Do Hoda sa vodom kao bosi po trnju

Mali budžet, nejasna procedura realizacije i nedovoljno vreme za pripremu izložbe na Bijenalu umetnosti u Veneciji - ključni su problemi učešća umetnika iz Srbije na toj međunarodnoj izložbi koje je neophodno što pre rešiti – pokazala je diskusija koju je organizovalo Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) povodom teškoća koje su umetnik Vladimir Nikolić i kustoskinja Biljana Ćirić imali sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), kao realizatorom izložbe “Hod sa vodom” na nedavno otvorenom 59. Venecijanskom bijenalu.

U diskusiji u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, u kojoj su 16. maja učestvovali Vladimir Nikolić i pomoćnik ministarke za kulturu Radovan Jokić, uz moderaciju nezavisne kustoskinje i kritičarke Maje Ćirić, ocenjeno je da je potrebno precizirati ulogu realizatora izložbe, što je obično do sada bio MSUB, ali i pojasniti umetnicima zakonske i druge okolnosti. Nikolić je upravo sa MSUB-om i imao najviše problema, a ocenio je da je razlog i subjektivne prirode i da bi rešenje bila smena direktorke Marijane Kolarić, koja je po toj funkciji bila i komesar izložbe u Paviljonu Srbije.

I Nikolić i pojedini raniji učesnici Bijenala u Veneciji, koji su se uključili iz publike, istakli su i važnost ranijeg raspisivanja konkursa za izbor umetnika kako izložba ne bi bila pripremana u cajtnotu.

Maja Ćirić, Radovan Jokić i Vladimir Nikolić, prazna stolica komesarke Marijane Kolarić

Kao gotovo jedini, ali važan pomak celokupne procedure učešća Srbije na Bijenalu umetnosti u Veneciji, istaknut je sam proces izbora umetnika, koji je izazivao poslednjih godina burne reakcije stručne javnosti. I sam Jokić, koji je bio direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u vreme prethodnog, 58. Bijenala (2019), ponovio je ocenu da je umetnik Đorđe Ozbolt bio unapred odabran – i pre zvanične konkursne procedure. Podsetio je i da su MSUV i MSUV odbili tada da učestvuju u Programskom odboru, a zbog loših ranijih iskustava, kako je dodao, sada nije bilo lako naći kompetentne ličnosti koje bi činile komisiju za izbor, a iza kojih bi stalo i Ministarstvo kulture i stručna javnost. I mnogi umetnici, kako je dodao, nisu želeli da se prijave za učešće zbog ranijih problema u vezi sa izborom.

I Nikolić je izjavio da je praktično jedino proces imenovanja bio u redu, a onda su počeli problemi sa MSUB-om kao realizatorom izložbe.

Napominjući da mu nije namera da “pravi suđenje” i pokreće “lov na veštice”, Nikolić je naglasio da smatra da bi umetnici trebalo da iznesu iskustva kako se iste stvari ne bi ponavljale.

U odsustvu direktorke MSUB Marijane Kolarić, koja je bila pozvana, ali je obrazložila nedolazak ULUS-u drugim obavezama, u diskusiji je predstavljen čitav tok realizacije projekta “Hod sa vodom”, praćen brojnim problemima. Kako je Nikolić ponovio, izložba zapravo ne bi bila moguća da kustoskinja Biljana Ćirić i on nisu preuzeli veliki deo posla i da, na njihovu molbu, Ministarstvo kulture nije u više navrata intervenisalo kako bi MSUB uopšte reagovao.

“Nejasnoće nastaju kada vas imenuju. U konkursu je jasno – realizator su MSUB i Fondacija MSUB”, rekao je Nikolić. U formularu je navedeno, međutim, da je potrebno prijaviti se preko neke organizacije, a prema objašnjenju Jokića, razlog za to je što bi ustanova, kao realizator, morala da raspisuje javnu nabavku, tj. tender za svaki posao vredniji od milion dinara, što otežava realizaciju. Nikolić je, na sreću, imao registrovano udruženje (Tricikl), ali problemi su se pojavili kada je došlo do same realizacije. Ispostavilo se, kako je dodao, da je njegovo “udruženje realizator, a da je MSUB tu da se nađe…”

“Bezuspešno sam pokušavao da ukažem da je to (udruženje) samo račun u banci i da nemam sredstva za angažovanje ljudi…”, rekao je Nikolić, dodajući da se ispostavilo da je Fondacija MSUB, koja postoji da bi lakše obavila muzejske poslove koji bi odneli više vremena zbog složenih administrativnih procedura, zapravo “fantomska organizacija, čija je direktorka Ksenija Marinković”.

