalacije i performanse.

Članica je uredničkog kolektiva teorijsko-umetničke platforme i časopisa TkH [Teorija koja hoda].

Njen poslednji dugometražni dokumentarni film “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo” premijerno je prikazan na 63. Berlinalu, a kasnije i na brojnim drugim festivalima u svetu.

Marta Popivoda je inicijatorka illegalnog_bioskopa (Beograd, Pariz, Bilbao) i umetnička direktorka festivala savremenog eksperimentalnog filma REZ.

      Marta Popivoda, Talk to Him, 2011, diptih

Njen umetnički rad je predstavljan u institucijama kao što su: Tejt Modern u Londonu, M HKA u Antverpenu, 21er Haus u Beču, Beirut Art Center u Bejrutu, Musée de la dance u Renu, MSUM u Ljubljani, Arsenal u Berlinu, La Casa Encendida u Madridu, Forum des Images i MK2 Beaubourg u Parizu, Beursschouwburg i Kaaitheater u Briselu, Muzej istorije Jugoslavije i Muzej savremene umetnosti u Beogradu…

Završila je studije filmske režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i postdiplomske studije eksperimentalnog filma na odseku za umetnost i medije Univerziteta umetnosti u Berlinu (UdK). Za studije u Nemačkoj bila je stipendiskinja nemačke vlade u oviru programa DAAD.

Berlinsku nagradu za umetnost ustanovio je 1948. godine Berlinski senat u znak sećanja na Martovsku revoluciju 1848. U ime države, nagradu od 1971. dodeljuje Akademija umetnosti u Berlinu.

Ceremonija dodele ovogodišnjih nagrada biće održana 18. marta u 20 časova u zgradi Akademije na Pariskom trgu (Pariser Platz).

*Foto-portret: Maja Radošević

(SEEcult.org)