Dani slovenačkog filma u Jugoslovenskoj kinoteci

Dane slovenačkog filma (DSF) u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu otvorio je 22. novembra slavni reditelj Slobodan Šijan podsećanjem na veze srpskih i slovenačkih sineasta u bivšoj Jugoslaviji, a posle projekcije restaurisanog filma “Sedmina” (1969) Matjaža Klopčiča, gledaocima su se obratili Snežana Nikšić i Rade Šerbedžija koji su igrali glavne uloge u tom ostvarenju o italijanskoj okupaciji Ljubljane u Drugom svetskom ratu.

Šijan je istakao da “srpsku kinematografiju mnoge lepe stvari vezuju za Sloveniju i obrnuto”.

“Veliki reditelj i moj profesor Živojin Pavlović, kada mu je iz političkih razloga ovde onemogućeno da snima, u nekoliko navrata potražio je i dobio posao u Sloveniji. S druge strane, moj dragi slovenački prijatelj i kolega Karpo Godina započeo je svoju snimateljsku i rediteljsku karijeru radeći u Srbiji i postao deo ovdašnjeg crnog talasa. Ja sam svoju prvu nagradu za životno delo dobio ne u Srbiji, već u Sloveniji 2007. godine na uzbudljivom Festivalu filma i vina u Ljutomeru, mestu rođenja slovenačke kinematografije, na festivalu koji nosi ime pionira slovenačkog filma doktora Karela Grosmana. Dobri duh beogradskog crnog talasa Branko Vučićević napisao je scenario ‘Veštački raj’ o druženju Grosmana i Frica Langa u Ljutomeru, gde je Lang služio vojni rok još u Austrougarskoj, a prema tom scenariju Karpo je snimio divan film. U Beogradu je 70-ih služio vojsku doajen slovenačke filmske kritike Jože Dolmark. Družili smo se tada u Kinoteci i razmenjivali utiske o bezbrojnim američkim i francuskim filmovima. Bila su to vremena borbe za dostojno vrednovanje žanrovskog filma. Naše oduševljenje filmovima Františeka Čapa, koji je u to vreme bio potcenjen u Jugoslaviji, Dolmark je po povratku u Sloveniju, u saradnji sa Zdenkom Vrdlovcem, još jednim istomišljenikom, pretočio u monografiju o Čapu, prvu u Jugoslaviji posvećenu jednom filmskom reditelju”, naveo je Šijan.

“To zajedništvo u borbi za univerzalne vrednosti svake, a ne samo umetničke vrste filma delili smo i na stranicama časopisa Ekran, koji još uvek izlazi”, dodao je Šijan.

Šijan je podsetio da su i mnogi srpski glumci igrali glavne uloge u najznačajnijim slovenačkim filmovima, radeći sa najboljim slovenačkim rediteljima, od Ljubiše Samardžića i Boštjana Hladnika, pa do Sonje Savić i Jana Cvitkoviča.

“Naravno, bilo je i obrnuto, Miha Baloh i Špela Rozin bili su česti gosti srpskog filma i pojam lepote glumaca na filmu. Izgleda da smo se dopadali jedni drugima”, zaključio je Šijan proglašavajući festival otvorenim.

Na svečanom otvaranju mnogobrojnu publiku pozdravili su i umetnički direktor DSF-a Dragomir Zupanc i upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, koji je istakao zadovoljstvo što je
Jugoslovenska kinoteka drugu godinu zaredom domaćin i saradnik Društva Slovenaca Sava u organizaciji te manifestacije.

“Prošle godine su nas kontaktirali sa idejom koja je bila dobra, a usledila je odlična realizacija. Ove godine je DSF podignut na još viši nivo. Nadamo se da će se tako i nastaviti”, istakao je Vujović, dodajući da Jugoslovenska kinoteka ima dobru saradnju i sa Slovenačkom kinotekom i Slovenačkim filmskim arhivom.

Slovenački konzul Goran Križan izjavio je da su odnosi dve države “veoma dobri, razvijaju se u pravom smeru na političkom, privrednom  i kulturnom planu”.