“Realizacija je svaljena na mene i kustoskinju. Muzej se izvlačio, a fondacija je fantomska”, rekao je Nikolić.

Vladimir Nikolić, foto: Laura Santini

Kao primer neodgovarajućeg odnosa MSUB-a, Nikolić je naveo odbijanje da učestvuje u obezbeđivanju sponzorskih sredstava, budući da je budžet njegovog projekta bio projektovan na 13 miliona dinara, a konkursom je bilo predviđeno deset (kao i niz prethodnih godina). Kustoskinja Biljana Ćirić predložila je da u MSUB-u bude organizovana donatorska večera, ali je “odgovor bio ne”. Muzej se nije angažovao ni u prikupljanju sponzorskih sredstava na drugi način, pa su to radili njih dvoje, čekajući pritom, kako je rekao, mesec i po dana da im MSUB potvrdi “na papiru da stoji iza njih” kako bi mogli da se obrate potencijalnim sponzorima.

“Gubljenje vremena za pronalaženje sponzora stvorilo je probleme u vezi sa produkcijom, koje se odrazilo na kvalitet izložbe”, rekao je Nikolić.

Budući da MSUB i njegova fondacija nisu mogli bez tendera da realizuju nabavku tehnike, već je to moralo njegovog udruženje direktnom pogodbom, Nikolić je rekao da to ne bi bio problem da MSUB nije odbijao da preuzme odgovornost za taj posao.

“Moje udruženje Tricikl je moglo da se direktno pogodi. Nije u problem u tome, već u tome što sam onda ja potpisnik ugovora sa tom kompanijom koja donosi i instalira u paviljon opremu vrednu 80.000 evra koje mora da se osigura. Ja se pojavljujem kao odgovorno lice sa osiguranjem. Muzej je prebacio sredstva za osiguranje mom udruženju, i ni to nije sporno. Ali ja sam potpisnik sa osiguravajućim društvom i sa nemačkom kompanijom (za opremu). Hipotetički, da procuri krov ili da pregori instalacija, ja bih bio materijalno odgovoran za opremu vrednu 80.000 evra”, rekao je Nikolić i dodao da je samo tražio da se ugovorom sa MSUB-om precizira ko je odgovoran.

“Ako dođe do havarije, neću ja prodavati stan i iseljavati porodicu, nego će država stati iza mene jer je to nacionalna izložba na Bijenalu. Meni komesarka to izbacuje iz ugovora i traži da ja budem odgovoran za to. Morao sam da angažujem advokatsku kancelariju da me zaštiti. Ja sam verovatno jedini umetnik na Bijenalu koji je morao da angažuje advokata da ga zaštiti od institucije koja treba da se pobrine da sve bude u najboljem redu. Nisam hteo da potpišem ugovor kojim preuzimam odgovornost za opremu vrednu 80.000 evra dok Muzej ne potpiše sa mnom ugovor o tome. Dok nisam zvao Ministarstvo da natera, bukvalno primora komesarku da to potpiše, stvar je stajala u mestu, a bez toga ne bismo imali nastup na Bijenalu jer ne možete da nađete u tom roku drugu kompaniju koja može da vam garantuje realizaciju. Mogli su da se okrenu i odu - od oktobra ih držimo na ledu bez ugovora. To se u svetu tako ne radi”, rekao je Nikolić.

Hod sa vodom, foto: Laura Santini

Ista stvar se, kako je dodao, dogodila sa izdavačem publikacije.

“Koizdavač je svetski poznata izdavačka kompanija (Mousse Publishing). Ogromna stvar. Imamo ovoga puta svetsku izdavačku kuću koja je stala iza naše publikacije to znači da ima svetsku distribuciju, a i oni su se za malo okrenuli i otišli zato što nije potpisivan ugovor sa njima. Pritom je ta izdavačka kuća stala iza nas zahvaljujući međunarodnom ugledu kustoskinje Biljane Ćirić. Ona ih je dovela. Jedina uloga komesarke u vezi sa tim je to što smo ih zamalo izgubili, jer nije potpisala na vreme ugovor”, rekao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, tako je bilo od početka do kraja, zbog čega je najmanje vremena imao da se bavi samom umetnošću.

