Danijela Štajnfeld teško optužila Branislava Lečića
Glumica Danijela Štajnfeld, autorka dokumentarnog filma “Zaceli me” o seksualnom nasilju, iznela je tvrdnju u Višem tužilaštvu u Beogradu da ju je silovao kolega Branislav Lečić, što je on odbacio kao “najgnusniju laž”.
Prema navodima beogradskih medija, Danijela Štajnfeld je na saslušanju u policiji, u prisustvu zamenika višeg javnog tužioca, optužila osobu pod inicijalima B.L. da ju je silovao pre nekoliko godina. Mediji tvrde da je u pitanju nagrađivani dramski umetnik, bivši ministar kulture i opozicioni političar Branislav Lečić.
Lečić je najpre odbio da komentariše te navode, jer nema zvaničnu informaciju, a potom je, kako su preneli mediji, saopštio da je u pitanju “najgnusnija laž”.
“Apsolutno poštujem zakon i pravne institucije ove države, i spreman sam da u bilo kom trenutku odgovaram u Tužilaštvu na ovakvu optužbu. U pitanju je najgnusnija laž koja me diskredituje”, naveo je Lečić.
Zaceli me
Danijela Štajnfeld je rediteljka dokumentarnog filma “Zaceli me”, u kojem je kombinovala svedočanstva osoba koje su preživele seksualno nasilje i sekvence iz njihovog kasnijeg života, postavljajući pitanje šta se može smatrati oporavkom. Film istražuje posledice seksualnog napada putem intimnih svedočenja iz prve ruke koja otkrivaju kulturu seksualnog nasilja koja pogađa i žrtve i počinioce.
“Zaceli me” je premijerno prikazan u regionu prošlog leta na onlajn Sarajavo film festuivalu, a domaću premijeru imao je na 27. Festivalu evropskog filma Palić, u prisustvu Danijele Štajnfeld, koja se nakon traumatičnih događaja u Srbiji preselila u SAD.
Ona je tada rekla da je najpre imala ideju da snimi kratak film koji bi bio platforma za osobe koje su preživele silovanje. "Želela sam da se izrazim kroz njihove glasove i priče. Razgovarala sam sa oko sto ljudi, intervjuisala 40 žena i muškaraca žrtava silovanja, i odabrala nekoliko centralnih ličnih priča. Ostale priče čuju se u animiranim segmentima filma kao ‘hor’. Od početka sam imala jasnu viziju, i nisam želela da intervjuišem stručnjake, poznate ličnosti, kao ni da govorim o statistici, jer sve to dehumanizuje iskustvo žrtava, koje je po meni najvažnije čuti. Znala sam i da ne želim senzacionalizam, kao ni forenzičku analizu zločina, jer se u takvim narativima iz fokusa takođe gubi priča žrtve”, rekla je ona, dodajući da je tek nakon snimanja i preslušavanja tih intervjua, odlučila da napravi "veliki film – film koji ne osuđuje nikoga, film koji nije senzacionalistički, ljudski film koji se obraća gledaocima sa željom da i oni kroz iskustvo gledanja dožive i razumeju priče” žrtava seksualnog nasilja.
Danijela Štajnfeld snagu za film crpela je iz empatije, jer je i sama, kao mlada glumica u Srbiji, bila žrtva seksualnog nasilja: “Ja nisam htela da u filmu govorim o svom iskustvu, jer nisam želela da sa drugima delim svoju priču. Ali sam u jednom momentu shvatila da je lični ugao veoma bitan, posebno za gledaoce. Želela sam da im pojasnim da do zaceljenja dolazi onog trenutka kada se žrtva oslobodi i ispriča svoju priču bez straha. To je veoma teško, jer većina žrtava silovanja živi u strahu od silovatelja, osude društva i nerazumevanja okoline. Za mnoge žrtve zaceljenje počinje upravo u momentu kad se tog straha oslobode i progovore o svom iskustvu. Od tog trenutka moć je u njihovim rukama. Film je bio u završnoj fazi montaže kada sam zahvaljujući savetu reditelja i prijatelja Daga Lajmana odlučila da ispričam svoju priču”.
(SEEcult.org)