“Ovaj događaj je značajan kao važan kamen u tom mozaiku daljeg razvoja na kulturnom području. Kao ambasada posebno se zahvaljujemo i ponosni smo na saradnju Jugoslovenske i Slovenačke kinoteke, kao i filmskih centara dveju zemalja, a zahvalnost dugujemo i Društvu Sava”, rekao je Križan.

Predsednik Saveta slovenačke nacionalne manjine Saša Verbić, koji je i predsednik Društva Slovenaca u Beogradu Sava, podsetio je da je to udruženje na inicijativu reditelja Zupanca još 2014. započelo pripreme za ambiciozni projekat Dani slovenačkog filma u Beogradu, sa namerom da predstavi savremeni slovenački film i njegove autore široj publici. Ove godine deo programa prikazuje se i u Nišu, Novom Sadu i Pančevu.

Posle projekcije “Sedmine”, drame koja prati maturante u okupiranoj Ljubljani 1941. godine, prve ljubavi i pristupanje pokretu otpora, publika je burnim aplauzom pozdravila Snežanu Nikšić i Radeta Šerbedžiju.

“Drago mi je da je ovaj film digitalizovan i da će tako biti sačuvan za duži period. Volela bih da i neki drugi filmovi u kojima sam glumila takođe budu digitalizovani, a mislim da i hoće jer sve govori da su ljudi u Sloveniji koji se time bave skloni da sačuvaju sve što je vredno u slovenačkoj kinematografiji”, rekla je Snežana Nikšić, koja je pomenula i da je ovih dana ponovo gledala i Klopčićeve “Papirnate avione”, dodajući da je zapanjujuće koliko je njegova estetika u svoje vreme bila napredna, a “i dan-danas se dobro drži”.

Šerbedžija je pozdravio slovenačke napore da sačuvaju stare filmove i konstatovao da su “Slovenci na neki način uvek bili korak ispred” drugih u bivšoj državi, i u modi, teatru i raznim drugim stvarima.

“Matjaž Klopčić je bio jako poseban režiser, savršen. Bavio se eksperimentalnim filmom i bio u ono vreme jako moderan. 'Papirnati avioni' su za mene božanstveni, među najboljima svih vremena sa ovih prostora. Divno je što sada u fenomenalnom prostoru nove Kinoteke, možemo da gledamo te božanstvene stare filmove, a bilo ih je toliko mnogo u onoj maloj zemlji Jugoslaviji koja je, bar što se tiče filma, bila zbilja moćna”, izajvio je Šerbedžija, koji je preneo publici i pozdrave Milene Dravić, koja je takođe igrala u Sedmini.

Program DSF-a je počeo u toku dana panelom slovenačkih i srpskih producenata o mogućnostima  koprodukcija, njihovog finansiranja i distribucije u obe zemlje.

U foajeu Kinoteke otvorena je izložba “Dušan Milavec – scenograf” koja na velikom broju fotografija predstavlja stvaralaštvo tog višestruko nagrađivanog autora.

Takođe, prikazana je “Dolina mira” Franca Štiglica (1956). Filmski centar Slovenije je digitalizovao i osavremenio kopije tog filma, kao i “Sedmine”, a oba filma predstavio je u novom izdanju u Slovenačkoj kinoteci početkom godine.

U okviru festivala biće premijerno prikazan i dokumentarac nemačkog reditelja i muzičara Petera Braca “Blue Velvet Revisted” koji uvodi publiku u svet legendarnog Dejvida Linča, sa kojim je Brac sarađivao i dokumentovao dešavanja na snimanju filma “Plavi somot”. Bracovo dokumentarno ostvaranje verno prikazuje retke trenutke sa snimanja originalnog dela super 8 kamerom, gde Linč govori o svojoj viziji, ideji o nameni filmske kamere u budućnosti.

Osim bogatog filmskog sadržaja, DSF obuhvata i okrugle stolove posvećene aktuelnim društvenim fenomenima (Rat na filmu, Mladi i film), čiji su povod filmovi koji su na programu te manifestacije. U diskusijama će učestvovati autori i gosti DSF-a, kritičari, filmski eksperti i druge ličnosti iz kulturnog i javnog života

Dani slovenačkog filma traju do 25. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci, a ulaz je besplatan.

Program je u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)