• Search form

26.05.2017 | 22:27

Bez rešenja za opstanak Srbije

Bez rešenja za opstanak Srbije

Galerija savremene likovne umetnosti (GSLU) u Nišu ni svega nedelju dana uoči isteka roka, koji joj je dat za iseljenje zbog procesa restitucije, nema na vidiku alternativno rešenje, jer ga gradske vlasti ne nude. Pod znakom pitanja je i sudbina njene umetničke kolekcije sa oko 1.500 radova, za koju je dobila neodgovarajuće ponude.

Učesnici tribine “Gubitak Galerije ‘Srbija’ i perspektive izlagačke prakse u Nišu” izrazili su 25. maja duboko nezadovoljstvo odnosom nadležnih, a u raspravi je konstatovano i da ima pravnih osnova da se sačeka adekvatan alternativni prostor za zbrinjavanje umetničkog fonda.

Direktor GSLU Milić Petrović, umetnička direktorka Milica Todorović i predsednik Upravnog odbora Siniša Stamenković podsetili su da je toj kući 22. maja upućena Urgencija Sekreterijata za imovinsko pravne poslove Gradske uprave Grada Niša kojom je obavezana da hitno, odnosno već do 1. juna isprazni prostor Galerije “Srbija” od “lica i stvari”, jer nadležni u suprotnom “neće snositi odgovornost za posledice koje proisteknu u postupku vraćanja” tog prostora naslednicima nekadašnjih vlasnika.

U sastavu Galerije nalaze se depoi u kojima se čuva 1.499 eksponata, za čiji smeštaj Grad Niš do sada nije ponudio adekvatno rešenje u smislu osnovnih muzeoloških standarda za čuvanje kulturnih dobara, već neke od svojih lokala, koji su nebezbedni, opterećeni vlagom, bez grejanja i zahtevaju ozbiljna ulaganja, naveo je kustos GSLU Milan Ristić u izveštaju sa tribine.

Umetnički fond GSLU, kako je istaknuto, najvrednija je kolekcija umetnosti 20. i početka 21. veka na teritoriji centralne Srbije i predstavlja kulturno blago Niša, koje treba da afirmiše tu sredinu.

Galerija “Srbija”, koja je od 2013. godine predmet restitucije, počela je sa radom u septembru 1993. godine izložbom “Rimski carski gradovi na teritoriji Srbije” Srpske akademije nauka i umetnosti, a tadašnji umetnički direktor GSLU prof. Miroslav Anđelković posvedočio je o visokoj svesti tadašnjeg gradskog rukovodstva Grada, koje je potom tu izložbenu salu dao na trajno korišćenje toj ustanovi.

Prof. Dragan Žunić je predočio da je teško naći zamenu tom izlagačkom prostoru i u smislu lokacije.

Predstavnici GSLU rekli su da su za vreme sudskog postupka imali uveravanja Grada da će ti problemi biti adekvatno amortizovani.

Predočeno je i da je Ugovorom o davanju na korišćenje poslovnog prostora iz jula 2015. godine, koji je zaključen sa Gradom na pet godina, predviđen je i period izvršnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti, gde stoji da GSLU i nakon nje koristi prostor “u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njenog poslovanja ali ne duže od tri godine”.

Ta informacija je i izazvala najveće strasti svih okupljenih, koji su izrazili jedinstveni stav da GSLU, na osnovu tog člana Ugovora, može da sačeka adekvatan smeštaj umetničkih dela. Takođe, ocenjeno je da je GSLU, kao štićenik kulturnih dobara, u obavezi da u slučaju njegovog grubog kršenja urgira kod centralne muzejske ustanove i centralne ustanove zaštite kulturnih dobara, koje imaju mogućnost da u takvom slučaju oduzmu i zaštite umetnička dela iz galerijskog fonda.

Predsednik centra za zaštitu potrošača “Forum” Jovan Janković, koji je uputio bio otvoreno pismo Gradskom veću povodom slučaja GSLU, ponovio je stav da je nekadašnja kasarna “Filip Kajić” idealno mesto za preseljenje svih prostorno ugroženih instucija kulture u Nišu.

Iz Ministarstva odbrane je, međutim, nedavno najavljeno da će kasarnu “Filip Kljajić” preuzeti Univerzitet radi razvoja IT sektora, dok bi njeno dvorište bilo isparcelisano i prodato zainteresovanim investitorima.

GSLU, inače, ima potpisane ugovore o izlaganju sa umetnicima u Galeriji “Srbija” do kraja godine, a i odobrena sredstva Grada i Ministarstva kulture i informisanja Srbije za realizaciju tih programa.

Zdanje u kojem se nalazi Galerija “Srbija” je pre gotovo četiri godine vraćeno naslednicima nekadašnjih vlasnika, ali gradska vlast dosad nije pronašla prostor u koji bi bila premešten veći deo umetničke zbirke, koja se prikuplja od 1965.

GSLU stoga poziva umetnike koji nisu preuzeli svoje radove sa prethodnih izložbi da hitno dođu po njih, jer se Galerija “Srbija” seli do 1. juna.

Osim Galerije “Srbija”, GSLU obuhvata još dva izložbena prostora - Paviljon u Tvrđavi, nekadašnji turski arsenal, te Salon 77 (Beli begova džamija u Tvrđavi iz 1523. godine).

GSLU je osnovana u junu 1970. godine, a u njeno formiranje i rad su bili uključeni istaknuti kulturni i javni radnici Niša i drugih centara iz nekadasnje Jugoslavije.

Prvi vršilac dužnosti direktora bio je prof. Lazar Trifunović, a prvi predsednik Saveta prof. Ivan Tabaković.

U oktobru 1975. godine doneta je odluka o integraciji Galerije i Muzeja, pa je GSLU funkcionisala kao odeljenje savremene umetnosti pri Narodnom muzeju u Nišu sve do kraja 1980. godine, kada je ponovo postala samostalna institucija.

(SEEcult.org)

Video
08.08.2018 | 23:49

VOĐENJE: Nagrada Mangelos 2018.

Vođenje kroz izložbu finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2018. godinu, održanu u Galeriji Remont u Beogradu od 2. do 20. jula 2018.