Ćirjanićeva: Nagrade jedini most između pisca i čitaoca
Književnica Gordana Ćirjanić, dobitnica NIN-ove nagrade za najbolji roman 2010. godine, izjavila je 26. januara na svečanom uručenju tog priznanja su nagrade danas “možda jedini most između pisca i gotovo sluđenog čitaoca”, jer u Srbiji više ne postoji književni život i merodavno vrednovanje književnosti. Na svečanosti u Skupštini grada Beograda, Gordana Ćirjanić je podsetila da se u Srbiji književni život nekada odvijao kroz renomirane časopise, profilisane tribine i druženje u kafani, za koje su pisci imali novac.
Književnica Gordana Ćirjanić, dobitnica NIN-ove nagrade za najbolji roman 2010. godine, izjavila je 26. januara na svečanom uručenju tog priznanja su nagrade danas “možda jedini most između pisca i gotovo sluđenog čitaoca”, jer u Srbiji više ne postoji književni život i merodavno vrednovanje književnosti.
Na svečanosti u Skupštini grada Beograda, Gordana Ćirjanić je podsetila da se u Srbiji književni život nekada odvijao kroz renomirane časopise, profilisane tribine i druženje u kafani, za koje su pisci imali novac.
Prema njenim rečima, vrednovanje književnosti danas je prepušteno novinarima, izdavačima, trgovcima...
Nagrade su, kako je rekla, danas “možda jedini most između pisca i gotovo sluđenog čitaoca kome se nudi u gotovo istom pakovanju dobra, osrednja i petparačka literatura”.
Posebno ističući važnost NIN-ove nagrade, koju je dobila za roman “Ono što oduvek želiš”, u izdanju “Narodne knjige”, Gordana Ćirjanić je rekla da je to priznanje zadržalo ulogu “glavnog štambilja za društvenu overu književne vrednosti”.
Gordana Ćirjanić je tek četvrta žena koja je dobila NIN-ovu nagradu u njenoj više od pola vekla dugoj istoriji.
Novčani iznos nagrade od milion dinara, koju je Gordani Ćirjanić uručio glavni i odgovorni urednik nedeljnika “NIN” Nebojša Spaić, obezbedio je Telekom Srbija.
Žiri su činili Vasa Pavković (predsednik), Mileta Aćimović Ivkov, Ljiljana Šop i Mladen Šukalo i Aleksandar Ilić, a u najužoj konkurenciji bili su romani još pet autora, među kojima je i raniji dobitnik NIN-ove nagrade Goran Petrović.
Prema navodima žirija, roman “Ono što oduvek želiš” odlikuju visoki stil i provokativna tematizacija savremenog doba. Autorka je, "promišljajući uticaj modernih medija na svakodnevnicu, ali i na sudbine ljudi”, sačinila portret savremenog intelektualca kao bića raspetog između želja i mogućnosti, instinkta i emocija, stihije savremenosti i okova tradicije i istorije, naveo je žiri, koji je dobio na čitanje više od 120 romana iz prošlogodišnje produkcije.
Prošle godine NIN-ovu nagradu dobila je Grozdana Olujić za roman “Glasovi u vetru”, a među autorkama koje su dobile to priznanje su i Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke, 1988) i Svetlana Velmar Janković (Bezdno, 1995).
Dodela NIN-ove nagrade za 2010. godinu obeležena je i zahtevom Sretena Ugričića da njegov roman “Neznanom junaku”, u izdanju Lagune, bude povučen iz konkurencije, jer smatra da “ovakva NIN-ova nagrada, kakvom se uglavnom pokazala poslednjih dvadeset godina, ne daje legitimitet piscu, nego pisac daje legitimitet ovakvoj nagradi, ako pristane da učestvuje”.
U pismu uredništvu “NIN-a” i izdavaču, Ugričić je naveo da NIN-ova nagrada presudno utiče na kanonizaciju savremenog domaćeg stvaralaštva, a pošto je roman dominantni i privilegovani žanr, i na artikulaciju ukupne predstave književnosti i njenog statusa na kulturnoj i javnoj sceni.
“Kao takva, NIN-ova nagrada je funkcionalno usađena u sociosimbolički poredak kojim se bavim u ‘Neznanom junaku’ (kao i u prethodnoj knjizi eseja ‘Uvod u astronomiju), poredak koji je mutirao do grotesknih formi i razmera - kako vulgarnih i bolno očiglednih, tako i samozatajnih i naizgled bezazlenih - te mora biti demaskiran, detabuiziran i desakralizovan, temeljno iskritikovan i objašnjen čak i deci u osnovnoj školi, inače će nas satrti, a već nam je naneo nenadoknadivu štetu”, naveo je Ugričić, opisujući taj poredak kao “ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski”.
“To je poredak našeg poraza i bezizlaza”, naveo je Ugričić, upravnik Narodne biblioteke Srbije, koji je pozvao bio i druge pisce da pokažu da razumeju zašto je važno i neophodno odbiti učešće u konkurenciji.
NIN-ova nagrada je do raspada bivše Jugoslavije dodeljivana piscima sa celog tog prostora, a trostruki laureat bio je samo Oskar Davičo, dok su dvostruki bili Dobrica Ćosić i Živojin Pavlović.
(SEEcult.org)
