Slučaj Remont galerije, koja od 1. juna više neće raditi u tržnom centru na Trgu republike u Beogradu, samo je jedan od primera problema sa kojima se suočavaju vaininstitucionalni akteri u kulturi u Beogradu i Srbiji, a rešenje je u promeni zakonskih propisa.
“Danas je Remont u pitanju, a sutra će biti neko drugi”, rekla je 19. maja na konferenciji za novinare Darka Radosavljević Vasiljević, istoričarka umetnosti i kustoskinja koja sa timom saradnika vodi Remont galeriju od 2000. godine.
Asocijacija Remont će do pronalaska adekvatnog prostora za nastavak svoje osnovne - izlagačke delatnosti, gostovati u drugim izlagačkim prostorima i nastaviti realizaciju partnerskih projekata koji nisu direktno u vezi sa galerijom, jednim od najjaktivnijih i najznačajnijih prostora za prezentaciju savremene umetnosti u Beogradu u protekloj deceniji.
Prema navodima Remonta, iako stalno na ivici opstanka, do sada su uspevali da prevaziđu sve ekonomske teškoće i održe programe na profesionalnom nivou, a krajem prošle godine, svesni da više nije moguće obezbediti sredstva za zakup i održavanje prostora (oko 600 evra mesečno, bez komunalija i drugih troškova), započeli su i niz aktivnosti i pregovaranja u vezi sa pronalaženjem drugog, adekvatnijeg, prostora za galerijsku delatnost.
Ti napori ostali su, međutim, za sada bez uspeha, jer i pored dobre volje predstavnika lokalne samouprave, do danas nisu uspeli da pronađu odgovarajuće rešenje.
“Apsurd je da se gradska uprava zainteresovala za problem, ali ne postoji zakonska regulativa da se reši”, rekla je Darka Radosavljević.
Prema njenim rečima, Remontu su izašli u susret i Poslovni prostor Starog grada i Agencija za poslovni prostor Grada Beograda, pa je pronađen prostor za zakup po ceni od 300 dinara za kvadratni metar, ali je problem što je veći od onoga koji je potreban Remontu, a i cena je zbog veličine prostora veća.
Reč je o prostoru koji je ruiniran i potrebna su ogromna ulaganja za njegovo renoviranje, ali Remont po zakonu ne može da dobije sredstva za adaptaciju, rekla je Darka Radosavljević.
S druge strane, prema podacima koje je našla na sajtu jedne od centralnih gradskih opština, zakupnina za kancelarije za delatnosti udruženja građana, društvenih organizacija, zdravstva, socijalne zaštite, nauke i kulture, koje se sa više od 50 odsto finansiraju iz budžetskih ili iz sredstava drugih društvenih fondova, utvrđena je u iznosu od pet odsto od ukupnog iznosa zakupnine.
“Umesto da olakšice daju onima koji deluju samostalno - oni su kažnjeni, a oni koji vise na budžetu su povlašćeni”, rekla je Darka Radosavljević, napominjući da u Beogradu postoji neverovatno mnogo praznih i neiskorišćenih prostora.
S obzirom da problem nepostojanja prostora za rad imaju i mnogi drugi vaniinstitucionalni akteri u oblasti kulture i umetnosti, radni tim Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS) - mreže udruženja građana i inicijativa koja je u formiranju, ponudio je gradskoj vlasti da zajedno pokušaju da razreši tu nepovoljnu situaciju.
“Dugo razmišljamo o tom problemu i zbog toga početkom godine nismo mogli da predvidimo šta nas čeka”, rekla je Darka Radosavljević, napominjući da je sve to izuzetno stresno.
“Pitamo se šta mi to radimo i da li smo normalni što radimo to što radimo”, rekla je ona, navodeći da je Remont došao u situaciju da se odrekne galerijskog prostora, jer sve više i radi projekte van njega, ali da kancelarije ne može da se odrekne.
Zatvaranje galerijskog prostora, međutim, znači i ukidanje direktne komunikacije sa publikom, čime se ugrožava i ukupan rad, rekla je Darka Radosavljević.
Remont je dobio niz ponuda da gostuje planiranim, a nerealizovanim izložbama u drugim izlagačkim prostorima, a nastaviće i projekte koji nisu direktno vezani za galeriju.
Između ostalog, član tima Remonta Miroslav Karić radi projekat predstavljanja Srbije na izložbi Donumenta u Regenzburgu polovinom septembra, a predstaviće i institucije i umetnike.
Saša Janjić sa Gete instituom iz Atine i Nemačke radi projekat u kojem učestvuje nekoliko zemalja iz regiona, a bavi se istraživanjem i revalorizacijom otomanskog nasleđa na Balkanu. U okviru tog projekta, predviđena je velika izložba u Atini, na kojoj učestvuju Srbija i Kosovo, Bugarska, Makedonija, Albanija, Grčka i Turska, a tokom 2012. godine biće predstavljena i u Beogradu i gradovima ostalih zemalja u regionu.
Marija Radoš, takođe iz tima Remonta, istakla je i aktivnosti na internetu, među kojima je savremene umetnosti Srbije, kao i video arhiva sa otvaranja izložbi, realizovana u okviru projekta Artyčok.tv.
Asocijacija Remont osnovana je 1999. godine, a od 2000. godine, kada je otvorena galerija Remont, u tom prostoru održano je više od 300 programa (izložbi, promocija, projekcija, diskusija), u kojima su učestvovali najznačajniji srpski savremeni umetnici svih generacija.
U Remont galeriji su se prvi put predstavili mnogi, danas uspešni i međunarodno priznati autori, kako iz Srbije, tako i iz inostranstva.
Sajt Remonta je www.remont.net
(SEEcult.org)