Bilo jednom na Brijunima... a kako je danas?
Beogradska premijera predstave „Bilo jednom na Brijunima“, koja se prema tekstu i u režiji Kokana Mladenovića bavi susretom dva bračna para - Tita i Jovanke Broz sa Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor 1971. godine na Brionima, biće izvedena 7. aprila u Bitef teatru, koji je i producent sa Kreativnom produkcijom Joca Art.
Bartona igra Milan Marić, Tita Branislav Trifunović, Tihana Lazović je Elizabet Tejlor, a Sanja Marković Jovanka Broz.
Predstava istražuje događaje i odnose četiri legendarne istorijske ličnosti, čiji je povod za susret bilo snimanje filma „Sutjeska“, u kojem je slavni glumac Ričard Barton igrao doživotnog predsednika SFRJ, maršala Tita. „To je ono što o samom susretu istorijski pouzdano znamo. Sve ostalo plod je naše mašte“, izjavio je Mladenović 6. aprila na konferenciji za novinare.
Podaci o vremenu koje su slavni bračni parovi proveli zajedno dostupni su kroz šture pisane i video tragove jugoslovenskih medija, biografske spise o njihovim životima i crtice iz Bartonovog dnevnika, te je tema predstave domaštavanje i istraživanje mogućih događaja i odnosa između njih, dodao je Mladenović.
Predstava postavlja pitanja: Koje su to sve uloge koje igraju ovo četvoro ljudi? Šta znači igrati više uloga u odnosu sa različitim ljudima? Šta su to sve naši pojedinačni i kolektivni identiteti, lični interesi i društvene zasluge?
„Ova tema do sada nije obrađivana u pozorištu. Počeli smo od crno-bele fotografije sa Briona. Inspirativno je tako gotovo ni iz čega kreirati jedan novi svet. Taj svet je za nas bio svet igranja uloga, ispitivanja identiteta, ko smo mi privatno i ko smo kao osobe koje moraju da nose određeni identitet. U predstavi postoji nekolika mesta gde niste sigurni da li to govore izvođači u svoje ime kao pozorišni umetnici i svesni mladi ljudi ili to govore njihovi likovi“, izjavio je Mladenović.
„Reč je o upotrebi istorijskih ličnosti da bismo danas govorili o svom vremenu, o položaju umetnosti u ono i u ovo vreme, o večitom sukobu politike i umetnosti. Mi smo prirodna opozicija svakoj vlasti, jer svaka umetnost, pa i pozorište, počiva na apsolutnim vrednostima – pravde, ljubavi, morala, časti, a svaka vlast, bila ona i najdemokratskija, mora da ima mehanizme prinude – vojsku, policiju, tajnu policiju i tako dalje“, dodao je Mladenović, napominjući da je tu „žensko pitanje".
„Elizabeta jeste napravila revoluciju u tretmanu žena na filmu, bila je najplaćenija na svetu među glumcima oba pola. Držala je do toga da položaj žena u svetu umetnosti bude drugačije vrednovan. Ali ništa se tu nije mnogo promenilo za ovih 50 godina i mi moramo i danas da govorimo o tom problemu“, rekao je Mladenović i dodao da mu je rad na toj predstavi „bio praznik – da se tako živi i voli u pozorištu, da se tako srcem radi to do čega nam je stalo. Zahvalan sam glumcima i autorskoj ekipi“.
Na pitanje koja im je ciljna grupa publike, Mladenović je rekao da se „ono vreme verovatno nikada neće ponoviti, ni te političke gromade koje smo imali".
„Imate Tita koji je lider trećeg sveta i potpuno ravnopravno učestvuje u velikim svetskim događajima. Imate ženu predsednika koja je odlikovani heroj, iz rata je izašla kao major, dva puta ranjena. Imate najpoznatije svetske filmske zvezde tog trenutka. Imate sudar onog najboljeg iz komunističkog sveta i onog najreprezentativnijeg iz zapadnog kapitalističkog sveta. To je samo po sebi potentna dramska situacija. Kada kompariramo to sa današnjim elitama, bar meni koji sam staromodan, sve je u korist ondašnje priče. Teme koje propituju naši glumci, koristeći svoje privatne stavove, i teme koje propituju ličnosti u predstavi, jesu kapitalne teme naših života. A mi se danas ne bavimo kapitalnim pitanjima. Bavimo se pitanjima preživljavanja i pitanjima kako da prevaziđemo ovu neverovatnu vulgarnost koja čini naš svakodnevni život, bilo da je to vulgarnost političke ili estradne prirode", rekao je Mladenović.
Prema njegovim rečima, nije namera bila glorifikovanje Jugoslavije ili Tita, mada lično misli da to zaslužuju.
„Naša deca danas odrastaju bez ideala, a ako imaju idole to su ličnosti sa estrade, neke nakaradne ličnosti iz rijaliti programa. A mi smo bili Titovi pioniri, učeni da stasavamo za jednu zemlju gde moramo da razmišljamo o kolektivnom dobru. Kako kaže Tito: 'Sreća pojedinca je za mene neodvojiva od sreće čitave zajednice'. A onda smo se obreli u ovom sebičnom čovečanstvu gde svako vodi računa samo o sebi, o ličnom uspehu, finansijskoj blagodeti. Grabimo, otimamo, ne postoji svest o kolektivnom dobru. Živimo u egoističnom svetu koji nema nikakvih ideala. A kod ovo četvoro ljudi imamo pitanje časti i branjenje sopstvene profesije, kao kod Bartona, ženskog identieta i odnosa vlasti i umetnosti kod Elizabet, pitanje požrtvovanosti i ogromne ljubavi i heroizma Jovanke, kreiranje sopstvenog mnogostrukog identiteta, što radi Bane kao Tito, a opet i kreiranje jednog poštenog sveta i jedne po mogućstvu srećne zemlje. Uz sve stvari koje su vezane za cenzuru, progone političkih protivnika i tako dalje, to jeste bila jedna neverovatno prosperitetna zemlja kada gledate iz današnjeg ugla“.
