Izložba "Dekada" nagrađivanog scenografa Aleksandra Denića, otvorena 22. otobra u bioskopu Balkan u Beogradu, daje uvid u intenzivno stvaralačko delovanje tog umetnika tokom desetogodišnjeg rada u Nemačkoj, a realizovana je u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije, uz podršku Fondacije Saša Marčeta.
Izložba obuhvata kompletno scenografsko rešenje Brehtovog Galileja, makete i modele, fotografije, pripremne skice i crteže koji do detalja razrađuju tok Denićevih ideja.
To su radovi koji su, kako je izjavio Denić, nastali isključivo u saradnji sa Frankom Kastorfom, uglavnom na nemačkom govornom području, i delom na francuskom.
"Sada radimo našu 40. predstavu zajedno u Beogradskom dramskom pozorištu. Mi smo se prepoznali i među nama nema mnogo priče. Ja pravim te svetove i dajem mu impuls, a onda on pokušava da se snađe u njima. Među nama postoji obostrano razumevanje”, izjavio je Denić.
Denić je sa Kastorfom realizovao nekoliko uspešnih pozorišnih produkcija, među kojima se ističu: “Dama sa kamelijama” (Teatar Odeon, Pariz, 2012), “Amerika” (Šaušpilhaus, Cirih, 2012), operska tetralogija “Prsten Nibelunga”, na Festivalu u Bajrojtu 2013, “Dvoboj” (Teatar Folksbine, Berlin, 2013), “Putovanje na kraj noći” (Teatar Rezidenc, Minhen, 2014), “Baal” (Teatar Rezidenc, Minhen, 2015).
Kastorf je prisustvovao otvaranju, a u uvodnom govoru rekao je da ima osećaj kao da je "u nekom snu". "Osećam neki déjà vu. Sve ovo mi je poznato, ali u drugom kontekstu”, rekao je Kastorf, koji je naveo i da se odmah razumeo sa Denićem, čim su se upoznali: “Pogledali smo se i odmah smo se razumeli. Onda smo bili u Parizu, pa u Bajrotu. Vremenom smo se još više zbližili, i uvek je lep proces kada se kroz rad upoznajete sa nekim. Najlepše je svakako vreme dok sam bio direktor jednog berlinskog pozorišta”.
Osvrćući se na proces rada sa Denićem, Kastorf je rekao da je “jako bitno da se pogledate u oči i da postoji poverenje. Oboje radimo, ali se ne vidimo. Samo se dogovorimo šta da uradi više ne moram ništa da znam. To na kraju ispadne dobro. Mi se onda vidimo ponovo na premijeri ili dan ranije".
Aleksandar Denić (Beograd, 1963) je diplomirao scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Režiser Srđan Karanović ga je još tokom studija angažovao kao scenografa za film “Za sada bez dobrog naslova” (1988). Od tada, Denić će realizovati brojne scenografije za filmove, među kojima se izdvajaju: “Jednog lepog dana” (1988), “Mi nismo anđeli” (1992), “Vizantijsko plavo” (1993), “Rane” (1988), “Cut Run” (2009), i autor je opreme za film “Podzemlje” (1993/95).
U oblasti pozorišne scenografije ističu su scenografije za: “Hitler & Hitler” (Atelje 212, 2007), “Talenti i obožavaoci” (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), “Moć sudbine” (Narodno pozorište u Beogradu, 2009), “Put oko sveta” (Kruševačko pozorište, 2010), “Heda Gabler” (Narodno pozorište u Beogradu, 2011),” Protuve piju čaj” (Šabačko pozorište, 2011), “Adio kauboju” (HNK, Split, 2012).
Uspešan rad sa Kastorfom na brojnim predstavama omogućio je Deniću i saradnju sa austrijskim rediteljem Martinom Kušejom (Martin Kušej) sredinom 2014, na postavci Geteovog “Fausta” u minhenskom Teatru Rezidenc.
Denić je od 2009. do 2013. bio predsednik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajna Srbije (ULUPUDS), te umetnički direktor Beogradskog letnjeg festivala (BELEF) od 2010. do 2013.
Dobitnik je brojnih nagrada za scenografiju i doprinos scenskom dizajnu: Nagrada nemačkog pozorišnog časopisa Teatar hojte (Theater heute) za scenografa godine u Nemačkoj, za predstavu “Putovanje na kraj noći” (Teatar Rezidenc, 2014); nagrada nemačkog časopisa za opersku umetnost Opernvelt (Opernwelt) za scenografiju godine 2014, za scenografije “Prstena Nibelunga” (Festival u Bajrojtu); Nagrada „Faust“ (Der Faust preis) za najboljeg scenografa 2014. godine, za scenografije “Prstena Nibelunga” (nagradu dodeljuju Nemačko pozorišno udruženje (Deutsche Bühnenverein) i Savezna kancelarija i predstavništvo za kulturu i medije, u saradnji sa Nemačkom akademijom scenskih umetnosti i Fondacijom za kulturu Nemačkih zemalja); godišnja nagrada časopisa Dojče bine (Die Deutsche Bühne) za sezonu 2013/2014, u kategoriji „Izuzetan doprinos aktuelnom razvoju scenografije / kostima / prostorne pozorišne situacije“, a bio je nominovan i za Međunarodnu opersku nagradu (International Opera Awards, 2014) u kategoriji za dizajnera godine.
*Foto: Bojana Janjić
(SEEcult.org)