“Muzej se postavlja kao opštinski šalter gde vam samo govore – ne može, fali ti jedan papir. I to je od starta devastiralo poziciju mene kao umetnika i Biljane kao kustoskinje, jer smo morali da se bavimo svime osim onim zbog čega smo izabrani i što nam je posao, jer smo morali da se bavimo ugovorima, administracijom, sponzorima… Morao sam sam sebi da nađem smeštaj, jer to nisu mogli ni Muzej, ni Fondacija. Sve je moralo preko nas. U zaustavnom vremenu sam išao u atelje da se bavim izložbom”, rekao je Nikolić, koji je kao još jedan od primera, kako je naveo, diletantizma sa kojim su morali da se bave zbog nekompetencije zaposlenih u MSUB-u, naveo i pitanje PDV-a za opremu.

“Nismo mogli da ubedimo Muzej da mora da se plati porez. Radi se o PDV-u koji je u visini milion dinara…. Borili smo se uz pomoć porodice, prijatelja… Moja sestra mi je skrenula pažnju i poslala poresko tumačenje Muzeju, koje je odbijao da prihvati. Poslali smo im i telefon žene u Ministarstvu finansija, zadužene za PDV. I dok nisam zvao Ministarstvo kulture, Muzej nije hteo da plati, a da nisu, došli bi meni iz Poreske uprave da naplate i PDV i ko zna koliku kaznu”, rekao je Nikolić.

Iz problema ih je često izvlačilo Ministarstvo kulture, ali je pitanje “zašto institucija mora da se vuče za uši da bi obavila svoj posao”.

“Nekompetencijom i nezaintresovanošću institucije poništena uloga umetnika i kustosa. To je problem za koji postoji lična odgocornost. Po mom mišljenju, to se rešava raspisivanjem konkursa za direktora MSUB”, rekao je Nikolić, navodeći i da o neozbiljnosti MSUB-a govori i to što je tek po dolasku u Paviljon stekao pravi uvid u prostor, jer je dobio stari tlocrt, bez označenih instalacija, ventilacionih otpora, krovne strukture, ostave…

Hod sa vodom, foto: Laura Santini

Za razliku od Nikolića, Radovan Jokić ocenio je da nije reč o lošoj nameri ili aljkavosti, pa ni o neznanju, jer “nije sve tako jednostavno”.

Navodeći i da “potpuno razume našeg predstavnika”, Jokić je rekao da su institucije, međutim, bitno ograničene zakonima i da 50% posla mogu da urade lako, ali 50% mora da prođe kroz određeni proces.

Pritom je i “koncepcija Bijenala pakao”, jer se procedure menjaju, a imaju ih i Italija, i Grad Venecija, i samo Bijenale više od sto stavki…. rekao je Jokić, dodajući da sve to ukazuje na to da bi umetnici morali da znaju i arhitekturu samog paviljona i Zakon o budžetu i niz drugih propisa.

Prema njegovim rečima, možda bi moglo biti pronađeno rešenje da deo budžeta za pojedine poslove u vezi sa učešćem Srbije na Bijenalu bude planirano kao deo programskih aktivnosti ustanove dve godine ranije, ali je problem što se onda prejudicira ustanova koja bi bila realizator. Pritom nije isključeno da to bude i neka nezavisna organizacija.

Da bi se umetnicima olakšalo, Jokić je rekao da bi mogao da se uspostavi neki mehanizam edukativnog tipa.

“Mislim da možemo da ispravimo dosta toga”, rekao je Jokić, pominjući da su i u Ministarstvu kulture zaključili da je budžet mali i da je potrebno precizirati proces produkcije.

“I ovo će nama sigurno - ako budemo tu - koristiti da značajno sve ove probleme upišemo i da ih rešavamo”, dodao je Jokić u diskusiji, kojoj je prisustvovala iz Ministarstva kulture i Jagoda Stamenković iz sektora za međunarodne odnose.

Hod sa vodom, foto: Laura Santini

Da ni ranijih godina nije bilo lako posvedočili su i Maja Ćirić i Vladimir Perić Talent, koji je 2013. godine predstavljao Srbiju na 55. Bijenalu u Veneciji sa Milošem Tomićem – izložbom “Nema ničega između nas”.

Prema rečima Maje Ćirić, koja je bila komesar tog nastupa, u organizaciji MSUB-a, 2013. godine bilo je mnogo teže nego 2007. godine, kada je bila kustoskinja izložbe Mrđana Bajića “Reset” na 52. Bijenalu, u organizaciji nezavisne kuće (Dušan Ercegovac).

