Biseri 23. Festivala nitratnog filma

Festival nitratnog filma Jugoslovenske kinoteke predstaviće u tradicionalnom junskom terminu 36 žanrovski raznolikih filmova iz 26 arhiva iz celog sveta, među kojima su i ostvarenja sa početka istorije kinematografije, značajni naslovi epohe nemog filma, kao i klasici zvučnog perioda iz 60-ih i 70-ih godina.

Publika 23. Nitrata imaće priliku da vidi od 6. do 15. juna 36 filmova iz 26 arhiva iz Evrope, Amerike i Azije, a otvaranjem tog festivala biće tradicionalno obeležen i Dan Jugoslovenske kinoteke i godišnjica prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu (6. juna 1896). Tom prilikom svečano će biti uručeno i najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke - Zlatni pečat, najavljeno je 2. juna na konferenciji za novinare, kojoj je prisustvovao i nekadašnji dugogodišnji direktor Kinoteke i jedan od dobitnika Zlatnog pečata za 2021. godinu, Radoslav Zelenović, pozdravljen aplauzom novinara i članova kolektiva.

Umetnički direktor i selektor Festivala nitratnog filma Aleksandar Saša Erdeljanović imao je samo šest meseci da pripremi program “Nitrat 23”, budući da je prethodno, 22. festivalsko izdanje održano krajem 2020. godine zbog pandemije korona virusa - umesto u tradicionalnom junskom terminu.

“Nadamo se da će program biti zanimljiv jer su filmovi zaista raznoliki po žanrovima i po drugim karakteristikama. Ima tu filmova s početka kinematografije, tu su neka od najznačajnijih dela nemog filma, a i klasici zvučnog filma, sve do 60-ih, 70-ih godina prošlog veka”, rekao je Erdeljanović.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić rekao je da je, iako odložen, i 22. Festival nitratnog filma ipak omogućio zaljubljenicima da pogledaju filmove koji se retko mogu videti ne samo na ovim prostorima, nego i globalno.

“Zavidim onima koji će imati vremena da pogledaju što je moguće više naslova. Za ne mali broj filmova sa programa ovo je jedinstvena prilika da u njima uživate. U tome i jeste draž i značaj Nitratnog festivala”, istakao je Pantelić.

Prema rečima Erdeljanovića, program je stvaran tako što su organizatori kontaktirali prijatelje iz drugih arhiva, pratili šta se dešava na najznačajnijim svetskim festivalima nemog i arhivskog filma, kao što su oni u Pordenoneu, Bolonji i San Francisku, te saznavali koji su filmovi u međuvremenu pronađeni i koji su restaurisani da bi sada ponovo u punom sjaju izašli pred publiku.

Festival “Nitrat 23” otvoriće 6. juna američki avanturistički film “Moran sa broda ‘Lejdi Leti’” (1922) Džordža Melforda, u kojem je igrao slavni Rudolf Valentino, ali ne kao obično ulogu latino ljubavnika, već heroja koji se bori na brodu protiv zlikovaca i krijumčara, spasavajući devojku Moran.

Foto: Kraljevski filmski arhiv Belgije

Erdeljanović je skrenuo pažnju i na verovatno najbolju među mnogim ekranizacijama romana “Jadnici” Viktora Igoa - francuski film iz 1934. godine u režiji Rejmona Bernara, koji traje čak 285 minuta i biće prikazan u tri dela, a krase ga veličanstvene uloge Harija Bora kao Žana Valžana i Šarla Vanela kao inspektora Žavera.

Publika će imati priliku da uživa u petočasovnoj verziji “Jadnika” 9. juna.

Najavljen je i egipatski spektakl “Saladin Veličanstveni” (1963) Jusufa Šahina, koji prikazuje arapsko viđenje krstaških ratova, a prema oceni selektora, može da izađe na megdan s bilo kojim američkim istorijskim spektaklom.

“Saladin” je decenijama bio ubedljivo najskuplji egipatski film koji je prilično slobodno prezentovao istoriju krstaških ratova iz arapske perspektive, stojeći na granici između istorijske freske i propagandnog filma.

Foto: Fondazione cineteca di Bologna

Erdeljanović je posebno istakao značaj filmova pronađenih i identifikovanih poslednjih godina u Arhivu Jugoslovenske kinoteke.

“Neki filmovi, naročito s početka kinematografije, nemaju špice, pa je teško utvrditi ko ih je i kada radio. Mi smo uspeli da pronađemo osam filmova koje do sada nismo prikazivali. Među njima je za nas svakako najznačajniji Prvi Vukov sabor u Tršiću 1933. godine. Od delova negativa koji se čuvaju u jednom davnom depozitu Etnografskog muzeja uspeli smo da rekonstruišemo i sastavimo taj film o Vukovom saboru, najznačajnijoj kulturnoj manifestaciji kod nas”, naglasio je Erdeljanović.

