Dominacija ćirilice i u javnoj upotrebi ili kazna

Izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma, koje je Ministarstvo kulture i informisanja predložilo Vladi Srbije, predviđena je apsolutna prednost ćiriličnog pisma nad latiničnim u službenoj i javnoj upotrebi, pišu Novosti, navodeći da će ćirilicu morati da koriste ne samo državni organi, već i mediji, firme, obrazovne i naučne institucije čiji je država osnivač, a kazne će se kretati i do milion dinara.

Na srpskom jeziku, ćirilicom, kako je predviđeno, obavezna je komunikacija u pravnom prometu, posebno za navođenje naziva, sedišta i delatnosti preduzeća, naziv robe, uputstva za upotrebu nekog proizvoda, deklaracije za proizvode, garantne listove, račune, potvrde...

Celokupna komunikacija državnih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave moraće da bude na srpskom jeziku, ćirilicom.

Isto važi i za obrazovne i naučne ustanove i medije čiji osnivač je država, koji imaju državni kapital, kao i za elektronske medije sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama.

Ćirilica će biti obavezna i za sva javna preduzeća i ustanove i preduzeća sa većinskim državnim kapitalom, kao i profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Predloženi zakon definiše latinicu kao pomoćno pismo, te ako se nešto ispisuje na oba pisma, ćirilica mora da ima prednost.

Ukoliko institucije, koje imaju obavezu da koriste ćirilicu, prekrše tu odredbu, odgovorno lice biće kažnjeno od 5.000 do 100.000 dinara.

Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list biće od 500.000 do milion dinara, a odgovorno lice u organizacijama koje ignorišu ćirilicu biće kažnjeno do 70.000 dinara.

Postoje i izuzeci od službene upotrebe jezika i pisma, i to kada je reč o privatnoj komunikaciji, pisanju i upotrebi ličnih imena, dvojezičkim publikacijama i kompjuterskim programima, prihvaćenoj naučnoj i tehničkoj terminologiji, naučnim i umetničkim delima, kao i naučnoj i obrazovnoj delatnosti škola na stranim jezicima. Izuzete su i marke proizvođača i robe i oznake porekla robe i usluga.

Posebno je definisana službena upotreba manjinskih jezika - manjinske zajedice imaju puno pravo na službeno korišćenje maternjeg jezika, u skladu sa Evropskom poveljom o regionalnim i manjinskim jezicima.

Vlada će, kako je navedeno, formirati savet za srpski jezik čiji će posao biti da brine o poštovanju službene i javne upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Savet će imati devet članova koji će se, paralelno sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, starati o normiranju, negovanju, unapređivanju i zaštiti službenog jezika i matičnog pisma. Članove tog saveta imenovaće Vlada Srbije, a izveštaj o radu podnosiće parlamentu najmanje jednom godišnje. Pet članova će predlagati Odbor za standardizaciju srpskog jezika, a četiri ministarstva za kulturu i prosvetu.

Savet bi trebao da analizira i daje mišljenje o stanju službenog jezika i matičnog pisma u Srbiji i na srpskom jezičkom području, daje sugestije u kreiranju i sprovođenju jezičke politike, te predlaže mere za razvoj i unapređenje stanja službenog jezika i matičnog pisma.

Obaveze saveta biće i da daje sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti službenog jezika i matičnog pisma, kao i međuresorne saradnje.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević nedavno je izjavio da je predlog zakonskih izmena i dopuna upućen Vladi Srbije i da će uskoro ući u redovnu proceduru, kao i da očekuje polemiku povodom predloženih rešenja, koja je bila, inače, žustra i prilikom najave izmena propisa i tokom javne rasprave o Predlogu strategije razvoja kulture koja se takođe delom odnosi na zaštitu ćirilice.

Prilikom potpisivanja Protokola o saradnji sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, Vukosavljević je izjavio 24.jula da su u svim zemljama službena i javna upotreba jezika sinonimi, a da je samo u Srbiji “napravljena hibridna podela da je službena upotreba jedno, a javna drugo”.

“Naš cilj je da zaštitimo ćirilicu, koja i jeste i nije ugrožena. Nije utoliko što je svi uče od prvog razreda,  a jeste jer se u javnoj upotrebi latinica gura u prvi plan”, naveo je Vukosavljević, koji je potpisao protokol o saradnji sa predsednikom Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sretom Tanasićem.

Tanasić je istakao da se odnos Ministarstva kulture prema tom telu promenio na bolje u protekle dve godine, pa Odbor za standardizaciju srpskog jezika prvi put dobija i budžetska sredstva za aktivnosti.

“Tokom 20 godina, koliko Odbor postoji, bilo je situacija u kojima je država krupna jezička pitanja rešavala bez nas, pravila se da za nas nije čula, da ne zna da postojimo. To u poslednje dve godine nije slučaj”, rekao je Tanasić.

(SEEcult.org)