“Na poziciji kustoskinje sam imala šest puta veći honorar nego 2013. godine kao komesar. Podrazumevalo se da ću raditi za svoju zemlju”, rekla je Maja Ćirić, dodajući i da je tada delila sobu sa tri osobe, jer je jedino tako bilo moguće.

Maja Ćirić predložila da Ministarstvo kulture, pored stručne komisije za izbor umetnika, formira i komisiju koja bi mapirala sve potencijalne probleme i sačinila dokument sa informacijama u vezi sa svim propisima. to bi mogao da bude svojevrsni “vodič”, poput onih koje strane fondacije objavljuju uz konkurse, u kojima je precizirano šta se sve očekuje od dobitnika sredstava i koje su ključne prepreke i izazovi.

“Moramo da radimo na statusu umetnika u Srbiji. Status umetnika ne bi trebalo da bude status mučenika”, naglasila je Maja Ćirić.

Vladimir Perić Talent je rekao da je krajem februara 2013. godine saznao da učestvuje na Bijenalu koje je otvoreno u maju, a pet dana pred put dobili su sredstva za produkciju u iznosu od 2.000 evra, kada su radovi već prešli granicu.

“Naš paviljon je u ingerenciji Ministarstva spoljnih poslova, što smo saznali mnogo kasnije. fFnansira se krečenje kao da se kreči ambasada. Iz našeg budžeta se krečio paviljon. Mi smo doptuovali i dva dana nismo mogli ništa da radimo zato što su bili moleri po celom paviljonu. Dobio sam tlocrt bez jedne jedine mere! Nijednog broja nije bilo. To je rukom crtana skica majstora koji je bio zadužen da zatvori svetlarnik. Ja sam od para za honorar kupio alat, laserski metar, imao sam u stoti deo milimetra izmeren pavoljon. Da li me je neko zvao da dam to na uvid? Imao sam 2013. godine sve. Adrese radnji koje prodaju alat… Znači, devet godina kasnije mi ponovo pričamo kako su umetnici nezadovoljni! Pa čime da budemo zadovoljni? Državom?”, rekao je Perić i pozvao Ministarstvo kulture da “ne brani kilave postupke Muzeja”

“Dajte da vidimo šta sve ne valja. Ako ne znate, mi smo tu da vam kažemo”, rekao je Perić i predložio da Ministarstvo kulture već sada raspiše konkurs za sledeće Bijenale u Veneciji. “Za to vam ne treba budžet. Kad drugi mogu, možemo i mi”, dodao je, na šta je Jokić odgovorio da je to moguće, ali da se onda “potpuno ignoriše tematski karakter” Bijenala.

Vladimir Perić Talent

Značaj vremena u celom procesu realizacije izložbe istakao je i Nikolić, dodajući da je, doduše, bilo i zemalja koje su još kasnije od Srbije izabrale svoje predstavnike.

“Objektivnosti radi, bilo je i gorih od nas, ali većina zemalja ne čeka da se objavi tema, jer to uopšte nije relevantno. Možda se vama u Ministarstvu čini da je to relevantno. Bolje je da se napravi izložba za koju je potrebno ne samo više novca, nego više vremena. Uslovi u kojima mi radimo su takvi da smo naučili da sa manje novca rešavamo probleme, ali za to je potrebno vreme. A ako nemate ni novca, ni vremena onda ste u problemu. Ono što je nama bilo ključno je nedostatak vremena”, rekao je Nikolić.

Kao primer, naveo je štampanje publikacije.