Najavljujući i Svetislava Ivana Petrovića u filmu “Lekar za žene” (1928) Jakoba i Lujze Flek, Erdeljanović je konstatovao da se u poslednje vreme gotovo svake godine otkrije neki novi film te velike svetske zvezde sa ovih prostora, decenijama zaboravljenog Petrovića, koji je snimio više od 110 filmova u svetu. Pre par godina u Danskom filmskom institutu pronađen je “Lekar za žene”, jedan od četiri filma bračnog para Flek u kojima je igrao Petrović. “Zadovoljstvo je da smo od Austrijskog filmskog arhiva uspeli da dobijemo kopiju, koja posle Bijenala nastavlja da se prikazuje po Evropi”, rekao je Erdeljanović.

Foto: Filmarchiv Austria

Erdeljanović je pomenuo i film “Gde sveće tmurno gore” (1921), u kojem je glavnu ulogu igrao japanski glumac Sesue Hajakava, zvezda nemog filma, koji je kasnije postao poznat po ulozi u filmu “Most na reci Kvaj”.

“To je jedina kopija na svetu. Pronađena je u našem Arhivu. Mi već godinama imamo saradnju s nacionalnim arhivom u Tokiju. Skenirali smo za njih taj film, a digitalna restauracija urađena je u Bolonji. Premijera je bila lane u Pordenoneu, koji je bio onlajn. Sada ćemo taj ‘naš’ film videti na velikom platnu”, istakao je Erdeljanović.

I film “Atinski apaši” pionira grčke kinematografije Dimitrosa Gazijadisa decenijama je vođen kao izgubljen, ali je pre četiri godine pronađen u Kinoteci Francuske. Priča o lažnom princu prikazuje prvi put na grčkom filmu prirodne lokacije iz sirotinjskih četvrti Atine.

Program 23. Nitrata obuhvata, između ostalog, i jednu od najboljih komedija 20-ih godina 20. veka “Devojka u fraku”, najbolji adaptirani scenario švedskog pisca Hjalmara Bergmana i najbolji od četiri nema filma koja je režirala Karin Svanstrem, jedan od retkih ženskih filmskih stvaralaca tog doba.

Najavljen je i film “Koferi gospodina O. F.”, koji je očigledno inspirisao Semjuela Beketa za pisanje drame “Čekajući Godoa”. Uloga histerično smešnog urednika gradskih novina bila je jedna od poslednjih rola Petera Lorea pre emigracije u Ameriku.

Foto: Friedrich-Wilhelm-Murnau-Stiftung

Za zatvaranje 23. Nitrata najavljena je premijera američkog filma “Tri žene” (1924) Ernsta Lubiča, koji tek što je digitalno restaurisan u Kinoteci u Ročesteru, te jedan od najboljih portugalskih nemih filmova

“Marija od mora” (1930) Hosea Leitaoa de Barosa, koji će biti prikazan samo dan posle premijere u Lisabonu. De Barosu publika Nitratnog festivala pamti po filmu “Divna oluja”, prikazanom pre šest godina, a sada se vraća na kraj epohe nemog filma i pripoveda tragediju iz života portugalskih ribara.

O kvalitetu 23. Nitrata, kako je naveo Erdeljanović, govore imena autora, među kojima su i Mihail Rom, Žilijen Divivije, Ištvan Gal, Alan Dvan, Vitorio Kotafavi, Vilhelm Diterle, Žan Epštajn, Otakar Vavra, Dziga Vertov.

Festival nitratnog filma imaće i goste, predstavnike kinoteka, istraživače i teoretičare filma, uglavnom iz regiona, ali i Evrope, mada u manjem broju nego ranijih godina zbog situacije s pandemijom.

Uoči otvaranja 23. Nitrata u Sali Makavejev biće svečano uručena priznanja Jugoslovenske kinoteke, a prema rečima direktora, ovogodišnji dobitnici su ljudi koji su stvaralaštvom i dugogodišnjim radom zaslužili da i na ovaj način skrene pažnja na njihove ličnosti i da im se dodelom Zlatnog pečata i plaketa “odužimo za sve ono što su činili kako za svetski i srpski film, tako i za Kinoteku“. Posebno je pomenuo Radoslava Zelenovića kao čoveka koji već 50 godina radi na filmu i čiji je profesionalni odnos prema svemu onom što dotiče filmsku umetnost dobro poznat svima koji prate tu oblast.

Osim Zelenovića, Jugoslovenska kinoteka dodelila je Zlatni pečat za 2021. godinu i reditelju Slobodanu Šijanu i direktoru fotografije Miloradu Jakšiću Fanđu.

Plakete su dobili gradski sekretar za kulturu i filmski kritičar Ivan Karl, urednik filmskog programa Kulturnog centra u Nišu i filmski kritičar Dejan Dabić, novinarka Miona Kovačević i kinooperater Arhiva Jugoslovenske kinoteke Petar Durović.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program 23. Festivala nitratnog filma nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org