Dani makedonske kulture u Beogradu nude publici od 10. do 22. maja izložbu Budimira Apostolskog Pišmana “Od tradicije do umetnosti”, predstavu Dramskog studija “Iljo Anteski Smok” iz Tetova i književno veče povodom Dana svetih Ćirila i Metodija 22. maja.
Manifestaciju “Dodir Makedonije” četvrti put organizuje Udruženje Makedonium Beograd, čija predsednica Elisaveta Ivanović ističe da razmena makedonske i srpske kulturne sredine promoviše njihov značaj, komplementarnost i uzajamne afinitete.
“Gostovanje istaknutih stvaralaca makedonske umetnosti i kulture afirmiše makedonsko-srpsku kulturnu saradnju, podstiče recipročne programe srpske kulture u Makedoniji i odgovara potrebama ne samo makedonske manjine u Beogradu, već i ukupnim potrebama ove kulturne sredine u regionu”, navela je ona povodom manifestacije “Dodir Makedonije” koja počinje 10. maja izložbom Budimira Apostolskog Pišmana u Kući Đure Jakšića.
Budimir Apostolski u ateljeu
Dramski studio “Iljo Anteski Smok” gostovaće 15. maja predstavom Reja Kunija “Ljubavnik velikog stila” na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu, dok će srpsko-makedonsko književno veče biti održano 22. maja u knjižari “Delfi” u Studentskom kulturnom centru.
Tradicionalno obeležavanje Dana svetih Ćirila i Metodija i ujedno dana slovenske pismenosti (24. maj), planirano je u saradnji sa Udruženjem makedonskih književnika u Srbiji i Udruženjem književnika Srbije, pa će dva dana uoči tih praznika u knjižari “Delfi” savremenu makedonsku književnost predstaviti književnik i pesnik Dimitrije Sole Ljubin.
Manifestaciju će otvoriti u Kući Đure Jakšića ambasadorka Makedonije u Srbiji Vera Jovanovska Tipko i direktor Muzeja makedonske borbe u Skoplju Branislav Svetozarević.
Torzo, Budimir Apostolski Pišman
Rezbar Budimir Apostolski Pišman održaće 11. maja interaktivnu radionicu “Od igre do umetnosti”, u okviru koje će posetioci imati priliku da probaju i osete kako komad drveta postaje umetničko delo.
Makedonija predstavlja raskrsnicu kulture i umetnosti od antike, preko Vizantije do danas, a deo tih vrednosti je i rezbarstvo. U vreme Klimenta i Nauma, Ohrid je postao centar prosvete i kulture, ne samo Makedonije, već i drugih slovenskih naroda. Gradnja i ukrašavanje crkava se radi delom rezbarskim radovima. Najstariji dokaz o rezbi nalazi se u Ohridu – skulptura Klimenta Ohridskog izrađena u 13. ili 14. veku. Najstariji rezbaren ikonostas nalazi se u maloj crkvi Muke Sv. Vrači u Ohridu.
Makedonski majstori radili su skoro svuda na Balkanu - u Grčkoj, Bugarskoj, na Kosovu i Metohiji, a zahvaljući velikom usponu mijačkih majstora, rezbarstvo u Makedoniji nije se ugasilo. Makedonija je oduvek imala čuvene rezbare koji su iza sebe ostavili dragocena dela, a tradicija se nastavlja. Danas tako postoji Udruženje građana i fondacija rezbara sa sedištem u Bitolju, kao i desetak istaknutih rezbara koji rade samostalno u svojim ateljeima.
Ikonostas u crkvi sv. Atanasij - s. Gluvo, Skopska Crna Gora, autor Budimir Apostolski
U Tetovu je bio poznat rad rezbara iz Ohrida koji su radili u stolarskoj radionici kod majstora Gliše, a poslednjih dvadesetak godina u tom gradu aktivno radi atelje i škola rezbarstva Budimira Apostolskog Pišmana. Taj umetnik i vajar već je 15 godina prisutan u makedonskom rezbarstvu, a u njegovom stvaralačkom opusu je više od 800 umetničkih dela na drvetu, od ikonostasa, ikona, portreta, ukrasnih predmeta do umetničkih figura. O značenju te drevne umetnosti kroz istoriju Makedonije i njene renesanse krajem prošlog veka mnogobrojni istoričari govore upravo na primerima dela Budimira Apostolskog.
Manifestaciju “Dodir Makedonije” podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Ambasada Makedonije u Srbiji i kompanija “Alkaloid” Skoplje.
Dimitrije Stefanović