Mladenović smatra i da će za mlade biti korisno da vide te ljude, ne kao neke istorijske karikature ili neke citate, kojima se i nisu bavili, već da vide neko vreme koje postavlja velika pitanja, neke važne životne i umetničke teme“.
Bane Trifunović je izjavio da je priča o susretu na Brionima bila povod da progovore o stvarima koje ih kao glumce i kao ljude zanimaju, sa namerom da naprave predstavu koja neće biti samo zabava za publiku.
Na premijeri i reprizi u Svilajncu „prošli smo fantastično, sa 20-30 aplauza na otvorenoj sceni i ovacijama na kraju, a u publici su bile sve generacije“, rekao je Trifunović.
„Razgovarali smo posle sa gledaocima. One mlađe, koji ne znaju puno o ovim likovima iz istorije, povukla je priča, jer je suštinski o nečem drugom. Oni koji pamte ta vremena rekli su nam da je predstava zanimljiva, uzbudljiva i potresna. Likovi koji su bili ikone onog vremena stavljeni su u okvire ljudskog bića koje ima svoje probleme, koji su svakome prepoznatljivi“, dodao je Trifunović.
Likovi iz komada, kako je dodao, bili su ljudi koji su mnogo više poštovali kulturu i umetnost nego današnji političari i selebritiji.
„Mi nemamo tačne podatke o susretu na Brionima. Tim pre možemo da domaštavamo. U predstavi postoje i naše intimne ispovesti. Ispitivali smo ko smo mi kad nismo glumci. To može da se odnosi na sve javne ličnosti, koje nekada budu uvučene i u stvari koje ne žele“, rekao je Trifunović, dodajući da je tokom rada na predstavi mnogo toga saznao o Titu: „Mi imamo neku sliku tog čoveka, ali suštinski ne znamo ko je on. Kada čitate njegovu biografiju, prosto ne možete da verujete da se sve to desilo. Kako kaže Barton - teško je reći ko je tu veći glumac. Ali svakako je Tito bio jedna od najznačajnijih ličnosti 20. veka“.
I Milan Marić je izjavio da su imali vrlo uzbudljiv istraživački rad, a da mu je posebno jak utisak koliko je bilo prijatno raditi u ovakvoj ekipi.
„Ne igramo u realističnom ključu, više smo se bavili likovima u simboličnom značenju“, rekao je Marić, dodajući da se kroz odnos Liz-Barton ispituju i problemi toksične veze.
Jedna od tema predstave je i različit pogled na svet dva bračna para.
„Imate s jedne strane ideju socijalizma s ljudskim likom u Evropi i s druge strane kapitalizam u punom zamahu. Ovo dvoje dolaze kao reprezenti američkog sna. Tokom tog trodnevnog susreta imate spoj nečeg naizgled nespojivog. Kasnije će se ispostaviti da će kapitalizam sve da pobedi, ali u tom trenutku, 1971. godine, postoji jaka ideja socijalizma. To nam je isto bila zanimljiva tema, mada ne guramo prst u oko“, rekao je Marić.
Za Sanju Marković proces stvaranja predstave i istraživanja bio je divan i uzbudljiv.
„Počeli smo u decembru. Materijal je u nama zrio. Kokan nam je tražio i 'domaće zadatke'. O vremenu 70-ih znala sam tek nešto malo, ali trudili smo se da približimo to vreme i te ljude. Ne bavimo se njima dokumentarno, ne imitiramo ih, nego igramo situaciju“, rekla je Sanja Marković.
Tihana Lazović je, kao i drugi, zahvalila celom timu. „Meni je bilo najvažnije, osim troje divnih i inspirativnih kolega s kojima delim scenu, to što nam je Kokan dao slobodu, što nam je dozvolio da imamo svoje igralište, da stvaramo. Nije došao na probu s gotovim tekstom, nego smo timski dolazili do rešenja“, dodala je.
„Značajno mi je bilo da propitujem žensko pitanje, koje me naravno uvek zanima – šta danas znači biti žena umetnica, žena javna ličnost. Ovaj proces mi je bio kao terapija. Dao mi je mogućost da u ime Elizabet ispričam neke stvari koje ja lično želim da kažem“, izjavila je Tihana Lazović.
Autor muzike i obrade čuvenih pesama iz onog vremena je Milan Bošković iz benda Zemlja gruva.
„Ideja je bila kako da oživimo te pesme da budu lake, iako su tekstovi pesama kojima se bavimo, kao što su Internacionala ili Bela, ćao ili Uz mrašala Tita, junačkog sina – takvi da iz ove perspektive čovek ne zna kako da se oseća. Bio je izazov da to učinimo malo pitkije“, rekao je Bošković i najavio posebno izdanje kao saundtrek predstave.
Dramaturg predstave je Dimitrije Kokanov, scenografiju je kreirala Marija Kalabić, kostime Aleksandra Pecić Mladenović, a koreografiju Andreja Kulešević.
Karte za premijeru i reprizu 8. aprila su rasprodate, pa je u Bitef teatru zakazano i novo izvođenje 12. aprila.
(SEEcult.org)