Čovek kao postvareno biće, stvari kao idoli
Bitef teatar obeležava 3. marta rođendan premijerom plesne predstave “Goli”, prema konceptu i koreografiji Isidore Stanišić, koja kroz odnos čoveka prema tekstilu pokazuje kako je regresirao u postvareno biće, dok je ispraznoj stvari dao ulogu idola.
Plesna predstava “Goli”, čiji je dramaturg Dimitrije Kokanov, koprodukcija je sa Narodnim pozorištem u Užicu, a prati istoriju tekstila i odnosa čoveka prema tekstilu.
“Čitav tehnološki napredak usredsređen je na superficijelno poboljšanje, čime čovekova intervencija u evoluciju dovodi do gubljenja ljudskosti. Najvidljivija putanja površinskog napretka jeste odeća, naša druga koža, naša prilika za transformaciju, naše skrovište, ali i propadalište. Pametno odelo nas čini boljim ljudima ili nosiocima istog? Stil života jednog nosioca važniji je od samog života drugog nosioca? Je li onda taj nosilac i dalje čovek ili je evoluirao u drugi naziv? Ko je, ili šta je taj nosilac? Da li Supermen leti ili pada, i zavisi li to samo od vijorenja plašta? I na kraju, ko smo kad smo goli?”, navela je rediteljka i koreografkinja Isidora Stanišić.
Cilj predstave je da u eri promocije transhumanizma ne propituje šta sve čovek ovom vrstom progresa dobija, već šta gubi.
“Negirati ili sputavati tehnološki napredak nije svrhovito, ali podsticati saradnju tehnologije i umetnosti kako bi taj napredak ostao u domenu humanistike, nije samo svrhovito, već i neophodno. Iz tog razloga je učešće fabrike tekstila u ovom našem umetničkom delu (jer, projektu bi bio tehnički termin), od izuzetnog značaja za budućnost čovečanstva i zajedničkog osmišljavanja iste”, dodala je Isidora Stanišić.
Prema rečima Kokanova, predstava “Goli” nastala je kao rediteljsko-koreografski istraživački proces autorke Isidore Stanišić koji je započela pojmom protivčoveštvo (što je i radni naziv projekta), u želji da ispituje transhumanistički kontekst života savremenog čoveka.
“Konfrontirani sa konceptualnim odlukama da je osnovni izvođački jezik u domenu fizičkog (prostora i tela), a ne digitalnog okruženja, fokusirali smo se na proizvodnju sadržaja kojim bi smo komunicirali ideju progresa ljudskog rada, privilegiju u radu i upotrebnu vrednost proizvoda ljudskog rada. Kontekst unutar koga i iz koga kreiramo scenske znake jeste svet tekstila, tekstilne proizvodnje i simbolički potencijal upotrebne vrednost koje tekstil može da donese”, naveo je Kokanov.
“Goli” su stoga doslovno oznaka za one koji su skinuti, ogoljeni, bez odeće (jer je ne mogu posedovati, ili su je odbacili)…
“Istovremeno, interesovali smo se za temu fascinacije i konfrontacije različitih upotrebnih vrednosti određenog tekstila koji se pojavljuje u susretu sa razvojem savremenih tehnologija: green screen, ćroma key, smart clothing itd. Dakle, novim tekstilom koji ne samo da otvara pitanja tržišne dostupnosti potrošačima, već interveniše u kreiranju slika naše virtuelne realnosti i kamuflaže (ne) željenog”, naveo je Kokanov, dodajući da Isidora Stanišić u predstavi razvija za nju prepoznatljiv koreografski jezik, obrađujući ga rediteljski konstruisanjem slika odnosa ljudske telesnosti i traga tekstilne prošlosti u želji da se ovlada idejom budućnosti.
U predstavi igraju: Ana Ignjatović-Zagorac, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Dušan Bajčetić, Staša Ivanović i Ivana Pavićević.
Scena i kostim osmislila je Marijana Zorzić Petrović, muziku potpisuje Darja Janošević.
Povodom svog dana, Bitef teatar saopštio je da je ponosan na sezonu u kojoj je, u otežanim uslovima izazvanim merama zaštite od epidemije, ipak uspeo da organizuje i ostvari zanimljive pozorišne projekte. Pored organizovanja Bitef festivala, Bitef teatar istakao je da je učestvovao na bitnim lokalnim i internacionalnim festivalima predstavama sa redovnog repertoara, dobio nagrade i priznanja, te tako potvrdio svoju bitnost i potrebnost na pozorišnoj sceni regiona.
Kroz programe Bitef zona i Mesec nezavisne scene, Bitef teatar uspeo je da servisira i prezentuje zanimljive predstave regionalnih umetnika i trupa koje skreću pažnju na sebe inovativnim radom. Među uspesima, Bitef teatar je izdvojio i očuvan i unapređen dijalog sa zajednicom kroz mnoge tribine i promocije, radionice i treninge, unapređujući tako "školu pozorišnog mišljenja bitefovskog karaktera" koja osnažuje umetnike i doprinosi sceni svežim i inovativnim žanrovskim rešenjima.
“Jednako gradeći repertoar postdramskog, dramskog i plesnog teatra, ponudili smo krosover žanrovska rešenja, šireći i unapređujući uticaj tendencija Bitefa i uvezujući još čvršće Bitef teatar u mrežu regionalnih pozorišnih kuća koje obraćaju pažnju na definisanje i pozicioniranje stilskog i sadržajnog jezika savremenog pozorišnog trenutka”, istakao je Bitef teatar u saopštenju.
*Foto: Božidar Živanović
(SEEcult.org)
