Deca od koje bi trebalo učiti
Roman “Neću da mislim na Prag” Sonje Ćirić, u izdanju Lagune, četvrto je njeno delo posvećeno tinejdžerima, ali poučno i za svet odraslih, budući da opisuje decu koja znaju šta hoce u životu i trude se da ostvare svoj san uprkos preprekama, koje ni njihovi roditelji ne uspevaju da savladaju.
“To su deca koja nađu izlaz iz nevolje kao da su odrasli, i bolje od odraslih. To su deca od kojih bi trebalo učiti. Probala sam da napišem knjigu o njima, o Darji, Nikoli, Veljku i ostalima iz njihove škole koji uspevaju da prebrode razne prepreke na svom putu, pa i otkaz Darjinom tati, pritisak Nikolinih da ostavi sport i počne da se bavi nečim intelektualnijim, i slične, koje njihovom detinjstvu nameće današnjica”, navela je o romanu “Neću da mislim na Prag” Sonja Ćirić, dugogodišnja novinarka i urednica kulture u nedeljniku Vreme.
Prema njenom mišljenju, ne postoji tema koja nije prikladna za dete i mladog čitaoca zato što oni jasno vide sve šta se oko njih dešava, a i zato što ih je nemoguće zaštiti od života, pa dakle ni od smrti i bolesti najbližih, od razvoda roditelja, selidbe, siromaštva, izdaje, prevare, neuspeha... “Deca su spremna na sve strašno i loše u životu i znaju kako da ih savladaju i da posle svega i dalje ostanu deca”, smatra ona.
Glavna junakinja njenog novog romana Darja ide u sedmi razred, a živi u soliteru sa tankim zidovima tako da sve čuje o čemu razgovaraju njeni roditelji. Njen tata je slikar i profesor na jednom umetničkom fakultetu, ali je dobio otkaz – do kraja knjige će se saznati zašto, pa već skoro celu godinu unazad po ceo dan sedi i menja televizijske kanale. Mama je novinarka, ali je njena plata mala i nije redovna. Darjini roditelji su zbog te loše materijalne situacije veoma nervozni i često se svađaju.
Darja čeka da sazna rezultat evropskog takmičenja za mlade pisce, koje se održava u Pragu. Ona i njena najbolja drugarica Tamara pobedile su na gradskom takmičenju za najbolju priču, a nagrada je sedmodnevni boravak u Pragu i objavljivanje prve knjige. Darja celim svojim bićem želi da postane pisac, i u toj nagradi vidi šansu, ali čuje kako njen tata kaže da - čak i kada bi dobila prvu nagradu, ne može da je prihvati, jer nemaju da joj daju čak ni pedesetak evra za Prag. Ona odluči zato da odustane od takmičenja, ali se poveri i komšijama Duci i Daci koji drže baštu “Dobar dan” nedaleko od škole, poznatu po domaćim pitama i sokovima. Oni joj ponude da za njih piše priče o gostima koji dolaze u njihovu baštu, na šta ona pristane, jer to voli, a i tako će zaraditi novac za Prag.
Tu je i Nikola, osmak, koji joj se sviđa, koji je talentovan košarkaš i želi da se upiše u sportsku gimnaziju, ali njegovi roditelji smatraju da će time osramotiti porodicu. Tu su i druga deca, poput Veljka čiji je tata jednog dana odlučio da ode za Novi Zeland i nikada se više nije vratio, zatim Tamara, Darjina najbolja drugarica, koja obožava da kupuje odeću i živi u porodici suprotnoj od Darjine… Svi oni su često u “Dobrom danu”, gde je glavni gost gospodin Kosta koji sve zna o svakome, a naročito o Darjinoj porodici, i nekakvim potezima uspeva da reši mnoge probleme, pa i da raskrinka dekana fakulteta zbog koga je Darjin tata dao otkaz.
Poklon Duci i Daci za prvi rođendan “Dobrog dana” je Darjina zbirka priča o njihovim gostima, a ujedno i ostvarenje njene želje da postane pisac. Rezultat konkursa u Pragu više nije bitan.
Prema rečima Sonje Ćirić, poznaje barem desetak tinejdžera koji su kao Darja iz njene knjige. To su deca koja nađu izlaz iz nevolje kao da su odrasli, pa i bolje od odraslih.
Sonja Ćirić diplomirala je jugoslovensku i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autorka je i romana “Prilagođavanje je bele boje”, “Jedva čekam sutra”, “Naša sjajna igra” i “Roman u mojoj glavi”.
(SEEcult.org)
