• Search form

22.02.2018 | 18:15

Brojni problemi kulture u Beogradu, moguća rešenja

Brojni problemi kulture u Beogradu, moguća rešenja

Predstavnici izbornih lista stranaka i grupa građana, koji su se odazvali na poziv Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) za učešće u debati o kulturnoj politici u Beogradu, izneli su slične stavove o većini gorućih tema koje tište umetnike i kulturne radnike, ali su im prioriteti nešto drugačiji, kao i načini na koje vide mogućnost kontrole rada vlasti.

U odsustvu predstavnika vladajuće koalicije, kao i još nekih izbornih lista koje se nisu odazvale, na tribini “Treba li nam kultura?” u Medija centru učestvovali su 22. februara predstavnici pojedinih stranaka koje su ranije bile na vlasti, ali i grupa građana koje prvi put učestvuju na izborima, a osim o prioritetima i načinima na koje bi uključili šire aktere kulturne scene u sporovođenje i praćenje kulturne politike, imali su priliku da se izjasne i o upravljanju javnim resursima, budžetu za kulturu i raspodeli sredstava, kao i o odnosu prema vaninstitucionalnim akterima u kulturi koji, prema pojedinim istraživanjima, stvaraju 50 odsto ukupne kulturne produkcije u Srbiji.

Među prioritete kulturne politike učesnici debate navodili su povećanje budžeta, obezbeđivanje transparentne raspodele sredstava, alternativne izvore finansiranja, unapređenje saradnje kulturnih institucija i nezavisne scene, rešavanje statusa samostalnih umetnika, poštovanje slobode izražavanja i umetničkog stvaralaštva i drugih međunarodnih obaveza i evropskih standarda, jačanje međusektorskog partnerstva, veću ulogu kulture u obrazovanju, razvoj inkluzivne politike, dostupnost neiskorišćenih javnih prostora i razvoj novih modela upravljanja, decentralizaciju kulture…

Specifičan prioritet, koji je formulisao kao “kao”, izneo je reditelj Milutin Petrović, predstavnik  izborne liste "Šta radite bre - Marko Bastać”, koji je ocenio da su i debate o kulturnoj politici u današnjem državnom sistemu zapravo uzaludne.

“Ovo je kao država u kojoj se kao dešavaju izbori uoči kojih se održava kao tribina na kojoj mi kao razgovaramo o kulturi. Mi smo stalno pod pritiskom ovoga što se zove kao država i u situaciji da se kao bavimo tim stvarima...”, rekao je Petrović, koji smatra i da je “kultura doživela genocid” i da sada “mora da se desi neko čudo”, koje je moguće samo u umetnosti. “Veća šansa za spas je u knjizi ‘Luzitanija’ i odluci ljudi koji su dodelili (NIN-ovu) nagradu (Dejanu Atanackoviću), nego u rešenjima o kojima ovde pričamo”, ocenio je Petrović, odnedavno v.d. direktor Ustanove kulture “Parobrod”.

Ocenjujući da “kulturna politika trenutno nije vidljiva, ali su njene posledice vrlo vidljive”, Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće Clio, rekao je u ime liste “Dragan Đilas – Beograd odlučuje, ljudi pobeđuju!”, da su njen prioritet – ljudi i “povratak rada institucija”.

Prioriteti Liberalno-demokratske partije, kako je rekao reditelj Nikola Ljuca, pre svega su traženje alternativnih fondova za finansiranje kulture, koji bi bili zasnovani na određenim poreskim olakšicama za biznis sektor, zatim dijalog sa kulturnim institucijama i nezavisnom scenom, jer se ne smeju razdvajati, te rešavanje statusa samostalnih umetnika. “I sam sam u istom problemu zbog nepostojanja dijaloga gradskih i republičkih vlasti”, rekao je Ljuca, ocenjujući i da reprezentativna umetnička udruženja ne funkcionišu kako treba.

Demokratska stranka, koja na izbore izlazi sa Novom strankom, Socijaldemokratskom strankom i Zelenom ekološkom partijom, zasnovala je prioritete na dosadašnjem iskustvu, a ono je, kako je rekla poslanica DS u Skupštini Srbije Vesna Marjanović, bilo i pozitivno, i negativno.

Ističući da je potreban povratak na osnovne principe i Ustavom garantovanu slobodu izražavanja i umetničkog stvaralaštva, ona je rekla da prioriteti kulturne politike moraju biti zasnovani i na međunarodnim dokumentima, koji su “usvojeni, ali se ne primenjuju”, kao i na evropskim standardima, a konkretno je navela, između ostalog, rešavanje dugova koji se pripisuju samostalnim umetnicima, iako je za njih odgovoran grad, angažovanje mladih umetnika kroz sistem volonterske prakse i otvaranje novih poslova, mere za implementaciju javno-privatnog partnerstva, posebne mere za jače prisustvo kulture i umetnosti u obrazovanju, kao i unapređenje inkluzivne politike. Takođe, naglasila je da je neophodno povećanje budžeta za kulturu sa sadašnjih 3% ukupnog gradskog života bar na 4%, odnosno izdvajanje za kulturu od 15 evra po stanovniku, umesto današnjih 10 evra.

U ime iste liste, predsednik Gradskog odbora Nove stranke Aris Movsesijan dodao je kao jedan od prioriteta i promovisanje različitosti.

