Bogdan Bogdanović 2013/14.
Ulična galerija predstavlja od 14. oktobra izložbu fotografija Sebastijana Ilinga (Sebastian Illing), koje su posvećene delu arhitekte Bogdana Bogdanovića, a nastale su tokom putovanja tog autora po prostoru bivše Jugoslavije 2013/14. godine.
Prema rečima Ilinga, impresioniran Bogdanovićevim (skoro zastrašujućim) arhitektonskim stilom i činjenicom da njegova dela ne dozvoljavaju striktno, i unapred definisano tumačenje, odlučio je da istraži njegov rad putujući po bivšoj Jugoslaviji 2013/14.
“Često bih proveo sate posmatrajući njegove arhitektonske kompozicije (ili preciznije, ‘širu sliku’ koju čine arhitektura i pejzaž, ali i ljudi, i životinje i zelenilo u koje ti spomenici zarastaju). Daleko od predstavljanja sinopsisa Bogdanovićevog rada (Achleitner publikacija iz 2013. godine poslužiće u te svrhe), crno-belim fotografijama tehnikom krupnog kadra ili fokusom na detalje želeo sam da pokažem ono što mene posebno fascinira”, naveo je Iling povodom izložbe “Bogdan Bogdanović 2013/14”.
Kada je 2007. godine prvi put u Kosovskoj Mitrovici video Bogdanovićev spomenik u znak sećanja na rudare, Iling je, kako je naveo, počeo da oseća njegovu “doživotnu egzaltaciju” za i sa prostorom.
“Ovaj prostor imao je magnetni efekat za mene. Bio sam opčinjen načinom na koji je arhaična forma u interakciji i čudnovatoj harmoniji sa okruženjem. Godinama nakon toga sam želeo da posetim još Bogdanovićevih memorijala, dok me konačno sudbonosne okolnosti nisu odvele na put 2013/14. godine. Tada su se stvari pokrenule. Kamera je svakako bila deo mog prtljaga, ali bez namere da jednoga dana napravim izložbu. Na kraju, izuzetno sam srećan što imam priliku da svoje fotografije ‘ukletog neimara’ izlažem u Beogradu – gradu koji je dugo (do 1993. godine) bio središte njegovog života, gde su ga ljudi koji ga zateknu kako ‘luta’ ulicama 1950-ih pozdravljali sa ‘Servus Caligari’, gde je bio gradonačelnik i gde je napisao otvoreno pismo gospodinu M. 1980. godine”, naveo je Iling povodom izložbe koja će biti otvorena uz koncert grupe Bullet for a Badman (Metak za zlikovca).
Iling je rođen 1980. u Verdau u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, a odrastao je u ruralnom delu Saksonije, gde je stekao obrazovanje i bio društveno aktivan (posebno u radu sa osobama sa fizičkim i psihičkim poteškoćama). Studirao je sociologiju, psihologiju i interkulturne studije u Jeni u Nemačkoj i Urbinu u Italiji. Između 2000. i 2007. godine, živeo je u Bolzanu u Italiji, Bohumu, Madridu, i Bernu u Švajcarskoj, gde je stažirao.
Trenutno živi u Bernu. Proteklih osam godina bavi se mladima, a trenutno je vaspitač u centru za mlade sa psihičkim i fizičkim poteškoćama. Takođe, bavi se i muzikom. Smatra da postoji izuzetno jaka veza muzike i fotografije, a posebno je bila izražena dok je pripremao seriju fotografija o Bogdanoviću.
Prvu izložbu “Grac, Cirih, Priština, Bujtine” (sa Armendom Kabashijem i Viganom Nemanijem(, imao je u Prištini (Ginger) 2014. Potom je usledila izložba "Dole ka Sarajevu" u Cirihu. Nakon toga, izložba "Bogdan Bogdanović 2013/14" predstavljena je u Cirihu i Brestu (2014), Kopenhagenu i Beču (2015), a nakon Beograda, biće postavljena 2017. godine i u Makedoniji. Takođe, Iling za 2017. priprema izložbu u Štutgartu (Kaputt - Focus/Berlin) i Bernu (Coney Island Blues).
U Beograd se vraća 14. novembra, kada otvara izložbu “Sunny place for shady people” u galeriji bARTcelona.
Bogdan Bogdanović (1922-2010), arhitekta, urbanista, pisac, filozof, umetnik, univerzitetski profesor i političar, autor je više od 20 spomen-obeležja žrtvama fažizma u Drugom svetskom ratu, podignutih u drugoj polovini 20. veka širom bivše Jugoslavije. Njegova memorijalna zdanja izvedena su iz topografije i okruženja u kojem su nastala i oblikovana u mesta pamćenja i komemoracije. Od 1970. do 1972. godine bio je dekan Arhitektonskog fakulteta, nakon čega je formirana Nova škola arhitekture (1971-1973), ali je zbog nedostatka podrške da reformiše i modernizuje školu bio primoran da podnese ostavku. Nakon toga, posebnu vrstu pedagoškog poduhvata predstavljala je Seoska škola za filozofiju arhitekture u Malom Popoviću, gde je sa studentima nastavio da razvija nove pristupe arhitektonskoj praksi zasnovane na istraživačkim igrama. Bio je predsednik Saveza arhitekata Jugoslavije i član SANU do istupanja 1981. godine. Bio je i gradonačelnik Beograda od 1982. do 1986. godine.
Zbog antimiloševićevskog angažmana proteran je iz svog ateljea i škole u Malom Popoviću, a Beograd je napustio 1993.
Poslednje decenije života proveo je u Beču, gde je i preminuo 2010. godine.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja za svoj rad - od Ordena za hrabrost, preko Piranezijeve nagrade do Zlatne medalje grada Beča.
Grad je za Bogdaovića bio kulturni i moralni pojam, koji je istraživao, maštao i mislio, i o kome je pisao. Promišljao je i pisao o drugačijem gradu, o gradu koji nastaje odozdo - na osnovu građanske participacije. Njegovo kritičko promišljanje ne prestaje da bude izvor insipracija i ideja.
Autor je brojnih knjiga i eseja. U jednom od svojih eseja “Gradoslovar”, Bogdanović navodi da je: “Igra misao, a misao događaj, i da tamo gde ljudi ne umeju da se igraju gradova, tamo ne umeju ni da misle svoje gradove i svoje prostore i tamo se pravi grad nikada neće ni dogoditi”.
Izložba “Bogdan Bogdanović 2013/14” biće otvorena u Uličnoj galeriji do 28. oktobra.
(SEEcult.org)