“Kada je štamparija koja je nama štampala već poslala drugim pavijonima kataloge, mi nismo imali u kompjuteru ni jednu stranu, jer nismo imali nijedan tekst. Bili smo u rokovima koji su potpuno kasnili i pre nego što smo počeli pripemu nastupa… I svi autori tekstova nam kažu - ovo nisu rokovi, ovo su giljotine. To utiče na kvalitet nacionalnog nastupa. I kao što postoje administrativni i institucionalni protokoli, koji ne mogu da se zanemare, vi morate u institucijama da shvatite da postoje i umetnički  protokoli, za koje smo mi nadležni, jer smo mi u toj praksi. Za produkciju umetničkog rada takođe postoje protokoli, i mi smo tu da vam kažemo. Neke stvari ne mogu kampanjski da se dese u umetnosti nego traže vreme, to je stvar pocesa i umetničkih procedura koje uopšte nisu u jednačini ovog Bijenala, nego se sve radi kako je lakše instituciji, ili Ministarstvu inostranih poslova, ili Ministarstvu kulture, Muzeju… I u tome je umetnički princip potpuno nevidljiv, a jedino što se na Bijenalu dešava je umetnička izložba, i to je što svet gleda, a  ne ni protkole, ni otvaranja, putovanja ljudi iz Ministarstva, Muzeja ili umetnika. Sedam meseci će tamo biti izložba, i to mora biti jednačina i u odlučivanju i u planiranju”, poručio je Nikolić, iskoristivši priliku i da obavesti predstavnike Ministarstva kulture da je još 25. aprila, na otvaranju izložbe “Hod sa vodom”, slomljen zid i to baš kod legende rada, u koju svi gledaju. Do danas nije dobio odgovor od MSUB-a kada će to popraviti, rekao je Nikolić. “Pričate sa gluvim i slepim koji vam ne odgovara. I onda morate da zovete Ministarstvo da pogura ove stvari”, dodao je.

Biljana Ćirić i Vladimir Nikolić, foto: MKI

Nikolić je zamerio MSUB-u i to što još nije javno iskomunicirao ko su umetnici koji su, pored njega, bili u užem izboru za učešće na Bijenalu u Veneciji, a to su: Tanja Ostojić, Zoran Naskovski, Milovan Destil Marković, Nemanja Nikolić, Ivana Ivković, Radoš Antonijević i Jelena Bulajić i Ivana Bašić kao autorski par.

Komisiju za izbor predstavnika Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji, koja je pregledala 35 predloga, činili su komesarka Marijana Kolarić i Stručni savet u sastavu: dr Jerko Denegri (predsednik), dr Ivan Grubanov, dr Jasmina Čubrilo, dr Ana Ereš i dr Sarita Vujković.

Direktorka MSUB Marijana Kolarić navela je u pisanoj izjavi povodom Nikolićevih reakcija da je izazova “uvek mnogo kada su u pitanju ovako veliki projekti koji sa sobom nose puno birokratskih ograničenja”, koja se ne odnose samo na instituciju koja je realizator izložbe, nego i na pravila i procedure koje propisuje Direkcija Bijanala, kao što je to da projekat uređenja i adaptacije Paviljona mora raditi isključivo arhitekta koji poseduje licencu u Italiji.

Prema njenom mišljenju, tim MSUB-a, kao organizator nastupa Srbije na Bijenalu u Veneciji, ipak je uspeo da “prevaziđe sve vidljive i nevidljive prepreke i da realizuje projekat na zavidnom nivou”, o čemu svakodnevno svedoče reakcije i pohvale koje dobija od domaće i inetrnacionalne stručne javnosti. “Trudili smo se da odgovorimo na sve želje i očekivanja umetničkog tima projekta ‘Hod sa vodom’ i izložbu svečano otvorimo uz veliki broj zvanica i u dobroj atmosferi”, navela je Marijana Kolarić.

“Ova izložba postavila je visoko lestvicu za sledeće predstavnike na ovoj najprestižnijoj svetskoj umetničkoj manifestaciji, i veoma sam ponosna da sam dala svoj glas ovom projektu na konkursu”, navela je Marijana Kolarić, posebno ističući to što je onlajn platforma za savremenu umetnost Artsy proglasila srpski paviljon za jedan od deset najboljih na 59. Bijenalu, pored  američkog, nemačkog i britanskog, kome je i dodeljen Zlatni lav.

Izložbu “Hod sa vodom” u Paviljonu Srbije svečano je otvorila 21. aprila ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koja je istakla značaj nacionalnog učešća na toj najstarijoj međunarodnoj manifestaciji u oblasti savremene umetnosti. To je naglasila i kneginja Jelisaveta Karađorđević, koja je učestvovala na ceremoniji kao specijalni gost, a čiji je otac, knez Pavle Karađorđević, svojevremeno otvorio jugoslovenski paviljon u Veneciji - danas Paviljon Srbije.

Izložba “Hod sa vodom” otvorena je do 27. novembra kao i celokupno 59. Bijenale umetnosti, koje je umetnička direktorka Ćećilije Alemani osmislila pod naslovom “Mleko (od) snova” (The Milk of Dreams).

(SEEcult.org)