Izložba “Ćutanje kamena”, koja obuhvata dela nekih od najznačajnijih vajara 20. veka sa jugoslovenskog prostora iz Zbirke skulpture Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, biće otvorena 18. avgusta u galerijskom prostoru crkve Santa Marija in Punta u Budvi.
Na izložbi autorke dr Rajke Bošković, koja je početkom ove godine održana u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu, zastupljeni su umetnici kao što su Vida Jocić, Jovan Kratohvil, Milun Vidić, Momčilo Krković, Nandor Glid, Jelena Jovanović, Nebojša Mitrić, Miodrag Damnjanović, Sava Sandić, Lojze Dolinar i Pavle Pavao Perić.
Povodom izložbe, koja je deo programa 31. festivala Grad teatar, 19. avgusta biće održan i stručni skup “O kamenu – vanvremenost i savremenost”, na kojem će stručnjaci iz različitih oblasti, pre svega istorije i teorije umetnosti, likovne i primenjenih umetnosti, kao i geologije i arheologije, razmatrati kamen kao materijal u prirodi i svakodnevnom okruženju - kao jedan od nazjnačajnijih tragova materijalne kulture u istoriji čovečanstva i kao jedan od najzastuplјenijih materijala za umetnički izraz od kamenog doba do danas.
Među učesnicima su najavljeni dr Kristina Šarić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu (Od morskih dubina do svemira – protranstvo isklesano u kamenu), dr Josip Šarić sa Arheološkog instituta u Beogradu (Kameni tragovi – između naučne i poetske istine), mr Petar Vujošević, slikar-mozaičar, autor i osnivač Beogradskog festivala mozaika i Umetničkog festivala Virski u Baru (Crna Gora i kamen), pesnik Drago Mijović, specijalni gost (O kamenu u vjekove), vajar Goran Čpajak (Kamen u skulpturi), umetnik Zlatko Glamočak (Original i plagijat u kamenu), kao i dr Rajka Bošković, koja će govoriti na temu “(Sa)vremenost kamena”.
Sava Sandić, Majka s detetom
Izložba “Ćutanje kamena”, koja obuhvata 12 skulptura u kamenu, priređena je sa idejom da se pre svega istaknu mogućnosti umetničkog izraza kamena; prikažu najznačajnija dostignuća u modernoj i savremenoj umetnosti kojima je sam kamen bio podsticaj za oblikovanje; i da se ukaže na biće kamena, njegovu vanvremenost, ali i savremenost kao materijala u skulpturi.
Ideja “ćutanja kamena” prositekla je iz sagledavanja samog “bića” kamena koje ne dopušta raspričanost – ni rečju, ni slikom, ni oblikom.
Kamen podstiče i omogućava svođenje na samu bit izraza, doprinosi čistoti ideje. Jer, kamen sadrži onu iskonsku lepotu, koja nije nije na površini, do koje se mora doći, koja iziskuje posvećenost i proniknuće, navela je autorka povodom izložbe.
“U utrobi kamena savremeni umetnik, pođednako kao i umetnik praistorije, (pro)nalazi nevidlјive sile; obelodanjuje energiju kamena; otkriva duh kamena nataloženih milenijuma; nevidlјivim silama daje vidlјivi oblik.
Sam kamen iziskuje produblјenost mišlјenja, sagledavanja i doživlјaja.
Ako je kamen, kako je već rečeno, zgusnuće vremena, prostora i materije, onda bi zapis u kamenu – rečju, slikom ili oblikom – bio ‘zgusnuće’ misli, koji traži posvećenost i istrajnost u otkrivanju duha tajnovitosti, unutrašnjeg sjaja i vanvremenosti kamena”, navela je Rajka Bošković.
Iskonska lepota kamena kao materijala i danas je, kao i kroz istoriju, podsticaj za umetničko oblikovanje.
Milorad Damnjanović, Portret Ž.M. „Maja“, 1963.
Ideja izložbe predstavlјa se kroz tri celine. Prva celina, Zemlјa / kamen / tlo, ukazuje na kamen kao mogućnost oblikovanja tla; drugom celinom, Telo / čovek / dvoje, ističe se suštinsko svojstvo kamena – jezgrovitost i kompaktnost; dok se trećom celinom, nazvanom Lice / ličnost / lik, daje uvid u mogućnosti prikaza čoveka na tri načina, kroz ličenje, karakter i tip ličnosti.
Izložba će otvoriti muzejski savetnik Ljilјana Zeković, a biće je moguće obići do 1. septembra.
*Na vrhu: Momčilo Krković, Sećanje na Maču Pikču, 1974.
(SEEcult.org)