Inicijativa Ne davimo Beograd, kako je istakao njen predstavnik Radomir Lazović, došla je do prioriteta u širem dijalogu sa različitim akterima na sceni i građanima, nakon više od 20 tribina i kroz onlajn platformu, a smatra da je pre svega neophodno obezbediti finansijsku transparentnost trošenja javnih sredstava kroz poboljšanje konkursnih procedura, evaluaciju institucija, obezbeđivanje sredstava za tzv. “hladni pogon” (infrastrukturne troškove) vaniinstitucionalnih aktera na sceni... Takođe, među prioritetima Inicijative Ne davimo Beograd je i dostupnost kroišćenja javnih prostora, poput Magacina u Kraljevića Marka, koji je još 2007. godine ustupljen nezavisnoj sceni, ali i otvaranja novih, i to kroz uvođenje fonda dostupnih prostora za kulturu i razvoj inovativnih modela njihovog korišćenja. Posebno je istakao potrebu decentralizacije kulture, odnosno jačanja kulturnih scena prigradskih naselja.

Učesnici debate, koju su moderirale Jelena Pajović van Reenen i Milica Pekić, posebno su se osvrnuli i na pitanje upravljanja javnim resursima, odnosno na mogućnosti sprečavanja partijskog zapošljavanja, političkih pritisaka na kulturu kroz održavanje v.d. statusa i drugih vidova privatizacije javnog dobra za šta je kao primer navedena i odluka Kulturnog centra Beograda da odbije gostoprimstvo za debatu o kulturi, nakon konsultacije sa gradskim vlastima.

Dok su pojedini učesnici, poput Vesne Marjanović i Zorana Hamovića, izneli predlog o uvođenju Saveta za kulturu, drugi su se usprotivili tom predlogu, a pojedini su se zauzeli za pokretanje Foruma za kulturu, kakav je ustanovljen u Novom Sadu u okviru statusa Evropske prestonice kulture 2021.

Vesna Marjanović rekla je da bi formiranje Saveta za kulturu podrazumevalo uključivanje istaknutih umetnika i stručnjaka u kulturi radi davanja predloga za razvoj kulture i programske prioritete. To telo bi, osim savetodavne, imalo i kontrolnu ulogu. Sličan predlog izneo je i Hamović, koji smatra da je neophodno okupiti ljude koji znaju i imaju viziju, i to ne samo članove stranaka, već i vanstranačke ličnosti i predstavnike nevladinog sektora. Za razliku od njih, Ljuca je rekao da je LDP apsolutno protiv takvih tela, jer smatra da predstavlja bežanje od odgovornosti. “Treba raditi na mehanizmima, a ne na savetima”, rekao je Ljuca, koji se zauzeo i za edukaciju političara, jer mnogi “ne znaju ni kako funkcioniše” kultura.

Lazović je istakao je važnost učešća građana u odlučivanju kako bi bili korektiv institucija koje su, kako je ocenio, u svojevrsnom stanju eutanazije, i to ne slučajno, već zbog “potpune političke kontrole”. “Potpuna centralizacija odlučivanja dovodi do toga da imamo zatvorene institucije za bilo koga drugog sa scene. Bitno je da otvorimo te prostore za vaninstitucionalne aktere scene koji su amrginalizovani, jer ih je nemoguće kontrolisati”, rekao je Lazović, zauzevši se za model Foruma za kulturu koji zagovara NKSS. Dodao je da bi Grad pre svega trebalo da ima ulogu u stvaranju povoljne atmosfere za razvoj kulture kroz različite vrste podrške tamo gde kultura i nastaje, uključujući nezavisnu scenu, od koje treba preuzeti i druge inovativne prakse koje su primenjive ne samo u kulturi, nego i u drugim oblastima.

U tom smislu su pomenuti i zaključci do kojih je NKSS došla nakon uporedne analize gradskih i republičkih konkursa za sufinansiranje projekata u poslednjih nekoliko godina, a odnose se na mogućnosti reforme konkursnih procedura i obezbeđivanje transparentnije raspodele sredstava. Takođe, predočena je i mogućnost uvođenja dodatnih izvora finansiranja kulture, poput izdvajanja dela sredstava od boravišne takse za turiste ili uvođenja poreza za nekorišćenje imovine - prostora.

Vesna Marjanović ocenila je u tom kontekstu da bi bilo dobro da se osnuje poseban fond za komercijalne programe u kulturi, koji su važni zbog razvoja turističkog potencijala grada, ali ne bi bili sufinansirani iz budžeta Sekretarijata za kulturu, već iz resora privrede ili turizma.

Svi učesnici debate izneli su stav o potrebi unapređenja odnosa gradskih vlasti prema vaninstitucionalnim akterima kulturne scene. Istaknuta je posebno potreba jačanja saradnje javnog i civilnog sektora, između ostalog i zbog uspešnijeg učešća na evropskim konkursima za kulturu, budući da javni sektor ima prednost u pogledu infrastrukturnih kapaciteta za apliciranje, a civilni ima dragoceno znanje u tom procesu.

Asocijacija NKSS, koja okuplja više od 80 organizacija iz cele Srbije, organizovala je debatu o kulturnoj politici u nameri da skrene pažnju na važnost kulture u društvu, ali i na mnogobrojne probleme sa kojima se akteri u toj oblasti suočavaju već godinama, a koji su i u aktuelnoj predizbornoj kampanji ponovo ignorisani. NKSS je sličnu seriju debata organizovala i uoči izbora 2012. godine u Beogradu i drugim gradovima širom Srbije, kada je sa žaljenjem konstatovala drastično odsustvo svesti političkih stranaka o važnosti kulture.

(SEEcult.org)

Video
12.06.2018 | 19:26

VOĐENJE: Daniel Kovač - Uvek može surovije

Vođenje kroz izložbu Daniela Kovača "Uvek može surovije", održanu u galeriji Remont u Beogradu od 28. maja do 8. juna 2018.