Bitef Prolog - festival u malom

Bitef Prolog biće svečano otvoren 12. septembra na Skveru Mire Trailović performansom savremenog cirkusa Nula, u produkciji Cirkusfere, a zatim će biti izvedena predstava “Dolina jeze” Štefana Kegija, koja će direktno biti prenošena i na RTS-u.

Budući da je Bitef Prolog osmišljen kao svojevrsna uvertira za odloženi 54. Bitef, direktor Bitef teatra i samog festivala Miloš Latinović rekao je 9. septembra na konferenciji za novinare da je taj program pre svega značajan zbog kontinuteta.

“Bitef Prolog je jedna od mogućnosti da se nadvlada vreme u kojem je jedna sitna čestica želela da zaustavi ne samo umetnost nego i život. Mi nismo pristali na to i ovo je naša ponuda mogućnosti kako da se borimo protiv nečega što nam civilizacijski ne odgovara. Verujem da će brojni umetnici pronaći nove mogućnosti, nove metode, da neće odustati. Ovo je naš model, a mi njime pozivamo sve ostale da se suprotstavimo, da ne pristanemo na nešto što bi moglo sve nas da zaustavi u onom koraku koji je iz moje perspektive najvažniji, a to je stvaranje dobrote, stvaranje lepog i stvaranje nečega što ovu civilizaciju čini važnom”, rekao je Latinović.

 
Napominjući da u tim naporima nisu bili sami, Latinović je zahvalio Gete institutu, Francuskom institutu i drugi pokroviteljima. Istakao je i da je uz podršku Kabineta predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić omogućeno da na Bitef Prolog dođe još jedna predstava – “Biti Arijela F.”, kojom se dodaje još jedan kvalitet tom programu, osmišljenom inače po uzoru na strukturu Bitefa, ali u smanjenom obimu.

Latinović je zahvalio i trupama koje su izašle ususret, pa će obe predstave biti izvedene više puta, jer zbog epidemioloških mera u sali Bitef teatra može da bude samo 50 ljudi.

Umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica izjavio je da uvek insistira da je Bitef svetski festival, podsetio je da se Bitef od samog početka trudi da predstavi ne-evropske i ne-zapadne kulture i da je to veoma važno, ali da su “najpouzdaniji partneri predstavnici najvećih evropskih pozorišnih kultura”, poput Nemačke i Francuske.

“Mislim da je potrebno to jasno i glasno reći u jednoj sredini čija se kultura okreće skulptorima sumnjivog kredibiliteta iz Rusije, koja otvara fantomske kulturne centre u Kini i drugih raznih gafova u našoj kulturnoj politici. Srpska, jugoslovenska i beogradska kultura jeste uvek bila evropska, zapadna i što se mene tiče mislim da tako treba i da ostane”, rekao je Medenica.

Osim “Doline jeze“ Štefana Kegija, koja je ranije predstavljena, potvrđen je i dolazak švajcarske predstave “Biti Arijela F.”, koprodukcije autora i izvođača Simona Sena i Teatra “Vidi” iz Lozane.

“Simon Sen je i jedini umetnik koga ćemo videti uživo. To je izuzetno zanimljiva predstava i u odličnoj korespodenciji sa ‘Dolinom jeze’. Obe odgovaraju estetskoj liniji i umetničkom fokusu 54. i 55. Bitefa, a to je preispitivanje živog prisustva izvođača na sceni. U ‘Dolini jeze’ imamo humanoidnog robota, a u ‘Biri Arijela F’ Simon Sen je u komunikaciji sa virtuelnom projekcijom jedne žene”, rekao je Medenica.

Napominjući da “na internetu danas možete da kupite virtuelna tela pravih osoba i da manipulišete njima, kao da imate virtuelnog manekena”, Medenica je rekao da je Sen upravo to uradio, a onda se zainteresovao ko je ta žena, istraživao, upoznao se sa njom i ostvario specifičan odnos.

Predstava pokreće pitanja šta znači vlasništvo nad nečijim telom – stvarnim ili virtuelnim, koje su implikacije pravne, ekonomske, političke, a pre svega moralne, ali je razmena sa tom virtuelnom ženom u njemu pobudila i neka intimna preispitivanja, recimo o njegovom rodnom identitetu pošto se on identifikuje sa svojim vlasništvom, sa Arijelom, naveo je Medenica.

Medenica je naglasio da je nemački teatar jedini koji je učestvovao još od prvog Bitefa svake godine, pa i sada u Bitef Prologu, budući da je “Dolina jeze” koprodukcija Rimini protokola i Teatra Kameršpile iz Minhena.

Direktor Gete instituta u Beogradu Frank Bauman izjavio je da ne zna šta mu je veće zadovoljstvo – što Bitef i u ovim okolnostima može da se održi ili što Gete institut uspeva da da svoj skromni doprinos i u ovim okolnostima.

Bauman je rekao da Kegijeva predstava izvodi na scenu humanoidnog robota koji oličava pisca Tomasa Melera, te pokazao Melerovu knjigu “Die Welt im Rucken”.

“Selektor je pogodio pravo u metu. Komad je zanimljiv, produkcija zahtevna, a kako se ispostavilo i idealna za ove okolnosti. Na sceni imamo robota koji ne nosi viruse, ali je ipak pitanje da li predstavlja opasnost, da li budi strah u nama. Kegi je rekao da ispituje šta je čovek, a šta je mašina. Postoji nelagodna sličnost između čoveka i robota, a tu nelagodu japanski istraživači robotike nazivaju dolina jeze”, izjavio je Bauman.

