Deberluskonizacija Bijenala

Pad vlade italijanskog premijera Silvija Berluskonija doveo je i do odustajanja njegovog istomišljenika, biznismena Đulija Malgare (Giulio) od funkcije predsednika Bijenala u Veneciji, što su italijanski mediji proglasili pobedom kulture nad politikom.

Proglašavan u medijima u Italiji Berluskonijevim klonom, 73-godišnji Malgara trebalo je 18. decembra da preuzme mesto predsednika Bijenala od Paola Barate (Baratta), čiji je prvi mandat bio od 1998. do 2000. godine, a drugi od 2008.

Malgara se bavi uvozom hrane, a do sada nije imao iskustvo rada u kulturi i umetnosti, zbog čega je njegovo imenovanje za predsednika Bijenala izazvalo oštre reakcije stručne javnosti.

I gradonačelnik Venecije Đorđo Orsoni (Giorgio) naveo je bio u saopštenju da Malgara nije odgovarajuća ličnost i da bi njegovo postavljenje na čelo Bijenala bila greška.

Peticiju protiv dolaska Malgare, koju je pokrenuo list “La Nuova Venezia” potpisalo je oko 4.000 ljudi, među kojima su i umetnička direktorka 54. Bijenala umetnosti Bice Curiger, direktori galerije Tejt u Londonu (Nicholas Serota), MoMA u Njujorku (Glenn Lowry), centra Pompidu u Parizu (Alfred Pacquement)...

Vest o odustajanju Malgare od predsedničke funkcije izazvala je stoga euforiju.

Nije isključeno da bi Barata mogao da ostane u fotelji predsednika Bijenala, mada se špekuliše i da bi mogao da postane novi ministar kulture Italije.

U nedavnom intervjuu za “Il Giornale dell’Arte”, koji je preneo “The Art Newspaper”, izjavio je da se po dolasku na čelnu funkciju Bijenala suočio sa mnogobrojnim problemima, jer se Bijenale nije nikada realno oporavilo od 1968. Prvi fokus bio je na Filmskom festivalu, koji je bio u svojevrsnom vakuumu, a nije bilo ni prostora za dramsku, plesnu i muzičku umetnost. Bijenale arhitekture nije moglo da se održi u italijanskom paviljonu u Đardinima, jer je u zgradu ulazila voda. Istovremeno, kako je istakao, zakonske promene omogućile su fondaciji Bijenala da deluje efikasnije, jer je dobila status privatnog sektora.

Povodom uticaja politike na kulturu, koji je najčešće poguban, Barata je rekao da politika oduvek igra značajnu ulogu u svim oblastima društva u Italiji, od industrijskog razvoja do kulture.

U nekim periodima, kako je rekao, političari su imali velike ambicije i želje, uključujući i to da institucije kulture koje su stvorili rade po najvišim standardima. U nekim drugim vremenima, pak, bilo je suprotno. Robusna i ambiciozna politika bila je i ponosna na svoj doprinos opštem javnom interesu, uključujući i u kulturi, dok je slaba politika, čije su ambicije skromne, dovodila do otežanog dijaloga i pretvarala sve u puku borbu za vlast.

Sajt Bijenala u Veneciji je www.labiennale.org, a fotografije sa ovogodišnje izložbe nalaze se u Foto galeriji portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)