Predstvu prati tim koji će doputovati kao predstavnici stvaralaca, dok je Kegi zauzet u Bonu, gde radi predstave Rimini Protokola povodom jubileja Betovena. Stoga ne može da stigne na Bitef Prolog, ali je poručio da će u narednom periodu vrlo rado ponovo doći u Beograd, preneo je Bauman.

Jedan od pratećih programa Bitef prologa biće međunarodna konferencija  o sistemskoj podršci teatru u doba pandemije Na ivici nove pozorišne sezone, koju će voditi Jelena Knežević i Aleksandar Brkić, a u onlajn razgovoru će učestvovati stručnjaci u oblasti kulturne politike i menadžmenta iz Srbije i sveta: zamenica predsednika regije Il d Frans za kulturu Florans Porteli, viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kulturne industrije Ana Ilić, prof. dr Milena Dragićević Šešić, upravnica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu Dubravka Vrgoč, direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević i menadžerka Stanice Servis za savremeni ples Marijana Cvetković. 

Medenica je istakao da je taj panel jedan od događaja šireg projekta - serije vebinara koje organizuje Delegacija EU u Srbiji. Cilj tog panela, organizovanog uz podršku delegacije EU i Francuskog instituta, jeste da se pozorište shvati kao “mesto slobodnog i kritičkog mišljenja i suočavanja stavova, što su upravo evropske vrednosti“.

Šef Evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je “divno biti povezan sa Bitefom, uvek me navede da upoznam nešto novo”.

“Hvala za ono što radite i kako to radite. Usled pandemije svi smo suočeni sa najrazličitijim izazovima. Posebno ljudi iz umetničkog sveta. Predstave se održavaju uz velike restrikcije. Zato hvala na strpljenju, hrabrosti i upornosti da i ove godine iznesete Bitef”, rekao je Fabrici i dodao: “Sa ponosom podržavamo Bitef treću godinu zaredom. Drago nam je da možemo da pomognemo u realizaciji. Naravno da nismo mogli u ovim teškim okolnostima da ostavimo Bitef na cedilu. Pomoći ćemo u organizaciji lajv striminga i debate”, istakao je ambasador EU i naglasio da je to “deo šire podrške EU Srbiji. “Od početka krize zbog korona virusa pomogli smo zdravstvu na različite načine, a i u drugim sferama. Juče smo pokrenuli nov program za medije, koji predviđa bespovratnu pomoć, a budžet je 2,4 miliona evra”, rekao je Fabrici.

Kulturni ataše francuske ambasade u Beogradu Katrin Fodri istakla je značaj Bitefa u međunarodnom kontekstu.

“Srećna sam što sam ovde sa našim evropskim prijateljima i ove godine, pogotovo u ovim komplikovanim okolnostima. Francuski institut želi da bude uz Bitef koji je jedan od ključnih faktora za razvoj kulture u Srbiji, a i naš sjajan partner za zajedničko promovisanje novih estetika, ali i kulturnih različitosti”, rekla je Katrin Fodri, podsetivši na projekat Francuskog instituta “Teatroskop” koji pruža podršku u regionu u oblasti teatarske umetnosti.

Napominjući da će francuska predstava “Fleš” iz glavnog programa 54. Bitefa biti izvedena iduće jeseni, ona je izjavila da je značajno što ove godine Francuski institut učestvuje u debatnom programu kako bi se zajedno razmislilo šta ometa umetnost i stvaralaštvo u ovom teškom periodu, razgovaralo o važnim temama finansiranje kulture i modelima njenog funkcionisanja u vreme pandemije.

“Srećni smo što će te debate putem interneta biti dostupne javnosti, to je važan segment kada je u pitanju razvoj publike, na čemu Francuski institut i inače predano radi”, rekla je Fodri.

U okviru Bitef Prologa, planirano je i još jedno izdanje Filozofskog teatra, programa vezanog za Bitef festival i teatar. Maja Pelević će voditi razgovor uživo sa znamenitom slovenačkom teoretičarkom i aktivistkinjom Svetlanom Slapšak.

Debatni i tribinski program Bitef Prologa biće zaokružen onlajn predavanjem Erike Fišer Lihte, jedne od vodećih svetskih teatrološkinja i profesorke teatrologije na berlinskom Fraj univerzitetu. Razgovor sa Fišer Lihte na temu zašto ne postoji digitalno već samo živo pozorište, vodiće umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Medenica je rekao da on to naziva “naučni intervju”, pod naslovom “Digitalni razgovor o analognoj umetnosti”.   

Prateći program, koji obuhvata i prezentaciju Bitef polifonije, održava se na otvorenoj sceni na Skveru Mire Trailović, gde će i početi 12. septembra predstavljanjem knjige “Čekajući Bitef” Vere Konjović, dugogodišnje urednice programa Bitef na filmu.

Obe gostujuće predstave biće emitovane na velikom ekranu ispred Bitef teatra.

Susrete sa autorima vodiće Minja Bogavac. Ulaz je besplatan, a u slučaju kiše, program će biti odžan u Bitef klubu.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program Bitef Prologa se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Jakov Simović

(SEEcult.org)